KOMS i MDI WB predstavili su novo istraživanje o mladima

Mladi su tokom 2025. godine dobili dosad nezabeleženu medijsku pažnju, ali povećana vidljivost nije nužno značila i više prostora za njihov glas, pokazuje istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2025“, koje su danas u Beogradu predstavili Krovna organizacija mladih Srbije i Institut za medije i različitosti – Zapadni Balkan.

Marija Jovanović (Moderatorka), Ivan Subotić (koautor istraživanja), Natalija Petrović (studentkinja), Darko Gligorijević (Zoomer) i Marija Jovanović (moderatorka)

Nalazi istraživanja pokazuju da su mladi tokom 2025. godine sa medijske margine dospeli u sam centar javnog interesa. Za razliku od prethodnih godina, kada su najčešće bili predstavljani kroz teme kriminala, nasilja i bezbednosti, dominantna tema izveštavanja postali su studentski protesti, društveni angažman i aktivizam mladih.
“O mladima se češće ipak pisalo u negativnom kontekstu. Gaženja, napadi i pretnje imali su veću medijsku pažnju u odnosu na vesti sa pozitivnom konotacijom”, rekao je Ivan Subotić, koautor istraživanja.

Nalazi pokazuju i velike razlike u tome ko je imao priliku da govori o mladima. Na N1 i portalu Nova mladi su bili najzastupljeniji sagovornici i češće su govorili o sebi nego svi politički akteri zajedno. Nasuprot tome, na televiziji Pink mladi su bili prisutni u svega 8% analiziranih sadržaja, dok je predsednik Republike bio zastupljen dvostruko više. Na RTS-u su mladi bili najzastupljeniji pojedinačni akteri, ali su političari i funkcioneri vlasti zbirno dobijali više prostora.

Posebna analiza javnog servisa pokazala je da je RTS tokom godine menjao pristup izveštavanju o studentskim protestima i omladinskom aktivizmu. Iako su mladi bili među najzastupljenijim akterima, RTS je o njima izveštavao ređe od ostalih analiziranih medija, a pojedine studentske akcije i protesti dobijali su ograničen prostor ili su predstavljani bez glasova samih mladih.

Ipak, veća vidljivost nije nužno značila i više prostora za mlade. Dok su pojedini mediji mlade predstavljali kao nosioce društvenih promena, drugi su ih prikazivali kao pretnju društvenom poretku, koristeći etikete poput „terorista“, „fašista“ i „pučista“. Istovremeno, mladi su često predstavljani kao homogena grupa, što je u pojedinim medijima vodilo ka generalizaciji, stigmatizaciji i diskreditaciji studentskog pokreta.

Mladi u medijskom ogledalu 2025. – Sumirani nalazi istraživanja

Tokom 2025. godine mladi su dobili dosad nezabeleženu medijsku pažnju. Nakon godina u kojima su najčešće bili povezivani sa kriminalom, nasiljem i bezbednosnim rizicima, dominantna tema izveštavanja postali su studentski protesti, društveni angažman i aktivizam. Ipak, povećana vidljivost nije nužno značila i više prostora da se čuje glas mladih.
Ko je govorio o mladima?
Jedan od najznačajnijih nalaza istraživanja pokazuje da je odgovor na pitanje ko govori o mladima u velikoj meri zavisio od uređivačke politike medija.
• Na N1 mladi su činili 28% svih aktera u sadržajima o mladima.
• Na portalu Nova mladi su činili 29% aktera i govorili o sebi češće nego svi politički akteri zajedno.
• Na RTS-u su mladi bili najzastupljeniji pojedinačni akteri (26%), ali su političari i funkcioneri vlasti zbirno dobijali više prostora.
• Na TV Pink mladi su bili prisutni u svega 8% analiziranih sadržaja, dok je predsednik Republike bio zastupljen dvostruko više.

RTS – najveći paradoks istraživanja
Iako su studenti i studentkinje mesecima protestovali ispred zgrade javnog servisa zahtevajući objektivnije izveštavanje, analiza pokazuje da je RTS o mladima izveštavao ređe od većine analiziranih medija i pretežno u negativnom kontekstu. Pojedine studentske akcije i protesti dobijali su minimalan prostor ili su predstavljani bez glasova samih mladih.

Mladi kao kolektiv

U većini analiziranih sadržaja mladi nisu predstavljani kao pojedinci sa različitim iskustvima i identitetima, već kao jedinstvena društvena grupa.
Udeo sadržaja u kojima su mladi predstavljeni kolektivno:
• Danas – 84%
• Politika – 82%
• Alo – 81%
• Pink – 80%
• Nova – 76%
• Informer – 71%
• N1 – 69%
• RTS – 68%

Takav pristup u nekim medijima korišćen je za naglašavanje generacijske solidarnosti, a u drugima za kolektivnu stigmatizaciju.

Od nosilaca promena do „terorista“

Medijska slika mladih bila je izrazito polarizovana. Dok su pojedini mediji mlade predstavljali kao nosioce društvenih promena, aktivne građane i pokretače društvenog dijaloga, drugi su ih prikazivali kao pretnju društvenom poretku koristeći etikete poput „terorista“, „fašista“ i „pučista“.

U delu medija dominirali su narativi zasnovani na stigmatizaciji, generalizaciji i diskreditaciji studentskog pokreta.

Studenti su postali sopstveni medij

Suočeni sa ograničenim prostorom u delu mejnstrim medija, studenti i studentkinje razvili su snažnu komunikacionu infrastrukturu putem Instagrama. Kroz svoje naloge informisali su javnost, mobilisali građane, koordinisali aktivnosti, demantovali optužbe i dokumentovali nasilje, gradeći sopstvene narative i medijski prostor koji im tradicionalni mediji često nisu pružali.

O istraživanju
Istraživanje „Mladi u medijskom ogledalu 2025“ obuhvatilo je analizu 1.965 medijskih sadržaja iz mejnstrim medija i 1.976 objava sa Instagram naloga studenata u blokadi.

_____________________________________________________________________________________