Rezultat Vučićevih ekonomskih mera i ograničenja marži – siromaštvo

Resorni odbor za finansije i privredu stranke Srbija Centar smatra da su rezultati ekonomskih mera koje je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, naročito u domenu ograničenja marži, katastrofalno loši i pogubni za građane Srbije i da kumuliraju siromaštvo.

Postojeći model privrednog rasta Srbije je udario u zid! Zasnovan na masivnim infrastrukturnim javnim investicijama koje su ujedno najznačajnije izvorište državne korupcije i kriminala, i stranim direktnim investicijama koje su radnointenzivne, niskog tehnološkog stepena i koje zapošljavaju uglavnom manuelnu, jeftinu radnu snagu i masivno eksploatišu domaće privredne resurse i degradiraju prirodno okruženje, ovakav model sve više postaje izvor privredne stagnacije i usporenog rasta.

Posledice su vrlo slabo institucionalno okruženje, nizak BDP po stanovniku, visok neto spoljni dug i visoko učešće evra u ekonomiji.

Providne statističke manipulacije uspevaju da poprave ovu sliku, na žalost samo na papiru. I pored upitnih revizija metodologije obračuna BDP-a, i nominalnog rasta po tom osnovu, realni BDP po glavi stanovnika ostaje veoma nizak. Sa prosekom od 8.520 evra, BDP po glavi stanovnika Srbije je 4 puta niži od EU proseka (33.530 evra), tri puta niži od Slovenije (25.389 evra), duplo niži od Hrvatske (16.690 evra), za 50% niži od Rumunije (13.130 evra) i za trećinu niži od Bugarske (11.300 evra).

Zato smo po cenama na EU nivou ili smo ga premašili. Cene hrane u Srbiji su na nivou 95% EU proseka, elektronike čak 113% EU proseka (ovo su najviše cene elektronike u Evropi, posle Švajcarske i Islanda), obuće na nivou 105% EU proseka, odeće na 90% EU proseka. Sve cene su upadljivo više u odnosu na zemlje okruženja – Mađarsku, Rumuniju ili Bugarsku.

Prethodni podaci mnogo više govore o statistici siromaštva, nego privrednog rasta. Međutim, Ministarstvo trgovine pokazuje u svojim podacima nešto drugo. U prethodne dve godine, prema podacima Ministarstva o odnosu potrošačke korpe i prosečne zarade, kupovna moć građana bi trebalo da je porasla za 20 odsto!

Srbija centar postavlja pitanje – čemu Uredba o ograničenju marži ako je kupovna moć građana imala tako veliki rast u tako kratkom periodu!? Nažalost, statistika uprosečava, pa izgleda da je 1% građana bliskih vlasti ostvarilo mnogo veći rast prihoda, i uvećalo svoju kupovnu moć mnogo više od tih 20%, dok je za ostalih 99% građana ona značajno umanjena. Pa smo u proseku svi na +20%. Taj i takav rast kupovne moći pokazuje koliko su promene u Srbiji neophodne. Ne samo političke vlasti, već celokupnog privrednog i društvenog sistema.

________________________________________________________________