Smeštaj i ishrana u domovima za starije osobe

U prethodnom tekstu objavili smo šta sve korisnici mogu da očekuju prilikom odlučivanja o smeštaju u domove za stara lica. Jedino što nismo pomenuli je kvalitet ishrane. Naše sagovornice su Sanela Božović, diplomirana socijalna radnica zaposlena u čačanskom Centru za socijalni rad i Natalija Rakićević, vlasnica Doma za stara lica „Vinijum“ u Kačulicama kod Čačka.

– Možda koleginica ima  širu sliku i više informacije, ja kad pričam govorim o svom objektu. Mi zaista imamo propisanu ishranu, zna se tačno, kao i u državnim domovima, kakav izbor namirnica mora biti u okviru ishrane. Tako da je to propisano i mi se trudimo da nam ishrana bude adekvatna i kvalitetna. Imamo i naše domaće proizvode, tako da i to plasiramo korisnicima nepreskane organske proizvode, tako da svakodnevno se spremaju sveži proizvodi. Sama činjenica da mi svi zaposleni u domu  konzumiramo istu tu hranu, mislim da govori o tome da je ona kvalitetna… – kaže Natalija Rakićević, vlasnica Doma za stara lica „Vinijum“.

– Što se tiče hrane u državnim domovima, mi smo u obavezi kao radnici centra da svoje korisnike posećujemo najmanje jednom godišnje na smeštaju i imali smo prilike da budemo prisutni kada je doručak ili ručak, kada su proslave i zaista je to pristojna hrana i mi smo je jeli u tim prilikama – kaže Sanela.

Sobe u kojima su smešteni korisnici mogu biti jednokrevetne, dvokrevetne i višekrevetne.

Natalija Rakićević

– Različite su sobe, imamo i jednokrevetne, dvokrevetne i višekrevetne sobe. U našoj praksi nema više od četiri osobe u jednoj sobi, a maksimalno je po našoj licenci predviđeno pet korisnika. Tako da kod nas je objekat zaista veliki prostran, sobe su prostrane, komforne, svaka soba je normalno opremljena sa osnovnom opremom tipa kupatilo, televizor i ostalo. Mada mi nudimo korisnicima, mogućnost da oni dođu u objekat kod nas i da svoju sobu opreme u skladu sa njihovim željama. Znači, oni ne moraju da koriste naš standardni nameštaj, oni u sobu mogu da unesu potpuno nov nameštaj, da opreme po svojoj želji. Imali smo situacije da ljudi, na primer, prodaju svoju kuću ili iznajme stan, nebitno, i da donesu kompletan nameštaj kod nas i da naprave svoj neki kutak i da se osećaju prosto kao da su kod kuće. Tako da mislim da mi stvarno omogućavamo taj individualan pristup korisniku i sve što je korisniku značajno mi se trudimo da ispoštujemo. Tako i sama ta soba se oprema u skladu sa njegovim potrebama – kaže Natalija.

Pretpostavljamo da u državnim domovima, osim jednokrevetnih i dvokrevetnih soba bude i više od pet korisnika u jednoj sobi.

– Imaju takođe i garsonjere i jednokrevetne, dvokrevetne sobe i više krevetne, ali i sa više korisnika od pet u jednoj sobi. Posebno u domovima koji imaju stacionarni deo, to je za korisnike koji su nepokretni i te sobe budu sa malo više korisnika – naglašava Sanela Božović.

Postoje i primeri po ovim domovima u Vojvodini koji imaju i bungalove, za korisnike koji su pokretni i aktivni pa onda oni imaju osećaj da nisu smešteni u domu. Oni  imaju utisak da su u nekom poluhotelskom smeštaju.

Šta sprečava Čačak da ima više domova za stare, pošto je očigledna potreba da ih bude više, pitali smo naše sagovornice.

Sanela Božović

– Očigledna je potreba, pomenula sam na početku da je više domova za stara lica potreba koju ima ceo Moravički okrug. Pored Čačka, Gornji Milanovac, Guča, Ivanjica, Lučani  takođe nemaju ovaj vid državne podrške za realizaciju smeštaja starih lica. Ja sam u socijalnoj zaštiti punih 17 godina i u vreme kada sam ja počinjala da radim, to je bilo u 2008. godine, pričalo se o ideji da se vojni objekat pored bolnice adaptira i da postane državni dom za stare. Međutim, eto koliko godina je prošlo, nije došlo do realizacije toga. Mi trenutno iz Čačka samo, na smeštaju po različitim delovima Srbije, od Surdulice do Subotice, imamo oko 70 korisnika. Znači, samo da se jedan još dom otvori u Čačku, mogao bi da bude napunjen od korisnika iz Čačka. Odmah bi mogao da bude pun, jer bi svi sigurno želeli da se vrate u svoj matični grad – objašnjava Sanela.

Nažalost i ova statistika govori da je Čačak sve stariji grad. Sve više stanovnika koji su starije dobi nego mlađih, jer mladi odlaze iz ovog grada.

– Upravo tako, negativan je prirodni priraštaj, velika je migracija stanovništva, a stari ostaju bez porodične podrške u smislu da su deca ili u inostranstvu ili da nisu baš ni motivisani da brinu o roditeljima, nažalost imamo i takvih situacija i onda je domsko zbrinjavanje najbolji način da se reši status tog lica – kaže Sanela.

Sve administrativne procedure u Srbiji su komplikovane i opterećene skupljanjem brojne dokumentacije  što uzrokuje odlazak na brojne šaltere i sate čekanja u redovima. Da li jei procedura prikupljanja papirologije za smeštaj u Dom za stara lica jedna od takvih smornih situacija.

Dom za stara lica u Kačulicama kod Čačka

– U okviru Centra za socijalni rad nije. Ono što mi prikupljamo, tražimo, zahtevamo od korisnika je ono što nama traži gerontološki centar ili ustanova za smeštaj. Naša obrada je kratka, trudimo se da izađemo u susret svim korisnicima da to ne traje dugo u okviru naše ustanove. Ono što je presudno i što dom zahteva, prilikom podnošenja zahteva, jeste medicinska dokumentacija. Ona jeste malo komplikovana, posebno za korisnike koji nemaju podršku ili koji su zavisni u smislu nepokretni, ali se to negde u praksi prevazilazi saradnjom sa Opštom bolnicom u Čačku, pa se takva lice smeste na dan, dva, dok se ne odrade neke analize koje su neophodne za domski smeštaj. Medicinska dokumentacija i lična karta su uglavnom bitni papiri. To je nešto što je nama važno. Ostalo može da se prihvati ili pribavi po službenoj dužnosti. U zavisnosti od toga koji dom korisnik želi, tamo se i upućuje zahtev, korisnik daje izjavu koja se prosleđuje domu – kaže Sanela.

Možda deluje obimno ali nije, medicinska dokumentacija obuhvata u osnovi nalaz interniste, očitan snimak pluća, opštu krvnu sliku uz određene analize na zarazne bolesti kao što su hepatitis C, klostridija, Hepatitis B, HIV, potom nalaz psihijatra, nalaz psihologa i popunjen obrazac lekarskog uverenja kao za vozačku dozvolu.

Bitno je da budući korisnik doma nema neku zaraznu bolest ili dijagnozu koja bi ugrozila njegovu bezbednost ili bezbednost drugih korisnika. U principu brže se završava procedura smeštaja u privatnim ustanovama nego u državnim.

– Samo još da dodam da kad mi završimo u Centru za socijalni rad našu proceduru i pošaljemo dokumentaciju u odgovarajući gerontološki centar, oni u okviru svoje ustanove imaju komisije koje ocenjuju da li je korisnik za njihovu ustanovu i u koju kategoriju se vrši realizacija smeštaja. I obično dobijemo, za 15-ak dana odgovor da li se korisnik prima u ustanovu ili se raspoređuje na listu čekanja i da će biti naknadno obavešten o terminu smeštaja. I taj termin smeštaja, u državne domove, može da bude od šest meseci pa na više – navodi Sanela.

To nije kratak vremenski period, ali imajući u vidu da su kapaciteti domova preopterećeni, treba biti realan i strpljiv.

Imamo utisak da smo kroz razgovor dosta pozitivno govorili o smeštaju u domu za stara lica, da je to sve sjajno, bajno, pa šta ćemo sa onim nevernim Tomama koji posle ovoga kažu, sve vi to lepo pričate, samo ja ni po koju cenu neću da idem u dom… Da li oni mogu da dođu i da zamole da vide kako to izgleda?

Natalija Rakićević ispred Doma za stare u Kačulicama

– Naša vrata su uvek otvorena. Svako može da dođe da pogleda kako izgleda kod nas. Mi nemamo ograničene posete kao u bolnici i trudimo se da sve što radimo bude transparentno. Da ljudi prosto mogu da vide realnu situaciju kako to sve izgleda i ja uvek preporučim da nas posete pre odluke o smeštaju u dom. I baš mi se nikad nije desilo da je neko otišao sa nekim negativnim iskustvom, obično to bude  „pa nisam zamišljao da to izgleda ovako, nisam očekivao ili imao sam pogrešnu predstavu“ – kaže Natalija Rakićević.

Ona misli da je pogrešan stav o domovima za stara lica posledica nedovoljne informisanosti i činjenice da se o domovima više priča kad se desi neki neželjeni slučaj. Obično negativne vesti privlače više pažnje javnosti od pozitivnih priča, pa tako se i svaka loša vest o nekom domu za stara lica odmah veže i za druge domove.

– Moje iskustvo govori suprotno. Ja sam u udruženju privatnih domova i zaista sam obišla puno domova i državnih i privatnih i stvarno moje iskustvo je vrlo pozitivno – naglašava Natalija.

Zabavni program u Domu za stara lica u Kačulicama

Kako privatni tako i državni domovi dozvoljavaju posete budućih korisnika u fazi donošenja odluke da li da idu u dom ili ne.

– Naravno da su dobrodošlii da pogledaju uslove, da popričaju sa osobljem, da vide kako izgledaju sobe i kako se organizuje život u domovima. Praktikuju ljudi to. Neverne Tome, treba da čuju iskustvo svojih prijatelja, poznanika, kolega, rođaka koji su negde na smeštaju, pa da donesu odluku da li im se to sviđa. Dešavalo nam se u praksi recimo da se bračni parovi odluče za realizaciju smeštaja. I pored dece i pored prihoda, žele da žive u okruženju sa svojim vršnjacima. Dešavali su se u domovima i razvodi i nove ljubavi … – kaže Sanela.

Našem razgovoru sa sagovornicama prisustvovala je i publika pa je i zainteresovanim slušaocima data mogućnost da postave pitanje. Prvo pitanje odnosilo se na aktuelne cene smeštaja u domu.

– Što se tiče cena, cene variraju u zavisnosti od zdravstvenog stanja korisnika i sobe u kojoj se korisnik nalazi. Negde je prosek cena od 75 do 85 hiljada trenutno kod nas. To je za sve kategorije i za zavisne…– kaže Natalija.

Drugo pitanje odnosilo se na bezbednost korisnika u domovima imajući u vidu nesrećne slučajeve zabeležene u nekim od domova ranije.

Očni lekar pregleda korisnike Doma „Vinijum“

– Već sam ukazala na činjenicu da se u javnosti, nažalost, više priča o incidentima nego o svakodnevnom životu ljudi u domovima za stara lica. Rekla sam i da mi imamo licencu za rad i redovnu inspekcijsku kontrolu na svakih šest meseci. To znači da dobijanje licence nije trajno, ona mora stalno da se obnavlja. Ako inspekcijski nadzor uvidi bilo kakav propust u objektu, to može da dovede do gubitka licence za rad i zatvaranja objeklta. Ne bih da pričam o drugima, pričam o svom imenu, ali iz mog iskustva stvarno je vrlo mala šansa da se takve stvari dese ako se poštuje zakonski okvir. U našem gradu inspektori su jako rigorozni, verujte mi. Oni svakih šest meseci vrše inspekcijske nadzore i zaista traže baš onako detaljno da pregledaju dom, hidrantsku mrežu, protivpožarni put, centralu za dojavu požara… Mi imamo u celom objektu signalizaciju, znači bilo kakav dim da se javi iz kuhinje ili u bilo kojoj prostoriji, kod nas se aktivira alarm, tako da zaista ne znam kako bi se neki požar desio. Uvek može da se desi propust i pored sve brige, naravno, dešava se i u vrtiću salmonela, ne možemo to da izbegnemo, ali mislim ako se vodi računa i ako se zakon poštuje da je to mala šansa da se desi. Znate kako ja sam u Upravnom odboru udruženja privatnih domova Srbije i baš kad se desi neki problem mi se svi skupimo i diskutujemo o situaciji koja se dogodila i šta učiniti da se tako nešto nigde više ne ponovi – kaže Natalija Rakićević.

Za kraj razgovora postavili smo i ono, možda najvažnije pitanje. Kako se mi Čačani i žitelji Moravičkog okruga odnosima prema našim starijim sugrađanima. Da li je u Čačku bilo ejdžizma ili nekih drugih primera diskriminacije starijih osoba ili možemo ipak da kažemo da smo mi jedna pažljiva društvena zajednica prema svojim starijim sugrađanima.

– Pa jesmo pažljivi. Nismo baš naišli na neko grubo zanemarivanje. Dešava se recimo, mi se u Centru susrećemo sa situacijom da ostanu stariji ljudi sami, a tu je neki komšija da pritekne u pomoć, da obavesti nas na kraju krajeva i mi da možemo da reagujemo, pa možemo da zbrinemo osobu u prihvatilište, pa se radi na nekom drugačijem obliku zbrinjavanja u skladu sa potrebama korisnika, kako je Natalija rekla sve je individualno, ali baš neku grubu diskriminaciju koja je procesuirana ili da smo obavešteni nismo imali – kaže Sanela.

Dobro čuti da smo kao društvena zajednica odgovorni prema starijima.

– Nadam se da će objava ovog razgovora doprineti da oni koji donose doluke u Čačku i Moravičkom okrugu shvate koliko je potrebno da i grad i okrug dobiju domove za stara lica sa dovoljno smeštajnih kapaciteta. Sigurno sam ja prva i moje kolege, za to da bude još domova za stara lica jer za to postoji veliki interes zajednice. Možda činjenica da se nekoliko domova sa manjim kapacitetom otvorilo u poslednje vreme može ohrabriti preduzimljive ljude da se posvete ovoj vrsti posla i pružanja usluga ljudima – kaže Sanela Božović.

Predlog da se u gradnju domova sa smeštaj starih lica zainteresovane strane uključe kroz varijantu privatnog-javnog partnerstva podržava i Natalija Rakićević.

– Cene smeštaja u državnim domovima su niže i one su ekonomski neisplative. Teško ti domovi funkcionišu, oni su uvek na teretu države. Normalno je da je državi u interesu da mi privatnici finansiramo ove objekte i finansijski je državi isplativije da doplaćuje smeštaj korisnicima u privatnim domovima, nego da plaća troškove gradnje, investicionog održavanja, plate i ostale prinadležnosti zaposlenima, troškove ishrane i zdravstvene brige o korisnicima, komunalije i sve ostalo, a da cena smeštaja u domu bude socijalna kategorija i znatno manja od realnih troškova – kaže Natalija.

Možda to i jeste pravo rešenje, kako sa vrtićima i brigom o najmlađima, tako i sa domovima za stara lica i brigu o najstarijima.

____________________________________________________________