Vučić preuzima novu funkciju bez izbora, seli se u kancelariju Đure Macuta

Proces ukrupnjavanja opozicije u Srbiji traje već neko vreme, sa jasnijim rezultatima u grupaciji proevropske opozicije. Ova grupa zajednički nastupa prema Evropskoj uniji, što je dalo vetar u leđa za intenzivniji rad i pripremu za buduće izbore.

Iako su neki optimistični, a neki oprezniji, proevropski narativ ostaje važan jer preko 40% građana Srbije podržava ulazak u EU. Opozicija smatra da je neophodno da se ta tema politički aktivno zastupa, naročito u situaciji kada vlast u praksi radi suprotno od svojih deklarisanih ciljeva.

Glavna prepreka za ukrupnjavanje opozicije je odsustvo izbora u skorije vreme. Predviđa se da predsednički izbori budu na proleće sledeće godine, dok će parlamentarni verovatno biti tek krajem sledeće godine. Vučić bi mogao dati ostavku na mesto predsednika da bi preuzeo funkciju premijera bez izbora, dok bi Ana Brnabić bila vršilac dužnosti predsednika.

O tome i još na neke teme naš sagovornik bio je Zdravko Ponoš, predsednik stranke Srbija Centar (SRCE), koji je juče zajedno sa narodnim poslanicima i funkcionerima ove stranke dr Slobodanom Cvejićem i Stefanom Janjićem, održao radni sastanak sa članovima Gradskog odbora Stranke SRCE u Čačku.

*  Izvesno je da izbora u Srbiji neće biti u skorije vreme kako je Vučić obećavao, ali da li će biti, tj. da li ima izgleda da se opozicija ukrupni?

– Pa, taj proces se dešava već duže vremena. Bilo je tu i očiglednijih rezultata, ja bih rekao pre svega u grupaciji proevropske opozicije, gde smo zajednički nastupali prema Evropskoj uniji, prema institucijama Evropske unije, i to je dalo rezultat i dalo je na neki način vetar u leđa da nastavimo da radimo malo intenzivnije i u pripremi za izbore.

*  Neki su bili tu optimističniji, neki su bili uzdržaniji i preispituju se da li da idu u tom smeru ili ne.

–  Ja pripadam onoj grupi koja misli da je proevropsko brendiranje, taj narativ i ta tematika da su dosta važni s obzirom da preko 40% građana Srbije podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju. Oni traže političku opciju koja to zagovara, to piše u našim stranačkim programima, nema razloga da onda to i ne radimo, pogotovo u situaciji gde imamo vlast koja to teoretski zagovara, a u praksi radi sve suprotno od toga. Zatim imamo studentski pokret koji je odlučio da se ne bavi tom temom, pa je to tema koja svakako zaslužuje političko angažovanje onih kojima to piše u programu. Nadam se da će taj proces da se nastavi.

 * Šta je to što je glavna prepreka da se opozicija udruži, ukrupni, ako su već i programi slični i opredeljenja politička slična, a pre svega valjda je namera ista – da se smeni ova vlast.

– Pa, ja mislim da je jedan od mogućih razloga i činjenica da izbori nisu na vidiku. U predvečerje izbora obično političke opcije počnu da se grupišu. Sad je svima jasno da je Vučić pokušavao da manipuliše i da najavljuje izbore, te biće krajem juna, krajem jula, početkom jeseni. Neki su u to poverovali pa su nervozno i reagovali. Srbija Centar to nije uradio, naša procena je bila da tih izbora neće biti. Ja mislim da ih neće biti uopšte ove godine, da će prvi sledeći izbori koje ćemo imati u Srbiji biti predsednički izbori, rekao bih na proleće sledeće godine (prethodni održani 3. aprila 2022.), a parlamentarni vrlo verovatno tek u redovnom roku krajem sledeće godine (prethodni održani 17. decembra 2023.). Što podrazumeva da će Vučić u nekom momentu, u poslednjem momentu, dati ostavku kao predsednik Srbije da bi mogao da preuzme sledeću funkciju bez izbora, a to je da se preseli u aktuelnu kancelariju Đure Macuta, kako bi već 15. maja 2027. godine, bio premijer i kako bi on bio jedina glavna osoba na početku EKSP-a, iako na tu novu funkciju nije došao nikakvim izborima, nego samo promenom kancelarije. U toj situaciji Ana Brnabić bi bila VD predsednika Republike, a Vučić bi onda imao vremena da na taj način odradi veličanje svog imena do sledećih parlamentarnih izbora krajem naredne godine, kad im je i inače redovan termin.

* Dobro, i sad ova pitanja oko REM-a i od zahteva ODIHR-a i tako dalje, da li i dalje stoji opozicija na stanovištu da se to mora ispuniti ili je i to sve, kako da kažem, palo u zaborav?

– Ne, ja mislim da tu nema nikakvih različitih stavova što se tiče pre svega proevropske opozicije. Mislim da i kolege koje trenutno ne učestvuju u radu parlamenta imaju sličan stav što se toga tiče, ali među nama iz proevropske opozicije, koji jesmo u parlamentu, tu nema nikakvih razlika. Ono što je novi momenat i vrlo važan, ne sada nego već neko vreme, to što predstavnici Evropske unije i uticajnih članica Evropske unije na tome insistiraju. Imali smo to prilike da vidimo i u Tivtu, gde je jasno saopšteno da je ispunjenje tih uslova važno, da se ne radi samo o onoj stvari koja se tiče usklađivanja spoljne i bezbednosne politike, na čemu je Vučić insistirao i to pojednostavljivao do nivoa da kaže: „Ja kad bih uveo sankcije Rusiji, pustili bi nas sutra u Evropsku uniju“. To jednostavno nije tačno. Jasno je Merc rekao, jasno je rekao čak i Košta koji je Vučiću prilično naklonjen, da se ne radi samo o tome. Itekako se radi o vladavini prava, a to znači izborno zakonodavstvo, to znači pravosudni zakoni i to znači REM.

 * Dobro i kada ste imali prilike razgovarati i u Briselu sa međunarodnim faktorom, ako tako možemo da kažemo, šta je to što oni ne razumeju u situaciji koja je aktuelna u Srbiji, pa tako tolerantno gledaju na sve što aktuelna vlast u Srbiji radi?

– Ne, oni jako dobro razumeju, nego oni po prirodi posla moraju da imaju komunikaciju sa vlašću u Srbiji. I onaj u opoziciji koji im to spočitava ne razume stvari. Srbija je najveća država u ovom delu sveta, ekonomski najpotentnija iako nije ispunila taj potencijal do kraja. Bezbednosno je važna, sad se igraju velike geopolitičke igre. Bilo bi suludo očekivati da moćni evropski igrači i Evropska unija u celini, ne pokušavaju da imaju produktivnu komunikaciju sa onim ko je na vlasti u Srbiji, kakav god on bio. To ne znači da su oni spremni sutra da mu priznaju pokradene izbore, to je poruka koju je dobio. Ali dok je na vlasti, kao posledica prethodno pokradenih izbora koje su priznali, oni će morati s njim da rade. Pokušavaju da utiču na stvari tako što su zakočili priliv para iz Plana rasta, ogromnih para, milijardu i po, tih para nema. Jasno su stavili do znanja da ih neće ni biti ako ne bude pomaka po zahtevima koje su postavili u narednih šest meseci. On je u stvari dobio grejs period tih šest meseci da nešto uradi. To je ujedno i prilika za Srbiju da se zakači za taj poslednji vagon voza koji sad prolazi u ovoj fazi proširenja Evropske unije. Ako se sad ne zakačimo, pitanje je kad će sledeći voz da prođe i da li će uopšte da prođe za života ove generacije.Tako stvari stoje.

*  Dobro, i za mene je interesantno i ovo pitanje uvođenja u zgradu Parlamenta obezbeđenja koje imaju državni funkcioneri, pa između ostalog da li ste primedbu na to što je bilo prisutno ministrovo obezbeđenje na sastanku skupštinskog odbora na kome ste bili zajedno sa Ivicom Dačićem. Da li to znači da se ova vlast samo i dalje previše bahati ili oni zaista imaju strah čak i kad dolaze u Skupštinu Srbije?

– Pa, ja pretpostavljam da je kombinacija jednog i drugog. Znate, interesantno je da Ivica Dačić, a pretpostavljam i ostali ministri, dolaze na sednice skupštinskih odbora sa obezbeđenjem. Ulaze ljudi naoružani, među narodne poslanike na zvanične sastanke. A kad idu na tulume koje organizuje Informer, onda im obezbeđenje ne treba. Nešto tu mnogo nije u redu. To znači da se oni tamo osećaju kao svoji među svojima, a ovde se ne osećaju tako, iako jako dobro znaju da ih niko neće ugroziti bezbednosno. Ja sam to Dačiću i rekao. On je imao jedan neprimeren komentar govoreći da sam ja kao načelnik Generalštaba imao obezbeđenje. Naravno da sam imao, ali naoružano obezbeđenje nikada nije ulazilo sa mnom ni na jedan sastanak na kome sam učestvovao. Nikad me nisu vozili kroz grad sa rotacijama. Za razliku od njih koje obezbeđenje prati u Skupštinu, a u kafanu idu sa pevaljkama i da ne kažem s kim.

* Bili ste danas u razgovorima sa gradskim odborom vaše stranke. Kako ste zadovoljni radom lokalnog odbora u Čačku?

– Pa, naravno da uvek može bolje. I centrala stranke uvek vrši pritisak na lokalne odbore da se neke stvari poprave u aktivnostima, u medijskoj vidljivosti, na  društvenim mrežama. Ovde je sreća što postoji vaš medij, pa opozicija ima priliku da ipak istupi u medijskom domenu i da bude prisutna na društvenim mrežama. Ali istovremeno itekako sam svestan da je Čačak specifičan na svoj način.

*  Svaki grad ima svoje specifičnosti.

–  Čačak itekako ima, pogotovo gledano iz ugla opozicije. Ovde su neki opozicionari, kad su postajali vlast razočarali građane ovog grada. Nudili su i obećavali sve i svašta dok nisu postali vlast, a posle mnogo toga nisu ispunili. Neki su ulazili u koalicije sa onima protiv kojih su se kao borili. Neki su ulazili u koalicije sa onima koji su dan posle izbora ušli u vlast. Sve su to stvari koje su navele građane Čačka da budu veoma pažljivi i uzdržani prema bilo kakvom političkom angažovanju kroz stranačko članstvo. Ja to razumem, ali postoje načini da se to prevaziđe. Mi kao stranka smo relativno novi, postojimo tri godine. Mi nismo bili vlast, nismo imali priliku nikoga da razočaramo. Nismo od stranaka koje viču samo „Ua Vučiću“, mi za sve što napadamo imamo i našu alternativu kako bi to radili. U nekim oblastima je to do detalja razrađeno kao oblast zdravstva, a ja mislim da je to u Čačku itekako validna tema. U gradu u kojem pacijenti umiru na operacije krajnika, svakako je zdravstvo tema o kojoj treba da se razgovara. Mi kao stranka imamo program kako napraviti potpuno novo i primereno zdravstvo u Republici Srbiji. Naš stranački odbor na tu temu vodi profesor dr Dragan Delić, čovek koji je otišao u penziju kao načelnik klinike i kao redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Znači, to je stvar koju mi znamo kako treba promeniti.

_________________________________________________________