Nasilje SNS na izborima prelomilo, Srbija na pragu novih sankcija EU

Srbija se suočava sa mogućnošću da ostane bez čak 1,5 milijardi evra evropskog novca, dok Evropska komisija ozbiljno razmatra hoće li prekinuti finansiranje Srbije zbog demokratskog nazadovanja i sve većeg približavanja Beograda Moskvi, ekskluzivno javlja POLITICO.

Kako navode, Srbija nije članica Evropske unije, ali otkako je 2014. otvorila pristupne pregovore, ima pravo na određene fondove i bespovratna sredstva namenjena reformi – pravnih i institucionalnih reformi. Ova odluka o obustavi isplata dodatno bi zakomplikovala ionako osetljiv proces proširenja Unije, ocenjuje POLITICO, i to u trenutku kada zemlje poput Ukrajine i Crne Gore nastoje da ubrzaju put prema članstvu.

“Duboko smo zabrinuti zbog onoga što se događa u Srbiji”, rekla je za POLITICO evropska poverenica za proširenje Marta Kos. “Od zakona koji potkopavaju nezavisnost pravosuđa, preko gušenja protesta, do stalnog uplitanja u rad nezavisnih medija.”

Kako je dodala, Komisija procenjuje ispunjava li Srbija i dalje uslove za “isplate iz finansijskih instrumenata EU”.

Prema rečima četiri zvaničnika EU-a koji rade na politici proširenja, a govorili su pod uslovom anonimnosti, unutar Komisije poslednjih nedelja jača raspoloženje da se Beogradu uskrati taj novac. Brisel je već javno kritikovao reforme pravosuđa koje je progurao srpski predsednik Aleksandar Vučić, čija se vlast mesecima suočava sa masovnim protestima mladih.

Danijel Apostolović, srpski ambasador pri EU i glavni pregovarač sa Briselom, rekao je za POLITICO da je “uveren da do takvog scenarija neće doći” te da “Srbija ne odustaje od punopravnog članstva u Evropskoj uniji”.

Dodao je i da Beograd sa Komisijom vodi intenzivne razgovore.

Paket zakona koji predviđa restrukturiranje sudova i menja način imenovanja sudija i tužilaca predstavlja “ozbiljan korak unazad” za Srbiju, upozorila je Kos još u trenutku kada je Vučić predstavljao taj paket zakona.

Venecijanska komisija, savetodavno pravno telo Saveta Evrope, trebalo bi da krajem meseca objavi stručno mišljenje o navedenim spornim zakonskim promenama.

Upravo bi to mišljenje, signaliziraju dvojica sagovornika POLITICA iz evropskih institucija, moglo da bude okidač za zamrzavanje finansiranja Srbije. Kos je poručila da će od Beograda tražiti da “usklađuje svoje pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije”.

Apostolović tvrdi da je Beograd “jasno rekao” kako će preporuke Venecijanske komisije biti sprovedene “čim ih dobije”.

Rusija i hod po žici

Evropska unija najveći je pojedinačni finansijski pomagač Srbije i od 2021. do 2024. odobrila joj je više od 586 miliona evra bespovratnih sredstava. Uz to, na raspolaganju je još 1,5 milijardi evra, ali pod uslovom da se sprovode reforme. Prema podacima srpske vlade, Srbija je od 2000. iz EU-a primila više od 7 milijardi evra kroz fondove i investicije. Ali Beograd već godinama vodi riskantnu spoljnoopolitičku akrobatiku: sa jedne strane uzima novac iz Brisela, a sa druge neguje bliske odnose sa Moskvom.

Sofija Todorović, direktorka balkanske organizacije za ljudska prava YIHR, izjavila je za POLITICO da su medijske slobode i vladavina prava u Srbiji na “aparatima”, zbog pritiska vlasti na novinare, i pozvala je Komisiju da interveniše “pre nego što Srbiju prekrije gotovo potpuni mrak”.

Strpljenje Brisela prema Beogradu poslednjih meseci se vidljivo istanjilo. U oštrom izveštaju o napretku Srbije na putu prema EU, objavljenom prošlog novembra, upozoreno je na nazadovanje i na “antievropski narativ” koji dolazi sa najviših položaja srpske politike.

Napetosti su dodatno rasle u decembru, kada je predsednik Vučić ignorisao samit EU i zapadnog Balkana. Vučić, koji je i tokom rata u Ukrajini održavao bliske veze sa Moskvom, javno je negodovao zbog sporog tempa pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

U zajedničkom autorskom tekstu sa svojim albanskim kolegom u februaru poručio je da bi radije išao prema privrednom povezivanju sa EU-om, poput pristupa jedinstvenom tržištu i zoni slobodnog kretanja, nego prema punopravnom političkom članstvu. Kos je te predloge odbacila, poručivši da bi i za takav model Srbija svejedno morala da  sprovede ozbiljne reforme.

Potom je prošlog meseca Srbija ponovno dospela u centar pažnje zbog izveštaja o nasilju i nepravilnostima na lokalnim izborima, kao i zbog policijske racije na univerzitetu, nakon čega je stotine studenata ušlo u sukob sa policijom.

Jedan evropski funkcioner rekao je za POLITICO da su upravo ti poslednji događaji, zajedno sa kontinuiranom saradnjom Srbije s Moskvom, predstavljali tačku preloma u odnosima Brisela i Beograda i da je to podstaklo dodatno zaoštravanje stava Evropske komisije.

“Kao od zemlje kandidata, od Srbije očekujemo i da bude uz nas u spoljnoj politici te da se mnogo čvršće uskladi sa našom politikom”, rekla je Kos za POLITICO, ne spominjući pritom direktno Rusiju.