Аца (9) и Реља (5) у канџама сиромаштва
– Александар ми се много растужио кад га један другар није позвао на рођендан, а онда је видео да су славили у пицерији. Питао ме је: „Тата, ја сам њега звао, што он мене није?” Буде криво то детету, али шта да му кажем? Нисмо ни ми звали увек – прошле године нисмо ни за торту и сок имали, а где и да дођу кад прокишњава на све стране – започео је причу видно утучени Стефан Марковић.
Браћа Александар (9) и Реља (5) једина су деца у селу Цер код Прешева које је окружено албанским становништвом – другаре имају само у школи у другом селу. Недуго након наше посете добили су и сестрицу Емилију која спава у колицима јер за креветац немају. Живе на самој граници са Северном Македонијом, где је све мање људи, а све више дивљих животиња. Недавно им је вук напао козе, а њихова мајка Марина га је отерала, мислећи да је куче!
– Имамо башту, прасе и четири козе, али највише волим кад сакупљамо орахе, па идемо да продајемо то и сир. У кући ме је страх – има велика рупа и мислим да је у њој змија, а иза ормара има мишева и свега, нађемо их и у гардероби да се угнезде. Вода тече по целој кући кад пада киша, па стављамо лаворе, шерпе и корито. Бојим се да се сруши – и онда ми немамо кућу – описао је своју највећу бојазан мали Александар.
Домаћин Стефан обавља грађевинске послове као помоћни радник. Бори се колико може, али једва да заради 300-400 евра месечно. И то кад има посла – чим је лоше време или дође зима, посла више нема. Није пријављен, нити може добити неко запослење у тој средини, а да иде даље, услед околности, није опција.
– За живот бисмо некако изгурали, али кућа нам је у фази распада – стално се мора нешто поправљати. Баш је стара, прављена је од блата, камена и трске. Чак и није у потпуности наша, користимо само ове две собице. Прозори су јако лоши, па дува на све стране. Крпимо их пешкирима, ћебетом и чиме стигнемо, али јако је тешко загрејати. Радио сам ја пре у једној фабрици, надао се створити нешто, али добио сам отказ… Бар, Богу хвала, имам дивну децу, што сам одувек желео, али, искрено, често се исплачем кад ме не виде – тешко ми је што не успевам да им створим бољу перспективу – снуждено је рекао Стефан.
Буде пуно тешких дана у дому Марковића. Најгоре је што морају стално страховати – да ли ће да падне киша, хоће ли бити јака или блага зима, да не дође до неког споја јер су електроинсталације катастрофа, а влага и буђ су свуда… Колико само дана проведу у потпуном мраку јер струја често нестаје – чак су пар нових година тако дочекали. Некад упале батеријску лампу, али више свећу – кажу скупе су батерије.
– Отворим некад фрижидер и видим нема – будемо гладни. Немам сад ни чизме за зиму – идем све у патикама, али буду мокре. Волео бих да имам аутић и плаву собу, а не ружну ко сад где и главу покривамо ћебетом да буде мање хладно. И кад порастем хоћу да будем полицајац, хоћу да фаћам лопове и криминалце – низао је одговоре препаметни и племенити дечачић Александар.
Услови, какви се ретко виђају, сведоче о немоћи и генерацијском сиромаштву многих породица из овог краја. Заборављени од свих, ипак некако опстају и не одлазе са родне груде. Хуманитарна организација Срби за Србе активна је већ годинама у овом од Срба опустелом подручју, с обе стране границе, а чим смо сазнали за Марковиће и упознали ове сјајне малишане, пожелели смо да обезбедимо, како на домаћиновој мајици пише, да им сваки дан буде здрав и безбедан!
– Полетeо сам у небо од среће. Одмах сам звао жену и рекао – долазе Срби за Србе! Огромну сте ми наду улили, наду за бољи живот и лепше сутра. Не могу вам описати колико то нама значи. Верујем у Бога и добре људе, верујем да ћете спасити моју децу – усхићен је био Стефан кад смо га упитали шта је помислио кад смо га позвали, први пут се и осмехнувши.
Поразило нас је, ипак, кад је мајка Марина рекла „џаба нама снови и маштање, кад ће нам падне кров на главе”, као да још не може поверовати да ће неко заиста да им помогне, и растужило кад смо сазнали да отац већ месецима штеди да би за Божић обезбедио деци по један пакетић. Позивамо вас зато да подржите нашу Божићну акцију – да Александар, Реља и Емилија за ове празнике добију 100 пакетића и да све будуће дочекују у топлој соби под сигурним кровом!
Више о породици можете погледати на:
![]()
СРБИЈА
1. СМС на 7763 (200 динара)
2. Рачун: 160-0000000279491-71
3. Pay Pal
4. Девизни рачун
РЕПУБЛИКА СРПСКА
1. Позив на број 17763 из фиксне и мобилне телефоније (3 КМ)
2. Рачун: 56201281300241-58 (НЛБ развојна банка)
3. Pay Pal
ЦРНА ГОРА
1. Рачун: 510-91548-03 (Црногорска комерцијална банка)
2. Pay Pal
САД
1. Донаторска платформа (кредитне картице, текући рачун)
2. Pay Pal
3. Лични или бизнис чек на: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*сви донатори остварују право на пореске олакшице
КАНАДА
1. Pay Pal
2. Путем чека на: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. Е-трансфер на: [email protected]
*сви донатори остварују право на пореске олакшице
АУСТРАЛИЈА
1. Донацијa кроз банковни рачун:
BSB: 032-278
Account No: 878615
Bank: Westpac
2. Pay Pal
3. Донацијa путеm PayID
PayID Type: ABN
PayID: 57472783829
4. Донација чеком:
Чек на Serbs for Serbs Inc, 18 Mantle Ave, North Richmond NSW 2754, Australia
НЕМАЧКА
1. IBAN: DE87 7605 0101 0015 8913 36
2. Pay Pal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице
ШВАЈЦАРСКА
1. Konto: 61-335679-5
IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5
Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Pay Pal
3.Twint
*сви донатори остварују право на пореске олакшице
АУСТРИЈА
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Позив на број 0901 300 201 из фиксне и мобилне телефоније (3 евра)
ШВЕДСКА
1. SWISH: 1230 133 900
2. Pay Pal
3. Bank Giro: 5302-1077
4. Рачун: 5226 1060 858
НОРВЕШКА
1. VIPPS број: 104 414
2. Pay Pal
3. Рачун: 1503 83 80483
Прикупљање преко Фејсбука: https://www.facebook.com/share/1QJCyNnTNd/
Прикупљање преко Инстаграма: https://www.instagram.com/linking/fundraiser?fundraiser_id=2284649325380320
БИТКОИН
1. bc1qk6l0y484nrxga7pjmgw66w9qppeqjzjusqjvdf
ЕТЕРЕУМ
1. 0x1aEB12Dd57e3c921bedA67305a67dC8A06fD7E2e
__________________________________________________________________________






































Kako lako sebe ubedim da su moji problemi najtezi. Ovakve price me drze skromnim. Na jednoj od slika, mali nosi duks na koma pise da si sam jedina granica, i to je veoma lepa poruka koja samo moze da se razume u trenutcima skromnisti. Hvala puno za tekst!