Policija odbija da istražuje kriminal vlasti, Nenadić se povukao i ćuti

U periodu od januara 2025. do marta ove godine Javno tužilaštvo za organizovani kriminal uputilo je Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) 180 zahteva za prikupljanje obaveštenja u postupcima, a odgovor dobilo na manje od polovine. Uprkos tome, tužilaštvo nijednom nije iskoristilo zakonske mogućnosti da pokuša da natera SBPOK na saradnju niti pokrenulo disciplinski postupak protiv policajaca koji ignorišu njihove zahteve. Istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Jelena Pejić Nikić kaže za KRIK da je nepostupanje policije po nalogu tužioca posledica korumpiranog i politizovanog sistema u MUP-u.   

Ućutao se: Mladen Nenadić

Marko Zafirović postao je novi načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala 18. januara ove godine. U tom trenutku u javnosti je bio poznat po, kako je Radar pisao, nasilnim akcijama protiv demonstranata.

Za njegovo postavljenje na mesto načelnika ovog odeljenja Tužilaštvo za organizovani kriminal nije konsultovano – što je po zakonu trebalo da se desi. Naime, zakon predviđa da ministar policije pre izbora šefa SBPOK-a zatraži mišljenje javnog tužioca za organizovani kriminal.

Tužilaštvo, međutim, na to kršenje zakona nije reagovalo.

Ovo je samo jedan u nizu slučajeva gde saradnja TOK-a i SBPOK-a nije izgledala onako kako zakon to predviđa – odnosno gde policija nešto nije uradila, a tužilaštvo na to nije reagovalo.

Naime, kako se vidi iz podataka koje je KRIK dobio po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u periodu od januara 2025. do kraja marta 2026. godine, TOK je u predistražnim predmetima SBPOK-u uputio 180 zahteva za prikupljanje obaveštenja – odnosno zvaničnih naloga tužioca policiji da nešto uradi. Odgovor je stigao na samo 63, a zbog nedobijanja ostalih, tužilaštvo je uputilo 124 urgencije, mehanizma koji treba da ubrzaju rad policije.  U nekim postupcima tužilaštvo je više puta opominjalo policiju za istu stvar.

Tužilaštvo u odgovoru KRIK-u napominje da su predmeti iz njihove nadležnosti složeni i obimni, te da postupanje u praksi zahteva duže vreme od onog zakonom predviđenog. Ipak, 124 urgencije pokazuju da se radilo o kašnjenjima koja nisu mogla da prođu bez opomena.

Situacija nije naročito drugačija ni kada postupak pređe iz faze predistrage u istragu, pokazuju podaci dobijeni od tužilaštva.

U istom periodu, u ovim predmetima TOK je uputio 28 zahteva SBPOK-u. Do marta ove godine poslato je 10 urgencija, navode iz tužilaštva.

Tužilaštvo kao primer navodi finansijsku istragu projekta modernizacije pruge od Novog Sada do državne granice. Direktoru policije TOK је pisao dva puta: u septembru 2025. zbog zahteva za produženje rada udarne grupe, i u januaru naredne godine jer nisu postupili po sedam zahteva za prikupljanje dokaza. Odgovor nisu dobili.

Uprkos svemu tome, urgencije su jedino što je TOK uradio po pitanju saradnje sa SBPOK-om.

Podaci pokazuju da TOK nije koristio druge mehanizme koje ima po zakonu. Tako, tužilac nije pokrenuo nijedan disciplinski postupak iako po Zakonu o krivičnom postupku to može da uradi.

Obrazloženje iz tužilaštva je da to nisu radili pošto tužilac u disciplinskom postupku nema aktivnu ulogu.

„Javno tužilaštvo za organizovani kriminal nije podnosilo protiv policijskih službenika inicijative za pokretanje disciplinskog postupka, obzirom da protiv policijskog službenika diciplinski postupak sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova i gde javni tužilac i ako je zatražio pokretanje disciplinskog postupka, nema aktivnu ulogu“, naveli su iz TOK-a za KRIK.

Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže za KRIK da ovi podaci potvrđuju da ne postoji saradnja TOK-a i policije.

„Nepostupanje po nalogu tužioca najčešće nije rezultat preopterećenosti poslom, korumpiranosti ili nemara pojedinačnog policajca, već je posledica korumpiranog i politizovanog sistema u MUP-u”, kaže Pejić Nikić.

„Tako da se tužilac mora obratiti starešini koji je verovatno sam naredio ili odobrio nepostupanje na koje se tužilac žali. Čak i da nije tako, do sada su različite analize pokazale da se pripadnici MUP-a uglavnom čuvaju uzajamno od bilo kakve spoljne kontrole.”

Komentarišući obrazloženje tužilaštva zbog čega ne pokreće disciplinske postupke protiv policije, Pejić Nikić potvrđuje da su se mehanizmi koje Zakonik o krivičnom postupku daje tužiocu u Srbiji pokazali kao nedelotvorni, ali navodi da ima i drugih mogućnosti.

„Ako već ne može da utiče na disciplinski postupak, javni tužilac je najpozvaniji i najumešniji da pokrene krivični postupak protiv policijskog službenika za ometanje pravde. Zašto to ne radi – verovatno jer ne veruje da će time išta dobiti u ovim uslovima. Međutim, to je najgora poruka besmisla u kojem živimo. Policija svesno krši zakon, a tužilac ne može da je zbog toga kazni i primora da radi svoj posao.”

Kako bi trebalo da funkcioniše saradnja između tužilaštva i policije?

SBPOK je aktivan već u predistražnom postupku – fazi koja prethodi zvaničnoj istrazi, a u kojoj se događaj ispituje i prikupljaju podaci koji tužiocu omogućavaju da odluči hoće li pokrenuti istragu.

Tužilac u toj fazi rukovodi postupkom i može policiji da naloži konkretne stvari: praćenje osoba, prikupljanje podataka, proveravanje informacija. Ako ima dovoljno podataka da se potvrde osnovi sumnje, tužilac zvanično pokreće istragu i u njoj prikuplja dokaze za optužnicu ili, ako ih nema, obustavlja postupak.

Zakonik o krivičnom postupku jasno propisuje hijerarhiju: policija je dužna da izvršava naloge tužioca, redovno ga izveštava o preduzetim radnjama, a u slučaju da to ne radi, tužilac može da pokrene disciplinski postupak.

Sastanci predstavnika JTOK-a i SBPOK-a održavaju se učestalo – ponekad nedeljno, ponekad svakodnevno, zavisno od predmeta, ali se o njima ne vodi posebna evidencija, pojašnjavaju iz TOK-a.

Iako policajci i tužioci imaju različite nadležnosti i svako radi svoj deo posla, postoje, međutim, udarne grupe – koje čine predstavnici obe institucije i u kojima koordinišu rad na istragama.

Pejić Nikić kaže da je veliki problem jer tužilaštvo zavisi od policije koju praktično ne može da kontroliše.

„Zato se godinama predlaže uvođenje nekog vida tužilačke policije ili bar veći uticaj tužilaca na ocenjivanje pripadnika UKP koji postupaju po njihovim nalozima. I taj, znatno skromniji predlog, odbijen je jer MUP ne dozvoljava da mu se bilo ko meša u upravljanje kadrovima.”

Posledice takvog odnosa, kaže ona, osećaju se mnogo šire od pojedinačnih istraga.

„Kad policija i tužilaštvo ne sarađuju, organizovani kriminal buja i kriminalci prolaze nekažnjeno”, zaključuje Pejić Nikić.

Božidar Milovac, KRIK