Justin je zatočen i ne može nikuda iz dvora

Mitropolit Žički Justin je zatvoren u eparhijskom dvoru, bez prava i mogućnosti da izađe. Njegova je relacija samo eparhijski dvor – manastir Žiča, kad je liturgija. To je izjavio verski analitičar Miroslav Vujanić, koji smatra da je ta odluka doneta mimo kanona i ujedno postavljajući pitanje koja je opasnost Justin za ovu državu i za crkvu, da je njemu zabranjeno da ide po svojoj eparhiji i da propoveda.

Miroslav Vujanić

Vujanić konstatuje da danas niko ne pita za vladiku, a da ranije nije moglo da se priđe i od sveštenika i od naroda koji su tražili blagoslov.

— Kaže se da je Božić najradosniji praznik, jer se rodio Bogočovek, Bogomladenac, međutim Vaskrs je najveći praznik, zato što je to potvrda svega onoga što je Gospod sa ljudima činio i planirao, i napravio zavet, potvrda starog, potvrda zaveta, potvrda proroka i potvrda svega. Vaskrsenje je pobeda života nad smrću, a pobeda života nad smrću ne može da se desi, kako bi rekao sveti vladika Nikolaj, sve ne divanu ležeći i duvan pušeći. E sad, kad me pitate vezano za ovaj Vaskrs koji Žička eparhija na jedan način prvi put obeležava bez svog episkopa kanonskog, u ovom slučaju vladike Justina Žičkog,  iskreno od srca bih hteo da kažem.

Danas smo svi i noćas i jutros bili na Svetoj liturgiji u Žiči, svi smo došli, pričestili se, uredili se, lepo se obukli, sebe prezentovali kao vrle i prave hrišćane, ljude od vere, ljude od morala, koji u crkvi viču punih pluća Hristos Vaskrse, međutim do Vaskrsa istinskog, pravog, može da se dođe samo preko Golgote, preko stradanja, i sam početak posta je prikaz našeg života na ovoj zemlji. U kom smislu? U smislu da je sve ovo na ovom životu na ovoj zemlji trud, muka i borba sa raznoraznim iskušenjima i sa raznoraznim neprijateljima. Kao što se kaže u jednoj od pesama u Stradalnoj sedmici, a to vredi za nas danas, kaže: „Vi spavate dok Juda neprijatelj revnuje. “

Znači, neprijatelj Hrista, neprijatelj srpskog roda, revnuje i ne spava, a mi ćemo posle ove Vaskršnje liturgije otići kući, pun tanjir pečenja, kolača i ne znam čega, i zaboravićemo na reči, ali izuzetno bitne reči, kaže Gospod ljudima koji su predstavili se kao hrišćani, kao naprilike mi danas u svetu i ovde u Srbiji, kaže: „Idite od mene u oganj i pakao, vi prokleti. “

Jer, kaže, gladan bejah, ne nahraniste me, žedan bejah, ne napojiste me, zatvoren bejah, ne posetiste me. A oni kažu Gospodu, kaže: „Pa kad si bio gladan da te nismo nahranili? Kad si bio žedan, kad si bio zatvoren? “

A On kaže: „Kad ne učiniste jednom od malih mojih, niste ni meni učinili, i zato idite u pakao, prokleti od mene. “

U kom smislu?

U kontekstu u kome ste me pitali. Jedan od tih malih danas, najizraženiji u Srbiji po svom zvanju i po svojoj, da kažem, tituli, je vladika Justin Žički.

I sad nama je lako to odbaciti, jer je sad postalo, istina je postalo samo jedno od mišljenja, i onda je najlakše reći: „Možda je kriv, možda nije kriv“ a niko to neće da istraži.

I svi ćemo punih, onako, puni sebe reći: „Mi smo pravoslavni hrišćani, mi se držimo vere Boga,“ međutim niko ne misli o tome: „A šta se dešava s tim čovekom? Šta se dešava s našim vladikom?  Svi će veoma lako preko Bookinga naći gde da se ode na letovanje, svi će veoma lako i zabrinuti se da li su na vreme zamenili zimske, letnje gume, svi će veoma lako da vide ko će gde koju kakvu jaknu kupiti, nedeljom će doći u crkvu lepo obučeni i viknuće: „O, Hristos Vaskrse„!

A suštinsko pitanje – za pastira niko ne pita, niko o tom ne misli, niko ne kaže zašto je on, kraju krajeva, stavljen u tu poziciju, protivno kanonima, protivno svemu, i zašto se vrši toliki pritisak na njega, koja je on to opasnost za ovu državu i za crkvu, da je njemu zabranjeno da ide po svojoj eparhiji i da propoveda, nego je zatvoren u eparhijski dvor, ako ovo može da se prenese, da ovi ljudi čuju, da on nije negde u nekom, ne znam, kupatilu ili nekoj sauni, pa se voza kolima.

Ne, on je zatvoren u eparhijski dvor, bez prava da izađe, njegova je relacija samo eparhijski dvor, manastir Žiča, kad je liturgija. I sad mi vičemo: „Hristos Vaskrese, kome Hristos Vaskrse? “ Nama, punim trpezama, pečenja, kolača, vina, ne kažem: „O kej,“ ali daj da ispoštujemo prvo ono što hrišćanska vera traži, a to je briga za bližnjeg, da se zapitamo, jedan za drugog, pogotovo za takvog čoveka, mi dobro znamo u kakvoj nam je situaciji bila ova eparhija, i ostalom, kroz naše razgovore, svi to izbegavaju.

Dok je vladika bio vladika, nisi mogao da mu priđeš. Moram i reći ovo namerno, popovi se otimaju ko će da drži žezal, ko će da drži mitru, ljudi i ove žene i muškarci se otimaju, ne možeš da priđeš, uzmeš blagoslov. Sad kad je vladika ostao sam, nigde nikog nema. Zato je meni bilo lako prići, jer nema više ovih koji su oko njega gurali do tada, zar smo takav narod, dok vičemo: „Hristos Vaskrse!“.

Dok otvaramo univerzitete, u isto vreme, crkveno-državne, šta je sa abortusima, šta je s kockarnicama, šta je s narkomanijom, šta je sa svim nemoralnim, šta je sa reality programima koji uništavaju ovaj narod, to su univerziteti koji treba da otvori crkva i država da poradi, a ne to formalno: „Otvorićemo neki univerzitet, za koga, za koga.“

To su stvari koje svako od nas mora da razmisli, zbog dece naše, zbog svog spasenja, i na kraju zbog ovog praznika. Možemo da budemo radosni, možemo da budemo nasmejani, ali to mora da ima temelj, to mora da ima suštinu, razlog, a ne onako kao beslovesni – smejemo se zato što se smejemo i radujemo se dok onaj pored tebe strada.

Gospod je licemerne i one neutralne prve izopštio

Miroslav Vujanić kaže da su sve optužbe Porfirija pale u vodu i da vlada strahom, zbog čega sumnja da ćemo istinu o Justinu saznati na majskom Saboru SPC.

—  Oni su krenuli đonom, pa se taj đon, kako bih rekao, otupio. Prvo su rekli da je on privatizovao određene firme, kompanije koje, odnosno organizacije koje pripadaju Žičkoj eparhiji, međutim to je razvejano odmah, idući dan. Onda su ispostavili neke finansijske druge malverzacije, pa i od tog nema ništa. O kanonima nema ni reči, i sad oni medijskim strahom kreiraju odluku kakva će biti na Saboru.

Oni su i napravili Sabor, da se tu u stvari vlada strahom, a ne slobodnom mišlju. Većina njih se boje šta će neko prozvati njih. A šta je problem s Justinom, pod navodima? Problem je što on nema ništa, oraha u džepu, i njima je problem što on nema razloga da ćuti, da se boji. A šta je to?

To je primer nama, kao što je on jednom rekao kad smo nešto razgovarali, kaže: „Možda vas prisluškuju, pazite šta govorite. Govorite iskreno, govorite od srca, da ne može niko da vas uhvati za ništa, kakvi ste sami tu, takvi budite, i otvoreno i javno,“. I to je njima problem, i sad taj majski Sabor dolazi, ali to niko ne može da tačno kaže šta će tu da bude, zbog toga što su u tom saboru, da budemo mi otvoreni, vlada strahom.

Sabor iz Patrijaršije. gde je bila jedna prisna atmosfera, prebačen je u kriptu, a kripta u prevodu to je grob. Znači u kriptu hrama Svetog Save, gde oni sede odvojeni, gde su kamere, gde nemaju ljudski kontakt, nemaju mogućnost nekog razgovora. Sabor kod ovog patrijarha Porfirija traje najkraće od kad, ajde da kažemo, mi pratimo bilo Sabor.

Sve se donese na vreme, oni podele šta će biti, i samo se dođe, izglasa se što je neko dogovorio i to je to. Ali zadnja je Božja. I ono što treba narod da zna, i što se ja duboko nadam, može čovek svaki da pogreši, ali vladika Justin nema razloga, neće da im pristane na te njihove bilo ucene, bilo predloge, a s druge strane što je jako bitno, što im je on rekao, da on nije čovek koji će da pravi raskol u Srpskoj crkvi.

On će da trpi. Sad mi jedan brat kaže: „Pa da, kaže, to je njemu venac„. Jeste venac njemu, ali kakav je venac nama, odnosno kakav je jad i beda nama, koji ćutimo na progon našeg pastira, koji se pravimo da, eto, nisu naša posla, mi o tom ništa ne znamo, u isto vreme, dok punih pluća ulazimo u hram i vičemo: „Hristos Vaskrse! “

Teško da će nam takvima Hristos Vaskrsnuti. To više nije neznanje, to se pretvorilo u licemerje, a Gospod je licemerne i one neutralne, ni hladne ni vruće, prve izopštio, i to nas kao narod čeka sudbina, pa sad ko misli kako misli, ko misli da, možda ja pričam bezveze, a oni, ne, sve će se na kraju da se podvuče crta.

View this post on Instagram