Brojke otkrivaju tajne lokalnih izbora u Srbiji

Preporuka za čitanje ovog teksta

Izbori u opštinama Kosjerić i Zaječar 2025. godine otkrili su zabrinjavajuće znake manipulacije u korist vladajuće Srpske napredne stranke, koristeći forenzičke analize koje su pokazale statističke anomalije kao što su veći broj glasova van biračkih mesta i obrađeni nevažeći listići. Ovaj obrazac manipulacije ističe važnost većeg nadzora, transparentnosti i međunarodne podrške kako bi se zaštitio integritet izbora u Srbiji.

Izvor: Radar

Iza zvaničnih rezultata krije se sistem prepun suptilnih manipulacija. On gradi slučaj — zasnovan ne na ideologiji, već na statistici i logici — da je vladajuća stranka stekla koristi od manipulacija skrivenih na vidnom mestu

Kada su građani Srbije glasali na lokalnim izborima 2025. godine u opštinama Kosjerić i Zaječar, mnogi su verovali da učestvuju u demokratskom procesu. Na kraju krajeva, zemlja ima formalne institucije, izborne komisije i više stranaka na glasačkom listiću. Ali ispod površine glasačkih kutija i brojki izlaznosti krije se druga priča – ona koju brojke počinju da govore na načine koje je teško ignorisati.

Izbori u Zaječaru Foto: RADAR

Nedavni izveštaj o izbornoj forenzičkoj analizi ispitao je rezultate ovih izbora koristeći metode koje su obično rezervisane za krivične istrage ili finansijske revizije. Ovo je svet izborne forenzike, rastuće oblasti koja primenjuje statističke alate za otkrivanje nepravilnosti i manipulacija izbornim podacima. Rezultati? Zabrinjavajući obrazac koji snažno ukazuje na to da je vladajuća Srpska napredna stranka imala koristi od manipulisanih glasova, posebno u najmanje vidljivim delovima procesa glasanja.

Šta je izborna forenzika?

Zamislite izbornu forenziku kao obdukciju glasa. Kada se pojave optužbe ili sumnje – dodavanje glasačkih listića, kupovina glasova, preuveličana izlaznost – istraživači se okreću podacima. Koristeći tehnike koje su razvili statističari i politikolozi širom sveta, oni traže obrasce koji bi bili izuzetno malo verovatni na normalnim, konkurentnim izborima.

U srpskom slučaju, istraživači su koristili nekoliko alata:

• Analiza korelacije: Osnovna metoda za određivanje da li se dve promenljive – recimo, izlaznost i glasovi za vladajuću stranku – kreću zajedno.
• T-testovi i modeli regresije: Alati za poređenje rezultata na različitim biračkim mestima i testiranje da li su određeni obrasci statistički značajni.
• Klimekove kumulativne krive glasova: Grafikoni koji pokazuju kako udeo glasova stranke raste sa izlaznošću. Na poštenim izborima, kriva dostiže saturaciju (zasićenje). Na izborima na kojima je bilo manipulacije, često neprirodno nastavlja da raste.
• Kobakovi izborni otisci prstiju: „Toplotne mape“ u boji (2D histogrami) koje prikazuju grupe podataka o glasovima i izlaznosti. Sumnjivi obrasci se javljaju kada previše biračkih mesta pokazuje i skoro potpunu izlaznost i skoro potpunu podršku jednoj stranci.

Kosjerić: Gde spoljni glasovi naginju vagu

U Kosjeriću su analizirani podaci sa 29 biračkih mesta. Najjasniji znak manipulacije došao je od onoga što se naziva „glasanje van biračkog mesta“ – glasački listići koje su ubacili birači koji nisu mogli da dođu na biračka mesta (npr. zbog bolesti ili starosti). Iako je ova praksa zamišljena kao inkluzivna, ona je takođe uglavnom nenadgledana i, u slučaju Srbije, njome upravljaju zvaničnici često lojalni vladajućoj stranci.

Analiza je pokazala da je u mestima sa većim udelom glasanja van biračkog mesta, SNS dobio znatno više glasova. U stvari, udeo glasova SNS-a je skočio sa 43,7% na preko 60,5% kada se uporedi 10 mesta sa najnižom i najvišom stopom glasanja van biračkog mesta. Ova razlika nije bila samo primetna – bila je statistički značajna i malo je verovatno da je slučajna.

Regresioni model je dodatno potvrdio rezultat: za svakih 1% povećanja glasanja van biračkog mesta, SNS je dobijao 1,66 procentnih poena u udelu u glasovima. Slična korist nije primećena kod opozicionih stranaka.

Nevažeći glasački listići i greške koje nestaju

Još jedan upozoravajući znak su bili nevažeći glasački listići — oni koji su nepravilno popunjeni ili na drugi način diskvalifikovani. Prema istraživanju otkrivanja prevara (kao što je ono politikologa Voltera Mebejna), sumnjiv znak manipulacije je kada se udeo glasova vladajuće stranke povećava kako se broj nevažećih glasačkih listića smanjuje — jer to može značiti da se nevažeći glasovi broje u njihovu korist.

U Kosjeriću i Zaječaru se pojavio upravo ovaj obrazac. Biračka mesta sa malo ili bez nevažećih glasačkih listića imala su dramatično veću podršku SNS- u od onih sa više nevažećih glasačkih listića. Tako na primer u Zaječaru bilo je 11 biračkih mesta bez nevažećih glasačkih listića sa prosečnim udelom glasova koalicije Srpske napredne stranke od 76%. Prosečan udeo glasova koalicije Srpske napredne stranke na biračkim mestima gde je bilo 15 i više (maksimum 23) nevažećih glasačkih listića iznosio je 39%. Statistički test je potvrdio da je ova razlika veoma značajna. Ovaj obrazac sugeriše da su na nekim mestima glasovi koji je trebalo da budu diskvalifikovani verovatno „ispravljeni“ ili prebrojani za SNS .

Izlaznost govori jednostranu priču

U Zaječaru, gde je skup podataka bio veći, pojavio se poznati obrazac. Mesta sa većom izlaznošću birača konstantno su favorizovala SNS, dok je podrška opoziciji opadala. Analiza korelacije je pokazala da je SNS dobijao podršku kako je izlaznost rasla, dok je glavna opoziciona lista, „Promena u koju verujemo“, gubila pozicije.

Iako korelacija nije bila izuzetno jaka, bila je statistički značajna — i što je još važnije, poklapala se sa istim asimetričnim obrascem koji se vidi na izborima sa krađama širom sveta. U pravim demokratijama, visoka izlaznost ne koristi sistematski jednoj stranci. Ali u Zaječaru, izgledalo je kao da je smišljena upravo da to uradi.

Grafikoni koji vrište o manipulaciji

Možda najubedljiviji dokazi nisu došli iz sirovih brojeva, već iz vizuelizacija.

U Zaječaru, krive kumulativnog udela glasova pokazale su da podrška SNS-u naglo raste sa izlaznošću — bez izravnavanja na visokim nivoima izlaznosti. Na slobodnim i poštenim izborima, rast udela glasova se prirodno usporava, ali ne i ovde. Nastavio je da raste, odražavajući obrasce iz Rusije i Ugande, zemalja sa dokumentovanom izbornom prevarom.
Mape otisaka izbornih prstiju iz Zaječara takođe su pokazale grupu biračkih mesta sa veoma visokom izlaznošću i veoma visokim udelom glasova SNS-a — obrazac koji se retko javlja osim ako se glasački listići veštački ne dodaju ili se manipuliše brojem izlaznosti.

Ovi grafikoni pružaju vizuelnu potvrdu onoga što brojke sugerišu: na ovim izborima se dogodilo nešto abnormalno.

Ponovljeno glasanje na biračkom mestu 25 (Elan): Studija slučaja u preokretu

Možda najindikativniji primer potencijalne manipulacije dolazi sa biračkog mesta 25 u Kosjeriću (poznatog kao „Elan“). Prvobitni glasovi su dali 64% opoziciji i samo 36% SNS-u. Zbog nepravilnosti, glasanje je ponovljeno tri nedelje kasnije.

Rezultat? Potpuni preokret: SNS je skočio na 55,7% , a opozicija je pala na 47,6% . Vladajuća stranka je dobila 72 glasa , opozicija je izgubila 67, a izlaznost je porasla samo neznatno (sa 79,5% na 80,6%).

Takve dramatične promene u tako kratkom vremenskom periodu — bez većeg političkog događaja između ili kao rezultat legitimnih promena preferencija birača u tako kratkom periodu — retke su u pravim demokratijama. Statistički i bihevioralno, to budi jake sumnje na ciljani pritisak na birače, zastrašivanje ili zamenu glasačkih listića.

Da li su ovo samo slučajnosti?

Kritičari bi mogli reći: „Korelacija nije uzročnost“ i bili bi u pravu. Nijedan grafikon ili broj ne može dokazati prevaru. Ali višestruke nezavisne metode su ukazivale na isti zaključak. Kada vidite istu priču u:

• korelaciji između glasanja van biračkog mesta i podrške vladajućoj stranci,
• obrnutoj vezi između nevažećih glasačkih listića i glasova SNS-a,
• rastućoj krivi glasanja koja prkosi logici na skoro potpunom nivou izlaznosti,
• suzbijanju podrške opoziciji u izbornim jedinicama sa visokom izlaznošću,

onda ne gledate na slučajnost. Gledate obrazac — a u forenzičkoj analizi, obrasci su važni.

Lokalni izbori mogu delovati manje značajno u poređenju sa nacionalnim takmičenjima, ali su važni – posebno u autoritarnim režimima. Oni služe kao poligon za taktike manipulacije. Ako strategija uspe u Kosjeriću ili Zaječaru, može se proširiti na beogradske ili republičke parlamentarne izbore.

Lokalni izbori mogu delovati manje značajno u poređenju sa nacionalnim takmičenjima, ali su važni – posebno u autoritarnim režimima. Oni služe kao poligon za taktike manipulacije. Ako strategija uspe u Kosjeriću ili Zaječaru, može se proširiti na beogradske ili republičke parlamentarne izbore.

Štaviše, integritet izbora je temelj demokratije. Kada se manipuliše glasovima, građani gube poverenje u sistem. Izlaznost opada. Opozicija slabi. A autokratija se produbljuje – ne kroz tenkove ili pučeve, već kroz glasačke listiće koji se tiho falsifikuju iza kulisa.

Šta treba promeniti?

Ovi nalazi zahtevaju hitnu akciju – ne samo od opozicionih stranaka, već i od civilnog društva i međunarodnih partnera. Evo šta je potrebno:

1. Proširiti kapacitet praćenja

Opozicione grupe i nevladine organizacije za nadzor moraju da obezbede da se poštuje svaki aspekt procesa glasanja, posebno glasanje van izbornih mesta. Ovaj segment ostaje najmanje transparentan i najranjiviji na zloupotrebe.

2. Zahtevati transparentnost od izbornih komisija

Neobrađeni podaci sa svakog biračkog mesta treba da budu odmah objavljeni, sve do broja glasova van biračkog mesta, nevažećih glasačkih listića i podataka o izlaznosti. Bez transparentnosti, nadzor je nemoguć.

3. Obučiti analitičare podataka

Civilno društvo mora da ulaže u obuku timova sposobnih za forenzičku analizu u realnom vremenu . Ako se nepravilnosti prijave dok se glasovi još uvek broje, javni pritisak može napraviti razliku.

4. Angažovati međunarodnu podršku

EU i OEBS treba podstaći da se obavežu na dugoročnije praćenje, a ne samo na brze provere. Srbija je zemlja kandidat; demokratski standardi su važni.

5. Obrazovati birača

Birači moraju shvatiti da je način na koji se glasovi broje jednako važan kao i njihovo davanje. Kampanje za podizanje javne svesti mogu smanjiti toleranciju za „male nepravilnosti“ i podstaći rigoroznije učešće.

Završne misli

Forenzička analiza lokalnih izbora iz 2025. godine u Kosjeriću i Zaječaru ne samo da izaziva čuđenje, no otkriva i uznemirujuću stvarnost: iza zvaničnih rezultata krije se sistem prepun suptilnih manipulacija. Ona gradi slučaj — zasnovan ne na ideologiji, već na statistici i logici — da je vladajuća stranka stekla koristi od manipulacija skrivenih na vidnom mestu.

Da bi srpska demokratija opstala i napredovala, biće potrebno više od entuzijazma na dan izbora. Biće potrebna budnost, reforme i pritisak – iznutra i spolja – kako bi se osiguralo da se budućnost ne odlučuje u nenadziranim dnevnim sobama ili nevidljivim rukama iza glasačke kutije.

Autor: Zlatko Kovačić, profesor statistike u penziji

Izvor: Radar.rs

Brojke otkrivaju tajne lokalnih izbora u Srbiji

_____________________________________________________________________