Prethodni članak
Novi zavisnici o ekranima – vaši roditelji
Pojavljuju se novi dokazi koji pokazuju da digitalni uređaji mogu da pomognu starijima da održe mentalnu svežinu.
Od kada je 2019. godine otvoren britanski Nacionalni centar za poremećaje, stotine tinejdžera prošlo je kroz njegova vrata. Ali u poslednje vreme ta javno finansirana klinika prima sve više pacijenata drugačijeg profila. Stručnjaci za zavisnost od video-igrica do sada su lečili 67 osoba starijih od 40 godina. Najstarija pacijentkinja, koja je bila opsednuta igrama na svom pametnom telefonu, imala je 72. godine.
U mnogim zemljama širi se moralna panika zbog uticaja digitalne tehnologije na mlade. Jonathan Haidt, socijalni psiholog i autor, govori o „uznemirenoj generaciji“ mladih kojima pametni telefoni i društvene mreže kradu detinjstvo. Škole sve češće zahtevaju da se telefoni ostave u ormarićima ili kod kuće. Roditeljske grupe poput „Detinjstvo bez pametnih telefona“ zagovaraju potpunu apstinenciju. U decembru Australija planira da zabrani korišćenje društvenih mreža mlađima od 16 godina.
No čini se da najviše probleme zbog zavisnosti o ekranima imaju stariji ljudi.
– Neki stari ljudi sve više žive kroz svoje telefone, jednako kao što to ponekad čine tinejdžeri ili adolescenti – kaže Ipsit Vahia, programski direktor Laboratorije za tehnologiju i starenje u bolnici McLean, koja je deo Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard.
Stariji ljudi oduvek su bili strastveni gledaoci televizije. Slobodno vreme, smanjena pokretljivost i izolacija idealni su za sate provedene ispred televizora: prošle godine su osobe starije od 75 godina u Britaniji prosečno gledale više od pet i po sati televizije dnevno, što je čak pet sati više nego što to čine mladi u dobi od 16 do 24 godine.
Starije osobe su do sada uglavnom kasnile sa usvajanjem digitalnih tehnologija. Pre deset godina samo petina Amerikanaca starijih od 65 godina imala je pametni telefon. Ali to se menja. Nedavno penzionisani većinom su korisnici interneta još od svojih srednjih godina i danas su među najentuzijastičnijim ljubiteljima digitalnih uređaja. Prema istraživanju kompanije GWI, sprovedenim u sedam zemalja, osobe starije od 65 godina češće od mlađih od 25 godina poseduju tablete, pametne televizore, e-čitače te desktop i prenosne računare.
Tehnološke kompanije to su brzo shvatile. Apple, na primer, proizvodi slušalice koje služe i kao slušni aparati kao i pametne satove koji mogu da naprave EKG ili da pozovu hitnu pomoć ako korisnik padne (zbog toga danas 17 posto osoba starijih od 65 godina poseduje pametni sat). A nova generacija penzionera još više će biti oduševljena digitalnim uređajima: gotovo petina osoba u dobi od 55 do 64 godine poseduje igračku konzolu. Penzionisanje manje nalikuje golfu nego videoigri „Grand Theft Auto“.
Kako postaje sasvim normlano imati digitalne uređaje, tako se produžava i vreme koje starije osobe provode ispred ekrana. Umesto da zamene druga sredstva informisanja, telefoni i tableti dodaju se na ukupno dnevno vreme koje se provodi pred ekranom.
Tokom poslednje decenije, gledanje televizije i slušanje radija među osobama u pedesetim i šezdesetim godinama ostalo je na istom nivou, dok je vreme provedeno na društvenim mrežama, u igranju video- igrica i slušanja muzike putem streaminga poraslo. Ofcom je otkrio da su Britanci stariji od 65 godina prošle godine provodili više od tri sata dnevno online – na pametnim telefonima, računarima i tabletima.
To je upola manje od korisnika u dobi od 18 do 24 godine. Ali ako u računicu dodamo i televiziju, osobe u penziji danas ukupno provedu više vremena pred ekranima nego oni koji imaju od 18 do 24 godine.
U zemljama gde je ovaj trend najizraženiji ljudi počinju da brinu o starijim korisnicima pametnih telefona na isti način kao i o tinejdžerima. Studija urađena 2022. u Južnoj Koreji, jednoj od zemalja sa najvišom stopom korišćenja pametnih telefona, procenila je da je 15% osoba u dobi od 60 do 69 godina u riziku od zavisnosti o telefonu. Istraživanje iz Japana pokazalo je da je vreme pred ekranom povezano sa manjom telesnom aktivnošću starijih, dok je anketa među osobama starijim od 60 godina u Kini to povezala sa lošijim kvalitetom sna.
Televizija i čaj
Utvrditi uzročno-posledičnu vezu nije jednostavno. Ekrani mogu da podstaknu starije ljude da budu neaktivniji, ali moguće je i da oni ionako provode puno vremena na kauču, pa zato više koriste telefone. Stariji ljudi suočavaju se s nekim online rizicima koji ne pogađaju druge ranjive grupe. Za razliku od većine tinejdžera, njihovi uređaji često su povezani sa bankovnim računima. Mikrotransakcije u igrama, tzv. loot boxovi, mogu brzo da isprazne novčanike, kao i internet prevaranti koji mogu da kontaktiraju i pokradu žrtvu kroz istu aplikaciju. Naročito u siromašnijim zemljama stariji se masovno oslanjaju na WhatsApp, za komunikaciju, kupovinu i svakodnevne potrebe, kaže dr. Vahia, „a upravo je WhatsApp omiljena platforma prevaranata„.
Starije osobe takođe nemaju društvene „zaštitne ograde“ kakve imaju tinejdžeri. Tokom dana učitelji nadgledaju korišćenje telefona, a uveče to rade roditelji. Stariji su, međutim, sami svoji šefovi: često nema nikoga ko bi primetio prekomernu upotrebu ili da ih usmeri na pomoć. Stariji ređe nego mladi priznaju lekarima da su zavisni o telefonima, kaže dr. Vahia. Ali u nekim slučajevima vreme provedeno pred ekranom krije niz drugih problema. Njegova klinika lečila je osobe sa nesanicom koja je zapravo proizašla iz straha od internet prevara, dok su kod drugih teskobu izazvale negativne vesti i doomscrolling na društvenim mrežama.
Zabrinjavajuće i pogrešno prenesene vesti mogu biti posebna pretnja starijima, koji dvostruko češće koriste news aplikacije i portale nego mlađi od 25 godina. Nedavno istraživanje koje je vodio Hunt Allcott sa Stanforda pokazalo je da odustajanje od Facebooka donosi umereno poboljšanje mentalnog zdravlja svih dobnih grupa, ali učinak je bio više nego dvostruko izraženiji kod starijih korisnika.
Nije sve negativno
Ipak, porast vremena pred ekranom među starijima nije nužno loša stvar. Od miša preko Zooma, online joga satova do virtuelnih klubova za čitanje, mogućnost povezivanja putem interneta posebno je važno za one koji teško izlaze iz kuće. Profesorka Bowden-Jones naglašava da je pristup digitalnim aktivnostima divan za one koji se više ne mogu da voze ili da izlaze. Poruke zbližavaju porodicu. Igre ispunjavaju vreme. Spotify i YouTube bude nostalgiju, vraćajući stare pesme i videozapise iz mladosti.
– Oni već imaju oblikovana ponašanja, odnose i načine komunikacije. Pametni telefoni mogu ih samo dodatno osnažiti – kaže dr. Vahia.
Za one koji preteraju sa korišćenjem ekrana, posledice su verovatno manje ozbiljne nego u slučaju tinejdžera. Za razliku od zavisnosti o alkoholu ili kockanju, pri čemu osoba reskira zdravlje ili porodicu, glavna opasnost kod zavisnosti o ekranima je jednostavno gubitak vremena. Kod mladih to može da znači pad na ispitima ili gubitak posla, ali kod penzionera slobodnog vremena ionako ima napretek.
Pojavljuju se i novi dokazi da digitalni uređaji mogu da pomognu starijima da održe mentalnu svežinu. Nekadašnja istraživanja sugerisala su da preterano vreme pred ekranom narušava koncentraciju i pamćenje, što su neki nazvali „digitalnom demencijom„. Ipak, metaanaliza iz aprila, koja je obuhvatila više od 400.000 starijih osoba, pokazala je da stariji od 50 godina koji redovno koriste digitalne uređaje imaju niže stope kognitivnog propadanja od onih koje ih ne koriste. (Ipak, uzrok je i dalje nejasan, moguće je da oni koji su mentalno bistriji jednostavno više koriste tehnologiju.)
Sledeća velika stvar mogla bi da bude virtualna stvarnost (VR) koja osobama koje ne mogu da izlaze omogućuje virtuelne izlete u bilo koje mesto ili u vreme koje požele. Dr. Vahia je nedavno organizovao da 85-godišnja pacijentkinja kojoj je dijagnostikovana depresija doživi VR šetnju koja je počela u detinjstvu pacijentkinje, ispred njene prve škole. Ta iskustva su probudila uspomene i pomogla joj u razrešavanju starih emocionalnih trauma.
Bilo to za njih dobro ili loše, stariji ljudi sve više će vremena provoditi gledajući u ekrane.
The Economist
-__________________________________________________________
