Prethodni članak
Vučiću najviše odgovaraju izbori pod njegovim uslovima
Председник Новог ДСС-а Милош Јовановић оценио је данас да Александру Вучићу „највише одговара излазак на изборе под његовим условима и са његовим медијима“.
Гостујући у емисији „Међу нама“ на телевизији „Нова“ Јовановић је навео да му се студентски захтев за хитно расписивање ванредних парламентарних избора чини непромишљеним и због тајминга, с обзиром да иде време годишњих одмора, и због враћања Вучића у политичку арену.
– У случају да се избори распишу за период током лета наша предност се може претворити у недостатак с озбиром да би излазност тада била 10% до 15% мања. Осим тога, ми смо Вучића, који је месецима уназад био у дефанзиви овим захтевом вратили као актера – истакао је Јовановић.
Према његовим речима „захтев да једна политичка организација подржи неку другу листу на изборима је несвакидашњи“, а странка на чијем је челу „мора бити спремна да, по потреби, изађе на расписане изборе“. Јовановић је констатовао да има смисла размишљати и о „заједничкој листи студената, опозиционих странака и грађана пошто је ово заједничка борба“, али и о „посебној листи аутентичне деснице која је врло важна за обарање режима“.
_______________________________________________
Opozicija i studenti nisu na istoj strani.Studenti zele da reformisu sistem a opozicija zeli personalne promene.Ja kao gradjanin smatram da opozicija nema kapacitet za bilo kakve reforme.Zato nikad ne bi glasao za opoziciju koju podrzavaju studenti,vec za studentsku listu.
A ti si desnica. Nećete vi na izbore kad sad dobijate od države 6.000€ po poslaniku mesečno. Niste ludi da to prepustite listi studenata.
Dobro bi bilo da se malo razmisli, bar malo, Vucic nece dati ni izbore ni prelaznu vladu zato sto uvazava studente ili opoziciju. Samo objedinjenim pritiskom moze doci do smene rezima, ko u to neveruje svesno ili nesvesno pomaze SNS i ovo stanje !
JEDINO STUDENTI IMAJU LEGALITET I LEGIMITET.NA IZBORIMA ĆE PREGAZITI SVE UČESNIKE.SVE OK ZA IZREČENIH IZBORNIH USLOVA ALI I PITANJE ZAŠTO SE OPOZICIJA NIJE IZBORILA ZA BOLJE USLOVE.BOLJIH USLOVA NIKADA NEĆE BITI-MOGUĆE DA ĆE BITI GORE.
OPOZICIJA ,BEZ NAKNADNE PAMETI,DA STANU IZ STUDENTE.LIČNE INTERESE DA STAVE PO STRANI.KO TO NE URADI RADI ZA AKTUELNU VLAST.STUDENTI POBEĐUJU.
Жао нам е што ово нико неће разумети а камоли схватити
Ово је само код вас објављено !
Процес пропадања садашње цивилизација је од огромне сложености и његови корени леже дубоко закопани у најдубљој тами наше подсвести. Наравно, може се наћи вишеструка накнадна објашњења и рационализације, а да се никада не одагна осећај да постоји ирационални елемент на делу у самом срцу цивилизацијског процеса. Од великих маса до великих доносилаца одлука, актери у веома добро дефинисаној цивилизацији, чак и ако постану мање или више свесни процеса пропадања, изгледају немоћни да зауставе пад своје цивилизације који се управо дешава.
Једно је сигурно: велика неравнотежа између менталитета актера и унутрашњих потреба развоја одређеног типа друштва увек прати пад цивилизације. Иако цивилизација никада не престаје да шири нова знања, то знање као да никада не може бити интегрисано у унутрашње биће оних који припадају овој цивилизацији. И на крају крајева, у центар сваке цивилизације достојне имена мора се прво ставити људско биће.
Невиђено повећање знања у нашој ери чини питање како прилагодити свој менталитет овом знању легитимним изазовом. Изазов је огроман јер је утицај западног стила цивилизације широм планете толико продоран да би његов пад био еквивалент планетарном пожару који далеко превазилази уништење које смо претрпели у два светска рата.
У оквиру класичне мисли, једина постојећа решења за бекство из пропадајуће ситуације је светска социјална револуција или повратак у наводно „златно доба“.
Социјална револуција је већ доживљена током века који се сада ближи крају и њени резултати су били катастрофални. Испоставило се да је Нови човек само тужан, празан човек. Без обзира каква козметичка побољшања претрпи концепт „социјалне револуције“, они никада неће моћи да избришу из нашег колективног памћења оно што је заиста доживљено.
Повратак у Божији Рај још није покушан, из простог разлога што уопште није утврђено постојање Раја. Чак и ако се претпостави да је Рајско доба постојало од памтивека, такав повратак би нужно морао да буде праћен унутрашњом догматском револуцијом , огледалом друштвене револуције. Различити религиозни фундаментализми који обмотавају површину земље својим црним плаштом су зао предзнак насиља и крви која би избила из ове карикатуре аутентичне „унутрашње духовне револуције револуције“.
Као и увек, постоји и треће решење. Ово треће решење чини предмет овог манифеста.
Хармонија менталитета и знања претпоставља да би ове познате чињенице биле разумљиве, схватљиве. Али може ли такво разумевање постојати у ери дисциплинског великог хаоса и немилосрдне идеолошке и културне подељености?
Pa sta ako je desnica?