Prethodni članak
Pregovori desnice pred izbore 2023. propali zato što jedan deo nije hteo da smenjuje Vučića
– Преговори о стварању десне опозиционе колоне за парламентарне изборе 2023. године пропали су зато што један део учесника у њима није хтео да смењује режим Александра Вучића – пише председник Новог ДСС-а Милош Јовановић у дугом ауторском тексту објављеном у „Недељнику“.
Према Јовановићевим речима, иако јавност сматра да је дефинитивни крај нада о јединственом десном блоку уочи избора у децембру 2023. године представљао састанак представника Новог ДСС-а, ПОКС-а, Народне странке, Двери и Заветника, немогућност заједничке колоне назирала се много пре тога.
Полазне основе за сарадњу различитих странака на десном делу политичког спектра представљало је прихватање француско-немачког споразума у фебруару и његовог анекса у марту 2023. године од стране власти. После тог прихватања решења којима практично држава Србија прихвата сецесију Косова и Метохије дошло је до повезивања десних оријентисаних странака. Јовановић објашњава затим да су Нови ДСС и ПОКС сарађивали тада са Заветницима и Дверима како у парламенту тако и ванинституционално – путем трибина и протеста.
Све то деловало је као добра полазна основа за почетак разговора о заједничком наступу на ванредним парламентарним изборима. Јовановић је појаснио да је платформа Новог ДСС-а била да се режим Александра Вучића мора смењивати свуда и са свима вољнима зато што је починио националну издају.
У предлогу Новог ДСС-а јасно је назначено да се власт напредњака и коалиције окупљене око њих најлакше може оборити у Београду и то зато што опозиција традиционално ту стоји боље него у остатку земље и због чињенице да на локалном нивоу власти нема идеолошких препрека за сарадњу са проевропском опозицијом. Са друге стране, управо због програмских неслагања у републици би могла да се формира само техничка Влада у трајању од три до шест месеци.
То, међутим, није био став и руководстава покрета Двери и Заветника који су још у уводној фази преговора посебно инсистирали да се Вучић директно не напада. Штавише, председница Заветника Милица Ђурђевић Стаменковски и њен супруг Стефан Стаменковски тврдили су да „не треба затварати врата за сарадњу ни са ким па чак ни са напредњацима“ јер „ако би СНС прихватио нашу политику то више не би био СНС.“
У даљем тексту се наводи да су преговори тако завршени али да су универзитетски професори Мило Ломпар и Милош Ковић иницирали још један, последњи разговор о прављењу десне колоне, па је дошло до поменутог састанка 29. октобра 2023. године, уз учешће представника пет десних странака.
Тај састанак, који је трајао нешто више од пет часова, отворио је академик Матија Бећковић, али он је одмах после поздравне беседе завршио своје учешће у раду.
Нови ДСС је на састанаку изнео јасан писани предлог постизборног деловања али је он одбијен од стране саговорника из Двери и Заветника. Након тога је тадашњи председник Народне странке Вук Јеремић изнео свој предлог коалиционог споразума за који Јовановић тврди да иницијално „није био нимало задовољавајући“, али га је прихватио као основу на којој се радило како би ипак дошло до „постизања какве такве сагласности“.
У Јеремићевом предлогу је наиме била назначена потреба за сменом недемократског режима, али се нигде није спомињала неопходна сарадња са остатком опозиције без које до наведене смене није могло да се дође.
У току даље разраде Јеремићевог нацрта стигло се чак до пете верзије у којој је, на инсистирање Новог ДСС-а, убачено да смена власти мора бити циљ „на републичком, покрајинском, београдском и свим локалним нивоима“ чиме се желео потцртати значај избора у главном граду. Осим тога, убачена је и могућност сарадње „са другим опозиционим странкама“ као и фуснота која се директно односила на сарадњу опозиције зарад смене власти у Београду.
Иако и ову верзију потенцијалног коалиционог споразума Јовановић карактерише као „максимално ублажену“ у односу на одбијени предлог Новог ДСС-а, он сматра да је у том тренутку она представљала максимум који се могао постићи и једини је парафирао ту коначну верзију.
Када је договор деснице већ био на помолу, на састанак је дошао Стефан Стаменковски и насамо Јовановићу саопштио да „нема шансе“ да Заветници овакав предлог прихвате, а Јовановић је од њега тражио да то јавно саопшти осталим учесницима скупа.
Речима да му „не пада на памет да руши Вучића у Београду и Србији заједно са лидером ПСГ-а Павлом Грбовићем„, Стаменковски је и званично учинио сваки потенцијални договор између партија десне оријентације пред парламентарне изборе 2023. године немогућим.
На поменутим изборима од десних снага је коалиција НАДА (Нови ДСС-ПОКС) остварила резултат од преко 5% док је коалиција Заветника и Двери остала испод 3% и изгубила је парламентарни статус. Милица Ђурђевић Стаменковски се након избора прикључила владајућој коалицији и добила министарску функцију.
Јовановић у тексту закључује да је данас „потреба за развлашћивањем овог накарадног, криминалног и издајничког режима много већа.“
– Власт која се физички обрачунава са сопственим народом неповратно је изгубила легитимитет и мора да оде. У тој борби која је пред свима нама, аутентична десница ће морати да одигра одлучујућу улогу – стоји на крају Јовановићевог текста у најновијем броју „Недељника“.
___________________________________________________________________________
Tako Miloše, da znamo. Dakle, kavedžija Boško nije tada bio, kao i što nikada nije bio, za Oscarovu smenu i solidarisao se sa koalicionom partnerkom Milicom Zavetnicom i njenim mužem razbojnikom. I onda se kavedžija čudi kada ga Čačani izvižde.
3 kolone za izbore i medjusobna saradnja, to je najverovatniji recept obaranja radikalsko – udbaske vlasti !
Ако и не поверујемо Јовановићу о разлозима непотписивања заједничког споразума „на десници“ тада, од речи до речи како је пренео Јовановић, сведочи и проф Милош Ковић, тада медијатор ових састанака.