Projekcija filma „Kajmakčalan“ u Kraljevskom dvoru
Њ.К.В. Престолонаследник Александар био је синоћ домаћин пројекције документарног филма „Кајмакчалан“, у биоскопу Краљевског двора у Београду, аутора Бориса Трбића и Драгана Гавриловића, снимљеног према идеји и књизи историчара Бојана Пајића. Повод је био 91. годишњица атентата у Марсеју, са жељом да се и на овај начин ода почаст и сачува успомена на Престолонаследниковог деду, Њ.В. Краља Александра I.
Пројекција филма била је посвећена Витешком Краљу, Врховном команданту војске Краљевине Србије у Великом рату, који је до краја живота био дубоко повезан са својом ратним друговима, онима са којима је делио исту судбину, борбе и искушења, и са којима је донео и коначну победу и слободу Србији.
– Са дубоким поштовањем и емоцијама одајемо почаст херојима Великог рата, чија је храброст и жртва на Кајмакчалану и на многим другим бојиштима обезбедила слободу нашем народу. Предводио их је мој деда, Њ.В. Краљ Александар I, који је делио тешкоће и победе са својим војницима, водећи их сопственим примером, оличавајући јединство и снагу нашег народа. Многе људе о којима овај филм говори, Витешки Краљ је и лично срео.
До своје трагичне смрти, које се данас сећамо, био је нераскидиво повезан са својим ратним друговима, вечно им захвалан на свим жртвама које су поднели. Њихово заједничко наслеђе подсећа нас да су љубав према отаџбини, дужност и истрајност безвременске вредности које живе и данас. Успомене попут ових морамо чувати, у част наших предака и као наслеђе нашим потомцима, јер смо сви делови једне нераскидиве линије, која се протеже далеко у давне дане наше историје – изјавио је Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар.
Овај филм је прича о случају и истрајности, о судбини и савезу људи у борби за бољи свет, али и о дијаспори и патриотизму. То је историјско-уметничко сведочанство о заједничкој борби, прецизно испричано речима потомака војника и медицинског особља АНЗАК-а (Аустралијски и новозеландски армијски корпус), уз обиље ексклузивне архивске грађе и објашњења стручњака.
Пројекцији су присуствовали и Њ.К.В. Принцеза Катарина, Њ.К.В. Принц Наследник Филип и Њ.К.В. Принцеза Даница, Њихове Екселенције амбасадори Краљевине Шпаније г. Хуан Хосе Санс Апарисио, Аргентине г. Освалдо Нарцисо Марсицо, Црне Горе г. Небојша Ђоковић и Швајцарске г-ђа Ен Елизабет Лугон-Мулан и други представници дипломатског кора, чланови саветодавних тела Круне и чланови Управног одбора Фондације Њ.К.В. Престолонаследника Александра за образовање и културу.
Снимљен у Србији, Аустралији, Грчкој и Северној Македонији, филм прати истраживање аустралијског историчара српског порекла, Бојана Пајића, о више од 1500 Аустралијанаца и Новозеланђана, махом жена, који су служили раме уз раме са српском војском у Првом светском рату.
Пајић, праћен групом потомака аустралијских ветерана, путује кроз Аустралију, Србију и даље, до Солунског фронта, истражујући мало познато савезништво Аустралијанаца и Срба, мотиве и необичне судбине главних актера. У филму говоре еминентни аустралијски и српски историчари Првог светског рата, а потомци ветерана евоцирају успомене на учеснике ратних дејстава и читају делове из њихових дневника и писама.
___________________________________________________________________







































Na osnovu čega oslovljava te ovoga čoveka kraljevskom titulom? On je kralj koliko i ja! I zašto su izginuli toliki vojnici da njegov deda proglasi Jugoslaviju i abolira Hrvate i ostale a napravi novu grobnicu za Srpski narod! On je običan engleski službenik osiguranja i ništa više!
Могао бих додати још што шта али је и ово више него довољно.
Veliki rat niko nije mogao izbeci,vidi se da istorija nista ne znaci kao obrazovanim ljudima.
Sta su Aostrogari radili da Srpskim stanovništvom aneksijom Bosne,slivno danas da Srbima na Kosovu.
Trgovce,svestrenike,učitelje,hapsili bez razloga.
Unosili strah narodu,jer su ih na volovskim kolima,u nameski napravljenim kavezima,varošima vadali da
ih ostali narod ponizavali zastrasuju,katolici.
Da Srbija nije i za vreme,porobljene teritorije imala vojsku,Cela Srbija bi
tada bila Jasenovac.
Tadašnji demografski uslovi,to jest Srbi u Hrvatskoj,nastala iz Banovina,bilo resenja da se računa i na njihov opstanak.
Srbija nije bila ni po stanovništvu ni po vojsci ni ekonomski globalna sila,da PREKRSI MEDJUNARODNO PRAVO,da izvrsi genocid,to jest etničko ciscenje.
Ali Srbi nisu na vreme naučili svoju istoriju,izvukli pouku o aneksije Bosne.
BANJULUSKI PROCES,
Ili preciznije od Kocica,
Jazavac pred sudom.
Da nije bilo Solunaca,pitanje je dali bi
danas bili slobodni.U nadi
Dajemo povratiti kralja,izleciti se od komunizma,proterati Tita,i zavrsiti
po drugi put sa okupacijom
Aostrougarske.