Промоција монографије „Божидар Продановић: загонетност реалних призора“

У Уметничкој галерији ,,Надежда Петровић“ одржана је промоција монографије о Божидару Продановићу, као завршни програм изложбе ,,Божидар Продановић: загонетност реалних призора“. Издање су припремили баштиници Продановићевог легата – Уметничке галерије „Надежда Петровић“ Чачак и Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца.

На представљању књиге говорили су рецензенти проф. eмеритус Чедомир Васић и проф. Зоран Тодовић, као и ауторски тим који је био ангажован на реализацији овако обимног пројекта, кустоскиња Галерије Мирјана Рацковић и аутор текста у монографији, историчар уметности Миодраг Даниловић.

Мирјана Рацковић нагласила је да је сву добијену документацију за легат прикупио уметников син Милета Продановић, чиме је знатно олакшано музеолошко истраживање. Рацковић је затим навела основне податке о публикацији, ауторским текстовима и анализама Продановићевог уметничког опуса.

Књига је обима 340 страна, садржи четири текста са репродукцијама слика из породичне збирке, мозаика изведених у јавним просторима, репродукција дела из обе легатске колекције, затим музеолошки део, каталошке пописе и библиографију.

Прва два текста пружају један специфичан поглед  на уметника, из угла породице и из једног ширег контекста, док су остала два текста заправо анализе конкретних легатских колекција  и у  Горњем Милановцу и у Чачку.

У уводном тексту уметников син, Милета Продановић анализира форму и контекст настанка појединих дела, друштвене околности у којима је уметник стварао и општу климу на пољу домаће и европске уметности у времену најпродуктивније активности Боже Продановића. Други текст је компаративна студија која се односи на рефлексије уметничког опуса Божидара Продановића а аутор тог текста је Миодраг Даниловић.

Текстове о легатским колекцијама кроз музеолошке пописе и припремиле су кустоскиње обе установе – Мирјана Рацковић и Ана Ранковић. У тексту ,,Загонетност реалних призора: сликарски опус Божидара Продановића“ из визуре легатске заоставштине  у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“, Мирјана Рацковић наводи податке о пријему легатске колекције у ову установу кроз коју, с обзиром на њену бројност, анализира околности Продановићевог ступања на уметничку сцену, проналажење сопственог иконографског програма уз тзв. напуштање веродостојности и видљиву емотивну црту његове уметности, чиме је постигао аутентичност и заузео значајно место у српској ликовној уметности друге половине прошлог века.

Ана Ранковић кроз текст „Аутопортрет стваралаштва на поклон : Легат Божидара Продановића у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу“, поред уводног дела у коме даје опште информације о уметниковом поклону милановачком музеју говори о „логичком и спонтаном“ одразу Продановићевих боравака у разним поднебљима на његовим сликама и дугим радовима – од Пећи и метохијских манастира, преко родних Прањана и околних места, предела Црне Горе све до Норвешке што је отварало нове хоризонте и фокус на саму сензацију као главни елемент слике.

Миодраг Даниловић у тексту анализира однос према музици и покрету што се рефлектовало на значајан део Божиног опуса. Он је навео да су овом монографијом постављени темељи истраживања уметниковог рада и да има доста тога што захтева накнадну валоризацију  и обраду. По његовим речима ,,Сам ход Божиног опуса кроз време је веома интересантан јер се развија у патријархалној средини, где је усмено наслеђе имало кључне подстицаје у његовом стваралаштву. Божа је уметник некакве поетске егзалтираности и екстазе који се развијао под утицајем својих професора, а у питању су значајна имена међуратне епохе наше уметности као што је Милуновић, Табаковић или Челебоновић.“

Рецензент  монографије Чедомир Васић објаснио је да се комплетна личност једног уметника најбоље сагледава када се узму у обзир и његов живот и уметнички опус: ,,Kњига на најбољи начин приказује карактер, природу и  стваралаштво Божидара Продановића јер је он био блага и по понашању и опхођењу према другима светла особа. Веза између човека и дела је сада у истраживању мало потиснута али дело мора да се гледа кроз човека са свим његовим особинама или начином посматрања, деловањем у животу а то ова публикација носи. Сама књига својим садржајем на прави начин приказује оно што Божино дело јесте. Значајна је и та веза између различитих институција, јер се појединачним истраживањима не би стекла читава представа о томе што одређени уметник јесте.“

Зоран Тодовић је закључио свију рецензију речима ,,Мислим да су сва четири аутора тесктова говорећи о истом а користећи другачији начин изражавања и обраћајући пажњу на неке другачије сегменте дела уметника, разјаснили како је та алхемијска реторта једног метохијског рада који се не случано зове Пећ, утицала и била иницијални моменат да се Божино дело развије не мењајући се према модама, трендовима и друштвеним догађајима кроз периоде које је он прошао у свом животу. Божа је био песник а његове линије искре унутрашњег збивања“, завршио је Тодовић.

_____________________________________________________________