Ubi me sekiracija

Ubi me neka sekiracija. Probudio sam se i na metar i po od moje kabine i mog kreveta vidim more. More mirno, a ja gladan. Trebalo bi mi možda pet ili šest metara do stola postavljenog za doručak.

Ležeći razmišljam o prolaznosti života. Pitam se da li da idem na doručak ili u vodu, ili prvo u vodu, pa na doručak?

Nalazim rešenje: dva zalogaja samo da zavaram glad. Polako zatim svojih 100kg spuštam niz mesingane stepenice, da znam da skačem na glavu – skočio bih. Radujući se životu i ovom dalmatinskom jutru kružim oko broda, vidim da neki odlaze na doručak.

Ja napuštam more uz one iste mesingane stepenice. Jeste malo teže nego kad sam silazio, ali radujem se doručku.

Doručak na brodu

Kapetanov sin Jure dodaje vruć kruh i brod kreće. Naći ćemo neku uvalu i opet se kupati, pa ručak i opet ploviti, sada ka Makarskoj.

Makarska se nalazi u srednjoj Dalmaciji, izmedju planine Biokovo i Jadranskog mora. Razmak je širok samo nekoliko kilometara, pa se grad širi po dužini, prema istoku i zapadu, prema susednim naseljima Tučepi i Krvavica.

Sa  palube prvo vodim spomenik visok 3,60 metara, težak 900 kg posvećen Svetom Petru.

Brod koji me već danima čini nasmejanim privezuju debelim kanapima. Ovde treba da budem do sutraṣ̌njeg jutra. Prilazim spomeniku koji je postavljen na makarskoj rivi, gde privlači pažnju brojnih prolaznika i turista.

Spomenik „galebu“

Skulptura prikazuje mladog meṣ̌tanina – „galeba“, dok mu društvo pravi  strana turistkinja. Njihova poza predstavlja duh prošlih vremena kada je galebarenje bilo deo lokalne tradicije. Skulptura je načinjena od bronze, visine oko 205 centimetara, podignuta u čast svim turistima koji su posetili Makarsku. Slikam se sa njima.

U jednom malom hotelu kačim se na internet, niko niti pisao niti me tražio. U turističkom uredu se raspitujem kako da potroṣ̌im dan…

Po savetu, odlazim levo ka nekom parku uz more i vidim plažu. Nikada do sad nisam video toliko ljudi na jednom mestu, svi leže na onim prostirkama koje su poneli, neki spavaju, neki jedu, samo sto joṣ̌ ormane iz kuća nisu poneli. Gledam one koji su ušli u vodu, zgurani ko u liftu.

Nastavljam dalje i vidim hotel sa bazenom. Naravno, može se ući samo sa hotelskom karticom. Karticu nemam, ali se kupam na bazenu.

Tu na rivi mali turistički štandovi nude izlete i skoro svi vode autobusima na vidikovac na Biokovu.

Spomenik ribaru

U luci gde su nekada pristajali ribari sa ulovom, nalazi se veliki spomenik od bračkog mermera posvećen ribaru koji plete mrežu.

Neko će noćas u kafanu, neko će noćas u hotelsku sobu, neko kod gazdarice.

Ja odoh na moj krevet na brodu koji sam zavoleo.

Slobodan Čvorović

______________________________________________________