Boravak stranaca u Srbiji: uslovi, dozvole, takse i rizici nelegalnog boravka

Migracije su sve učestalije, a sve više stranaca bira Srbiju za preseljenje. Tome doprinose fleksibilniji imigracioni propisi, podsticaji za ulaganja, jednostavno osnivanje firme i mogućnost kupovine nepokretnosti.

Za boravak i rad u Srbiji potrebno je odobrenje privremenog boravka i radna dozvola, uz dokumentaciju koja zavisi od osnova boravka. Stranac je svako lice koje nema državljanstvo Republike Srbije.

Boravak stranaca u Srbiji Novi Sad

Kako je regulisan boravak stranaca u Srbiji

Zakon o strancima određuje uslove pod kojima lice bez srpskog državljanstva može da uđe u zemlju, zadrži se kraće vreme ili započne dugoročan život u Srbiji. Propisi razlikuju više oblika za boravak stranaca u Srbiji, a svaki ima svoj okvir i obaveze:

1. Kratkotrajan boravak: Kraće zadržavanje do 90 dana u periodu od 180 dana ne zahteva posebnu dozvolu, ali prijava adrese ostaje obavezna u roku od 24 sata. Prijavu podnosi domaćin, pružalac smeštaja ili sam stranac, u policijskoj upravi. Takođe, prijava boravka stranaca u Srbiji online može da obavi preko eStranac portala.
2. Boravak uz vizu za duži boravak: Viza D namenjena je licima koja prema viznom režimu moraju imati vizu, a planiraju da u Srbiji podnesu zahtev za privremeni boravak. Omogućava boravak do 180 dana, a izdaje se u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije. Za dolaske radi zaposlenja postoji i elektronska prijava kroz eKonzulat.
3. Privremeni boravak: Za privremeni boravak za strance do godinu dana potrebno je dokazati sredstva za izdržavanje, prijavljenu adresu, zdravstveno osiguranje i svrhu boravka. Razlozi mogu biti posao, školovanje, studije, stručno usavršavanje, naučne ili verske aktivnosti, lečenje, vlasništvo nad nepokretnošću, porodično spajanje ili humanitarni osnov. Produženje je moguće ako se zahtev podnese pre isteka važenja.
4. Status stalnog nastanjenja: Stalni boravak stranaca u Srbiji se dodeljuje licima koja su godinama boravila u Srbiji na osnovu privremenog boravka, najčešće duže od pet godina, osim kada zakon predviđa kraće rokove. Ovaj status može da se odobri i supružnicima državljana Srbije, maloletnicima sa roditeljem koji ima stalno nastanjenje, osobama srpskog porekla ili kada postoje humanitarni razlozi ili interes države. 

Uključivanje stručnjaka za imigraciono pravo može da spreči administrativne propuste i ubrza postupak, jer oni poznaju sve faze i lokalnu primenu propisa. A kada je već reč o uslugama koje pruža advokat Novi Sad, Beograd i drugi gradovi imaju pravnike koji se bave ovom oblašću i mogu da se postaraju da zahtev bude pripremljen i sproveden u skladu sa zakonom.

Takse koje stranci plaćaju za boravak u Srbiji

Postupci za izdavanje dozvola za boravk u Srbiji zahtevaju plaćanje administrativnih taksi, čiji iznosi zavise od vrste zahteva i statusa koji stranac traži. Takse se plaćaju prilikom podnošenja dokumentacije i predstavljaju obavezan deo postupka.

1. Taksa za kratkotrajan boravak: Za boravak do 90 dana se ne plaća posebna taksa, ali se prijava adrese podnosi bez naknade ili uz simboličan trošak ako se prijava podnosi posredstvom određenih servisa.
2. Takse za vizu D: Za vizu D se plaća konzularna taksa. Iznos varira po zemljama, jer ga određuju konzularne tarife, ali se naplaćuje u momentu podnošenja zahteva i obavezan je deo postupka.
3. Taksa za privremeni boravak: U postupku privremenog boravka naplaćuju se taksa za podnošenje zahteva i taksa za izradu i izdavanje dozvole (u vidu nalepnice u pasošu).

Ukupan iznos zavisi od vrste osnova boravka i važeće administrativne tarife.

1. Takse za radnu dozvolu: Ako stranac boravi u Srbiji radi zaposlenja, poslodavac ili sam stranac plaća taksu za izdavanje radne dozvole prema propisima Nacionalne službe za zapošljavanje.
2. Taksa za za stalni boravak: Zahtev za stalno nastanjenje podrazumeva jednu od najviših administrativnih taksi u sistemu boravka stranaca. Plaća se taksa za podnošenje zahteva i izdavanje dozvole, a orijentacioni iznos je oko 16.000 dinara, prema važećoj Tarifi republičkih administrativnih taksi.

Sve takse se plaćaju pre početka obrade zahteva, a dokaz o uplati mora da bude priložen uz dokumentaciju. Iznosi se periodično ažuriraju, pa je preporuka da se pre podnošenja zahteva proveri aktuelna tarifa koja važi u Ministarstvu unutrašnjih poslova ili u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Koji su rizici nelegalnog boravka stranaca u Srbiji?

Nezakonit boravak jedan je od najčešćih razloga za udaljenje iz Srbije i izricanje zabrane ulaska. Prema Zakonu o strancima, boravak postaje nelegalan kada stranac uđe u zemlju bez ispunjenih uslova, ostane duže od dozvoljenog roka, boravi nakon isteka vize ili privremenog boravka, ili nema drugi pravni osnov, što uključuje odbijen zahtev za azil ili nepoštovanje mere udaljenja.

Kada se utvrdi nelegalan boravak, nadležni organ pokreće prekršajni postupak i donosi rešenje o vraćanju, kojim se određuje rok za dobrovoljan odlazak. Ako stranac ne napusti Srbiju u tom roku, sprovodi se prinudno udaljenje, uz mogućnost izricanja zabrane ulaska na određeni period. Žalba je dozvoljena u roku od 15 dana, ali ne odlaže izvršenje mere.

Troškove udaljenja najčešće snosi sam stranac, ali u pojedinim situacijama mogu da ih snose i druga odgovorna lica ili organizacije. Propisane sankcije za nelegalan boravak su novčane kazne od 20.000 do 150.000 dinara za fizička lica, do 2.000.000 dinara za pravna lica, kao i mogućnost deportacije, zabrane ponovnog ulaska i kazne zatvora do 60 dana.

Ovakve posledice pokazuju koliko je važno da status boravka bude pravovremeno usklađen sa zakonom.

______________________________________________