Uvoznički lobi tera domaće proizvođače da svoje mleko prosipaju

Dok deo proizvođača mleka ide na razgovor sa Ministarstvom poljoprivrede, drugi tvrde da vlast sa njima ne želi da razgovara i da trpe velike pritiske. Ipak, zajednički stav svih proizvođača mleka je da moraju pod hitno da se uvedu prelevmani i da se zaustavi prekomerni i nekontrolisani uvoz.

Situacija sa viškovima mleka u Srbiji i dalje je aktuelna, a konkretnih rešenja još uvek nema.

Proizvođači tvrde da je za sve kriv uvoznički lobi i saglasni su u tome da je neophodno da država uvede prelevmane, kako bi to zaustavila. Međutim, ni sami poljoprivrednici nisu saglasni u mnogim stvarima.

Dok jedni idu na sastanak sa Ministarstvom poljoprivrede, drugi tvrde da vlast sa njima ne želi da razgovara, te da su na ovu situaciju upozoravali odavno, a da sada zbog protesta protiv ovakvog stanja trpe pritiske.

Deo mleka se proda mlekarama, deo se prosipa, a deo se daje daleko ispod cene, ali ono što je zajedničko za većinu proizvođača je da sa tim novcem ne mogu da pokriju troškove proizvodnje.

Predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja Predrag Veljković za Danas ukazuje da je situacija sve gora i gora.

„I dalje se prosipa mleko, cena mleka je u padu, imamo probleme u otkupu… dakle ništa se ne menja na bolje“, pojašnjava.

Kako navodi, u tom delu Srbije, gde je i najveća koncentracija krava i najveći broj mlekara, mlekare su prvenstveno orijentisane na proizvodnju sira, kajmaka i kačkavalja.

„Te male mlekare, a i neke velike, zbog tog uvoznog kačkavalja i lažnih sireva koji ulaze iz Evrope ne mogu da prodaju svoje. Nisu konkurentni, a država neće da reaguje – da uvede prelevmane i kontrole na granici, niti bilo šta drugo“, upozorava Veljković.

Kako naglašava, ne radi se o nekoliko, već o hiljadama gazdinstava koja su sad u problemu.

Što se tiče prosipanja mleka, on kaže da je to jedino šta ostaje kada ne može da se proda, te da poklanjanje nije moguće.

„Mi ne možemo da ga poklanjamo, jer ljudi prvo ne mogu to fizički da odrade, nemaju sudove i slično, a i inspekcija bi nas jurila i kažnjavala, a to su velike količine mleka“, objašnjava naš sagovornik.

Veljković podseća da su na ovo upozoravali tačno pre godinu dana i da su tada tražili sastanak i da neko reaguje.

„Zato smo bili prinuđeni da izađemo na blokadu Ibarske magistrale, tog dana je i pala Vlada. Kada je došao Glamočić, on je odmah reagovao i obećao nam sve i svašta – da će da stane na stranu proizvođača, da će da uvede kvote, prelevmane, kontrolu onoga šta ulazi u Srbiji… a posle je rekao da je uvoznički lobi toliko jak u Srbiji da on to ne može da zaustavi“, kaže Veljković.

Kako dodaje, sada se nude rešenja da mlekare otkupe sve po 30 ili 35 dinara, ali da nema prosipanja.

„To neće ništa rešiti, jer sve ovo uvozno što dolazi kod nas ima još prostora da bude još jeftinije. Ako ovi naši spuste cene, misle da će to biti onda konkurentno, ali neće biti“, poručuje Veljković.

Prema njegovom mišljenju, država može, ali ne želi da reši problem.

„Oni neće da reaguju, jer im je cilj da što manje novca izdvajaju iz budžeta za subvencije, i najjednostavnije im je da to urade ovako, da nam ugase proizvodnju“, smatra.

Što se tiče potencijalnog protesta, Veljković naglašava da postoje veliki pritisci.

„Kada smo protestovali i hteli da prosipamo mleko ispred zgrade opštine, imali smo strašne pritiske na naše članove od strane BIA, policije i nekih kriminogenih struktura samog režima, kako sa lokala, tako i iz Beograda i oni su ljude prestravili. Nisu nam dozvolili ni to mleko da prospemo, prosuli smo samo jedan litar“, podseća on.

Ipak, smatra da će verovatno u jednom trenutku ljudi izaći na ulice, kada se više ne bude moglo dalje.

S druge strane, predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije Milija Palamarević za Danas otkriva da će se u ponedeljak, 19. januara u 10 časova u Beogradu održati sastanak između dela prerađivača i proizvođača mleka, kao i Ministarstva poljoprivrede.

„Mi smo pre nekoliko dana tražili sastanak sa predsednikom države, jer situacija mora da se razreši što hitnije pošto idemo u tom pravcu da će kolaps biti mnogo gori nego 2023. godine, a svemu tome doprinosi to što se Evropa već davi u sopstvenom mleku i to deluje i na nas“, ukazuje on.

Ovakva kriza, smatra on, nekima ide u korist.

„Naravno da naše mlekare i trgovinski lanci, uvoznici i izvoznici uvek pokušavaju da se obogate u takvim situacijama, njima odgovaraju krizne situacije i što to duže traje, to je za njih bolje“, poručuje.

Prema njegovom mišljenju, sitaucija je još uvek takva da može da se reši povoljno po proizvođače.

„Država treba da uvede prelevmane i mi ćemo automatski imati stimulans da mlekare počnu sa otkupom mleka i neće više biti viška i ići će sve kako treba. Ako uvedete prelevman na mleko u prahu ili na tvrde sireve, vi ste automatski zaustavili uvoz tih prerađevina koje prave glavnu pometnju na tržištu“, naglašava Palamarević.

Što se tiče prosipanja mleka, on smatra da neki to rade iz političkih razloga.

„Koriste situaciju zbog lošeg stanja u mlekarstvu. Ako mleko ne može da se proda nekoj mlekari, može da se proba da se proda nekim drugim mlekarama ili da se preradi. Uglavnom to nije neka nenormalna količina koju ne može da preradi jedno gazdinstvo“, navodi.

Kada je reč o otkupnim cenama, Palamarević objašnjava da se cena mleka na terenu kreće od 30 pa do najviše 55 dinara po litri i da to zavisi od litraže mleka koju imate.

„To je nerealna cena, jer da biste nahranili jednu kravu na dnevnom nivou vama je potrebno 20 kilograma silaže po 15 dinara, odnosno 300 dinara, pa sedam kila lucerke po 40 dinara, to je 280 dinara. Zatim pet kila sena po 30 dinara, to je još 150 i to je 730 dinara ukupno. I kad tome dodate još osam kila koncentrata po 45 dinara, to je još 360 dinara. Dakle, kad se to zbroji, 1.090 dinara izađe obrok za kravu od koje dobijete 20 litara mleka dnevno“, tvrdi on.

Dakle, kako kaže, u osnovi morate da imate cenu od mlekare od 55 dinara po litri mleka da biste samo nahranili jedno grlo.

„Naše mlekare i Ministarstvo zaboravljaju da na jedno muzno grlo imate i jedno propratno, odnosno june koje raste, jer 30 odsto grla na godišnjem nivou morate da zamenite novim junicama. Na njih odlazi negde oko 50 odsto onoga što se troši na ishranu grla koja se muzu. Kad se zaokruži, potrebno je 1.650 dinara da bi se hranilo to jedno muzno grlo i to jedno koje je „nevidljivo“, a u štali je svakog proizvođača“, poručuje naš sagovornik.

Čak i sa premijom za mleko od države i tom maksimalnom cenom po litri od 55 dinara, ne mogu da se nahrane grla, naglašava.

„Oni ne poznaju problematiku proizvođača ili neće to da vide“, zaključuje Palamarević.

Predsednik Udruženja „Naše mleko“ Milan Pajić za naš list navodi da to udruženje nije imalo nikakav kontakt sa Ministarstvom, koje sa njima ne želi da razgovara.

U njihovom okrugu, još uvek nema otkazivanja otkupa, dodaje.

„Što se našeg regiona tiče, mi još uvek nemamo problem sa ostavljanjem mleka, ali vidim da i dugotrajno mleko dolazi u problem, da rastu zalihe. Nezvanično i čujemo da će mlekare da obaraju cenu otkupa“, ukazuje Pajić.

Kod njih, dodaje, do sada nije bilo velikih oscilacija cena.

„One uglavnom prate kvalitet, to su oscilacije do dinar ili dva, što je normalno na mesečnom nivou. Međutim, ja sam smanjio proizvodnju mleka, mogao bih da proizvedem još ovoliko koliko proizvodim trenutno, ali nema svrhe“, kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, „stvara se ambijent da treba da proizvođači treba da budu srećni ako im otkupe mleko po bilo kojoj ceni“.

Pajić podseća da su njihovi članovi već trpeli velike pritiske i da su im imanja stavljana u pasivan status, te da su pritisci još uvek veliki.

„Mi bismo kao udruženje sutra izašli na protest, ali izgleda da smo sami u tome. Nema vajde ako se to radi tako pojedinačno“, smatra on.

____________________________________________________________________