Prethodni članak
Danas je veliki hrišćanski praznik
Srpska pravoslavna crkva obeležava 21. septembra rođenje presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina.
Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Dar boga starima Joakimu i Ani nije bila samo ćerka u poznim godinama, već i Bogomajka – Marija je rođena u Nazaretu u porodici oca iz plemena Davida i oca iz roda Aronovog. Po ocu je, dakle, njeno poreklo carsko a po majci arhijerejsko. Već u trećoj godini, Marija je odvedena u hram Jerusalemski, a od sedme je živela u atmosferi bogosluženja,uz molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma. Sa 15 godina primila je blagu vest od arhanđela Gavrila da će roditi sina božijeg, a na četrdeseti dan po rođenju Hristovog odnela ga je u hram. Trideset godina koje opisuju jevanđelja, Marija je provela u Nazaretu, a Isusa je pratila na putu do raspeća.
Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, lečila bolesne, pomagala sirotinji i udovicama.
Prema predanju, kada je položena u grob, postala je nevidljiva.
U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu više dana provode u prazničnom raspoloženju posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
Takođe, na Malu Gospojinu mnogi planiraju i ugovaraju svadbe i venčanja, jer, prema predanju, ona mladencima, verenim, i venčanim na ovaj dan daruje posebnu blagoslov.
Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira.
Poznatija kao Kraljeva crkva izdvaja se izuzetnom lepotom živopisa. U ovom manastiru je i osnivač loze Nemanjića Stefan Nemanja Bogorodici posvetio crkvu koju narod naziva Majkom svih crkava u Srbiji.
Ona je i danas zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve. Pred njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć.
Termini „majka Božja“ i „Teotokos“ (Bogorodica) ne nalaze se u Svetom pismu.
Hrišćani u prvom veku nisu obožavali Mariju niti su joj ukazivali ikakvu posebnu čast. Jedan istoričar je komentarisao da bi prvi hrišćani „odbacili kultove i verovatno bi se bojali da bi poklanjanje posebne pažnje Mariji moglo da liči na obožavanje boginje“ (In Quest of the Jewish Mary).
Sveto pismo kaže da Bog postoji oduvek (Psalam 90:1, 2; Isaija 40:28). Pošto nema početak, ne može imati ni majku. Nadalje, Marija ne bi mogla nositi Boga u svojoj utrobi jer Sveto pismo jasno kaže da njega ni nebesa ne mogu obuhvatiti (1. Kraljevima 8:27).
Isus Hrist nikada nije rekao da je Marija majka Božja ili da zaslužuje posebnu čast. Zapravo, kada je jedna žena uzvisila Mariju rekavši joj da je srećna što je njegova majka, Isus ju je ispravio rečima: „Ne, nego srećni su oni koji slušaju Božju reč i drže je!“ (Luka 11:27, 28).
Marija je poreklom bila Jevrejka i bila je direktan potomak kralja Davida (Luka 3:23-31). Bog ju je veoma cenio zbog njene vere i odanosti (Luka 1:28). Izabrao ju je da postane Isusova majka (Luka 1:31, 35). Marija je sa svojim suprugom Josifom imala još dece (Marko 6:3).
Sveto pismo pokazuje da je Marija bila među Isusovim sledbenicima, ali osim toga ne govori mnogo više o njoj (Dela apostolska 1:14).
Ja sam sluškinja Gospodnja“, reče Marija, „neka mi bude po reči tvojoj“ (Luka 1:38). Tako je Marija ponizno pristala na to božansko vođstvo i s vremenom rodila Isusa.
Međutim, tokom sledećih nekoliko vekova, njeni poklonici uzdigli su je od ponizne ’sluškinje Gospodnje‘ do položaja „kraljice majke“ sa ogromnim uticajem na nebu. Crkvene vođe su je 431. n. e. na koncilu u Efesu zvanično proglasile „Majkom Božjom“. Šta je izazvalo tu transformaciju? Papa Jovan Pavle II objašnjava jedan faktor: „Istinska odanost Majci Božjoj … duboko je ukorenjena u misteriji blagoslovljenog Trojstva“ (Crossing the Threshold of Hope).