Поезија на филму – сећање на Браниславу Малтез

Пројекција документарног филма „Трагови”, који је посвећен Бранислави Малтез (1949–1999), првој добитници Награде „Млади Дис”, одржана је 20. маја у Градској библиотеци Чачак у оквиру програма манифестације 62. Дисово пролеће. Након филмске представе уприличен је разговор са Душаном Даријевићем и Иваном Пајић о филму и о животу и делу песникиње која је оставила значајан траг не само у локалној култури.

Филм „Трагови”, снимљен прошле године у продукцији Асоцијације за уметност и културу „Карусел”, потписују: Душан Даријевић (сценарио и продукција), Ђорђе Илић (режија и камера), Зоран Грујовић (монтажа), Растко Радичевић (музика), Исидора Ђоловић (стручна сарадница на сценарију), Стојанка Ана Ђуровић (у улози Браниславе Малтез и кореографија) и Софија Војиновић (цртежи и акварели). У филму говоре песникиње Оливера Недељковић и Ивана Пајић.

Бранислава Малтез је била једна од кључних личности културног живота Чачка деведесетих година прошлог века. Са великом посвећеношћу водила је Књижевни клуб „Драгослав Грбић”, а покренула је и уређивала Часопис за књижевност, уметност и културу „АРТ 032”, дајући простор многобројним младим ауторима. Поезију је објављивала у периодици, а аутор је и две збирке: „Трагови” (1979) и „Кроки у огледалима” (1984).

Душан Даријевић је истакао да је ово пети филм у циклусу документарних остварења који негују културу сећања и сведоче о томе да су у једном малом граду живели људи који су имали значајан креативни потенцијал и који су далеко надрасли своју средину.

Након филмова о Преду Перуничићу, Жики Максимовићу, Слободану Матовићу Џаји и Рашку Јовичићу, Бранислава Малтез је прва жена која је заступљена у серијалу. Како је рекао, рад на филму био је изазован пре свега због недостатка архивске грађе и због тога што је замишљено да централно место у филму има поезија.

– Филм није класични документарац, ради се, у неку руку, о хибридном филму који има елементе играног и елементе експерименталног. Захваљујући Стојанки Ани Ђуровић, која се појављује у улози Браниславе Малтез, песме су представљене кроз игру и кореографију – дакле, поезија је спојена са покретом. Колико смо успели, да ли смо нешто пропустили, да ли је филм довољно гледљив, на публици је да просуди – навео је Даријевић.

Песникиња Ивана Пајић, која је од рођења познавала Браниславу Малтез, а за коју је везује и кумство, поделила је са публиком неке анегдоте и мисли које нису ушле у филм. За ову прилику написала је и текст „Смех, кумство старије од свега, свачега и нас”, у коме Браниславу описује као бескомпромисног естету и песника, што се одразило и на њен приватни живот.

– Затворена у сажетост, иза врата се сакрила локалност, приватност и играрије речи из разговора међу пријатељима, а међу њима се воде и страшни и божанствени и прекорни разговори, и то врло лако – нагласила је Пајић.

Филм „Трагови”, чији је настанак био обележен истраживачким радом и уметничком храброшћу, достојан је омаж песникињи која је оставила дубоке и трајне трагове у културном животу Чачка.

Двадесет пет година након њене смрти, ово филмско сведочанство није само чин чувања успомене, већ и подсећање на значај песничког гласа који не сме бити заборављен. Можда ће управо овај филм подстаћи ново читање, слушање и разумевање поезије Браниславе Малтез – оне која је живела поезију и оставила је као свој најдубљи траг.

__________________________________________________________________