Disbalans između težnji mladih i realne demografske slike

Novi podaci, koje je danas, uoči Svetskog dana stanovništva, objavio Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA), ukazuju na značajnu razliku između želja mladih ljudi kada su u pitanju planovi u vezi sa zasnivanjem porodice i demografske slike širom Istočne Evrope i Centralne Azije.

Nalazi, koji su deo globalnog UNFPA istraživanja o demografskoj budućnosti (Demographic Futures Survey), demantuju ustaljenu percepciju javnosti o tome da su mladi izgubili interesovanje za roditeljstvo. Podaci zapravo pokazuju da mladi širom regiona, uključujući i Srbiju, ostaju duboko posvećeni porodici, ali se suočavaju sa različitim izazovima pri ostvarivanju svojih ciljeva na ovom polju.

Ključni nalazi:

● Mladi u regionu i dalje na svoju budućnost gledaju sa optimizmom: Mladi u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji u velikoj meri sa optimizmom gledaju na svoju budućnost, uprkos tome što izražavaju zabrinutost zbog konflikata, ekonomskih kriza i nezaposlenosti. U Srbiji čak 26 odsto mladih žena i 28 odsto muškaraca sa najvišim nivoom pozitivnosti i optimizma gleda na svoju ličnu budućnost.

● Velika važnost se pridaje porodici, braku i roditeljstvu: Brak i roditeljstvo ostaju važni životni ciljevi. Sedamdeset devet odsto ispitanika u regionu Istočne Evrope i Centralne Azije želi da stupi u brak. Osećaj blagostanja i sreće među glavnim su razlozima koji motivišu mlade da postanu roditelji, a 87 odsto njih ocenjuje ove faktore kao „važne“ ili „veoma važne“.

Većina ispitanika izrazila je želju da ima dvoje ili više dece, posmatrajući porodicu kao važan deo svog identiteta i izvora sreće. Prosečan željeni broj dece u državama i teritorijama koje imaju niže stope ukupnog fertiliteta, uključujući Srbiju, iznosi 2,6 za žene i 2,9 za muškarce, .dok u nekim državama centralne Azije u kojima je tradicionalno visoka stopa fertiliteta, taj prosek iznosi 3,7.

● Planovi o roditeljstvu često ostaju neostvareni do kasnih tridesetih godina : Većina ispitanika i ispitanica u regionu, uključujući Srbiju, starosti od 35 do 39 godina još uvek nije ostvarila svoje planove na ovom polju. Više od petine žena (22%) u ovoj starosnoj grupi u regionu nisu se ostvarile kao majke, uprkos tome što je čak 95 odsto njih izjavilo da želi decu. Ovo se značajno razlikuje od zemalja u drugim regionima sa kojima je rađeno poređenje, gde je veći udeo ispitanika koje nemaju decu naveo da je to rezultat ličnog izbora.

Istraživanje ukazuje na izraženu razliku između željenog i ostvarenog broja dece do kasnih tridesetih godina. U Srbiji više od 78 odsto žena i muškaraca želi dvoje ili troje dece — konkretno, dvoje dece želi 42,6 odsto žena i 40,3 odsto muškaraca, dok troje želi 35,6 odsto žena i 37,8 odsto muškaraca. Međutim, do kasnih tridesetih godina života ovaj željeni broj uglavnom ostaje neostvaren.

– Daleko od toga da okreću leđa porodičnom životu, mladi u regionu jednostavno ne vide da su ispunjeni uslovi koji su im neophodni da ostvare svoje težnje – izjavila je Florens Bauer, regionalna direktorka UNFPA za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

Finansijska nesigurnost je vodeći izazov i za partnerske odnose i za roditeljstvo, a prate je izazovi poput nedostatka adekvatnog stambenog prostora, zdravstveni problemi, poteškoće u pronalaženju pravog partnera, kao i zabrinutost zbog neravnomerne podele brige o deci i kućnih poslova.

Istraživanje pokazuje da mladi svoje životne odluke posmatraju kao složene i uzročno-posledično povezane. Za većinu njih siguran posao predstavlja preduslov za samostalno stanovanje, samostalno stanovanje za stabilnu partnersku vezu, dok je stabilna veza preduslov za roditeljstvo. Kada jedna od tih karika izostane, odlažu se i svi naredni životni koraci i planovi.

– Nalazi za Srbiju pokazuju da mladi ljudi, kao i njihovi vršnjaci širom Evrope, roditeljstvu pridaju veliki značaj, a faktori koji utiču na njihove odluke o formiranju porodice su univerzalni. U Srbiji kao i u drugim državama Evrope koje se suočavaju sa sličnim demografskim promenama, vidan je raskorak između željenog i ostvarenog broja dece. Zato je svaka karika u lancu uslova koji utiču na odluke mladih ljudi u ovoj oblasti podjednako vazna – uključujući stabilno zaposlenje, rešavanje stambenog pitanja i adekvatne uslove za balans rada i roditeljstva. Na ovaj način stvaramo uslove da mladi ljudi svoje želje sprovedu u delo, a demografske promene pretvaramo u prilike za napredak i razvoj drustva – izjavila je Borka Jeremić, šefica kancelarije Populacionog fonda UN u Srbiji.

Novo istraživanje Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA): Disbalans između težnji mladih i realne demografske slike u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji.

– Istraživanje donosi dragocenu perspektivu mladih ljudi, a svojim fokusom na stanje u regionu i upoređivanjem sa globalnim trendovima daje nam širu sliku i ukazuje na univerzalnost problema sa kojima se mladi ljudi suočavaju. Desetogodišnja Strategija demografskog razvoja Srbije, koju razvijamo da bismo odgovorili na ključne izazove u demografskom razvoju zemlje, zasigurno će unaprediti postojeći okvir za podršku rastu i razvoju stanovništva, naročito mladih da ostvare željene, najvažnije životne planove u vezi sa zasnivanjem i proširenjem porodice. Ulaganje u razvoj ljudskog kapitala, naročito investiranje u omladinu, je na najvišoj lestvici u našoj agendi – poručila je ministarka za brigu o porodici i demografiji Jelena Žarić Kovačević povodom objavljenih rezultata demografskog istraživanja u regionu.

O istraživanju

Istraživanje je deo globalnog UNFPA istraživanja o demografskoj budućnosti (Demographic Futures Survey), a sprovedeno je 2025. godine na uzorku od više od 13.500 onlajn korisnika i korisnica starosti od 18 do 39 godina širom regiona Istočne Evrope i Centralne Azije. Pored Srbije, analiza između ostalog obuhvata Azerbejdžan, Bosnu i Hercegovinu, Gruziju, Kazahstan, Kirgistan, Moldaviju, Severnu Makedoniju, Ukrajinu i Uzbekistan. Kao komparativne grupe država uzete su u obzir nordijske zemlje (Finska, Norveška i Švedska), države Zapadne Evrope (Francuska, Nemačka, Italija, Portugal, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo), kao i zemlje Istočne Azije (Japan i Republika Koreja). 

_________________________________________________________________