Decenija od postavljanja kamena temeljca za izgradnju zlatiborske Gold gondole (FOTO/VIDEO)

Na Zlatiboru je obeležena decenija od postavljanja kamena temeljca za izgradnju panoramske žičare „Gold gondole“ koja je, trasom dugom skoro devet kilometara, povezala centar tog turističkog mesta sa vrhom Tornika.

Zlatiborska žičara    Foto: Nenad Kovačević

Tim povodom oglasilo se JP Gold gondola, koje gazduje žičarom.  Saopštenje prenosimo u celosti:

„Pre tačno deset godina, 19. avgusta 2015. godine, na Preobraženje, položen je kamen temeljac za ono što će postati najduža panoramska gondola na svetu i najprepoznatljiviji simbol Zlatibora – Gold gondolu. Tog dana započelo je ostvarivanje sna koji je generacijama živeo među Zlatiborcima, a danas se milioni posetilaca dive njegovom ostvarenju.

Od prve svečane vožnje u januaru 2021. godine, gondola je prerasla u mnogo više od prevoznog sredstva. Ona je doživljaj, susret čoveka i prirode, tačka okupljanja i inspiracija za nove priče i događaje. Više od milion putnika do sada je imalo priliku da iz njene kabine doživi Zlatibor iz najlepše perspektive.

Bojana Božanić Foto: JP Gold gondola

– Pre deset godina smo upravo ovde postavili kamen temeljac sa željom da dostignemo ovo što smo danas dostigli, a to je da za manje od pet godina imamo milion posetilaca. Zlatibor pre i posle gondola nije isti – Gondola je pokrenula neke projekte, manje ili veće, kojima su se posle pridružile mnoge druge firme i institucije. Vesnici smo novih stvari, kao što je to nekada i sama gondola bila, a verujem da sa ovako dobrim timom ljudi možemo postići još mnogo – kaže Bojana Božanić, direktorka JP Gold gondola Zlatibor.

San star više od pola veka

Ideja o gondoli nije rođena juče. Još sredinom prošlog veka postojala je želja da se Zlatibor vazdušno poveže sa Tornikom i Čigotom. Početkom 2000-ih ta ideja je ponovo oživela, a od 2006., krenulo se u ozbiljnu pripremu – izradu rešenja, studija i obilazak poznatih evropskih ski-centara kako bi se prikupila dragocena iskustva.

Put od ideje do realizacije bio je dug i pun izazova. Nakon tendera 2012. i potpisivanja ugovora sa francuskom kompanijom „Poma“ 2013. godine, trebalo je još dve godine borbe sa administracijom da bi radovi mogli da počnu. A onda – 19. avgusta 2015. godine, na Preobraženje – položen je kamen temeljac na mestu današnje početne stanice. Na isti praznik, pet godina kasnije, u avgustu 2020, puštene su prve kabine u probni rad. Konačno, 11. januara 2021, gondola je i zvanično krenula da spaja centar Zlatibora sa vrhom Tornika.

Milan Stamatović   Foto: JP Gld Gondola

– Izgradnja Gold gondole naša je najvrednija investicija u poslednjih sto godina. Obeležena je nizom problema i nerazumevanja, ali upornošću i verovanjem u ono što radimo, doveli smo ovaj projekat do kraja. On je promenio u potpunosti izgled Zlatibora, infrastrukturu, ali i način života stanovnika, vlasnika apartmana, kao i investitora koji ulažu u razvoj Zlatibora. Posle deset godina možemo s ponosom da kažemo da je ovaj projekat opravdao svoje postojanje. Ne stajemo na ovome, imamo nove planove – kao jedan od najzahtevnijih je produžetak gondole ka Pribojskoj Banji. Ali, smatram da su nadležne institucije na državnom nivou shvatile da to može da donese profit i doprinese razvoju čitavog kraja – izjavio je predsednik opštine Milan Stamatović.

Danas, gondola dnevno preveze preko 1.000 putnika, od kojih se većina ponovo vraća. Jer, ona odavno nudi mnogo više od vožnje – pozicioniravši se kao mesto susreta, na kom se organizuju brojne manifestacije, konferencije, festivali, radionice, venčanja i koncerti.

Povezivanjem lokalnih i domaćih proizvođača, umetnika i dizajnera stvoren je jedinstveni koncept spoja kreativnosti, tradicije i lokalnog preduzetništva, pod nazivom “Gondola šop”, čime je ovo preduzeće prošle godine napravilo iskorak u svom poslovanju.

Pored navedenog, gondola je pokretač razvoja opštine i oslonac pokretanja kapitalnih projekata budućnosti pod nazivom “Vizija novog Zlatibora”, koji će ovu planinu upisati na svetsku turističku mapu kao jedno od najinovativnijih turističkih destinacija – a među kojima su izgradnja dva nova kraka gondole, do vrha Čigota i do Pribojske banje, kao i jedinstveni projektantski poduhvat na najvišem vrhu Zlatibora.

Dečački crtež Ljubivoja Ršumovića

Posebnu simboliku ovoj priči daje i pesnik Ljubivoje Ršumović, poreklom iz zlatiborskog sela Ljubiša. Još kao dečak, Ršum je u svoju svesku nacrtao „lakomicu“ – drveno korito na točkićima koje bi, snagom zemljine teže, prevozilo đake iz Gornjeg u Donji Ljubiš do škole i nazad.

– To je bio đački voz na nikakav pogon, osim zemljine teže. Moja ideja je bila da, dok smo mi u školi, milicija koja sedi u kafani podigne lakomicu kako bismo imali pad i pri povratku u selo – priseća se Ršumović. Njegov dečački san bio je poetska najava onoga što Zlatibor decenijama kasnije zaista dobija – gondolu koja spaja ljude, predele i doživljaje.

Pogled ka budućnosti

Deset godina od postavljanja kamena temeljca prilika je da se podsetimo na put koji je izgledao kao bajka, a danas je realnost, i da još jednom potvrdimo da izgradnja i puštanje u rad gondole nisu kraj, već početak nastanka novih sadržaja i ideja.

Gold gondola danas je simbol istrajnosti i vizije, a Zlatibor svrstava među prestižne evropske turističke destinacije. I baš kao na Preobraženje, kada je sve počelo, ona i danas podseća da su snovi mogući kada se u njih dovoljno veruje“.

JP Gold gondola

Sukobi i pomirenje

Inače, gradnju panoramske žičare pratili su oštri sukobi tadašnje republičke vlasti i opozicione Čajetine oko izdavanja dozvola za gradnju, koji su trajali sve do njenog završetka, a polaganje kamena temeljca bio je simbolični bunt Čajetinca protiv tadašnje vlasti.

Gradnju, koja je koštala oko 13,5 miliona evra, u potpunosti je finansirala   čajetinska opština iz lokalnog budžeta i kredita, bez dinara državne podrške.

Milan Stamatović i Zorana Mihajlović na Zlatiboru   Foto: Nenad Kovačević

Milan Stamatović je, u to vreme, optuživao predstavnike države iz redova SNS-a, posebno  tadašnju ministarku građevinarstva Zoranu Mihajlović, da opstruišu taj projekat opozicione Čajetine.

Prozivao ih je za korupciju, organizovao proteste i tražio od ambasada u Beogradu da spreče državno-naprednjačku diskriminaciju Čajetine, na šta su naprednjaci itekako uzvraćali, optužujući Stamatovića da je kriminalac i lokalni šerif.

Gradnja je završena u januaru 2021. godine. Tada se dogodio preokret, jer je Stamatović, inače predsednik stranke Zdrava Srbija, prepustio njeno svečano puštanje u rad predsedniku Srbije i tadašnjem šefu SNS-a Aleksandru Vučiću, kome je to bila prva poseta Čajetini i Zlatiboru od kada je na vlasti.

Aleksandar Vučić i Milan Stamatović na otvaranju žičare 2021. godine   Foto: Nenad Kovačević

https://www.ozonpress.net/politika/osudjujem-migracije-biraca-ali-zakon-dozvoljava-da-se-ljudi-sele/

Nakon Stamatovćevog pakta sa naprednjacima, čajetinski budžet je počeo obilato da se puni novcem iz republičkog budžeta za ostale projekte te opštine, a Stamatović je uzvratio zvaničnom podrškom SNS-u uoči  parlamentarnih izbora u decembru 2023. godine.

_____________________________________________________________________