Prethodni članak
Srbija zemlja bez demokratije, policija štiti političare i kriminalce
Srbija je duboko podeljena zemlja, bez demokratije, čije institucije ne rade u interesu građana, a aktuelni predsednik države donosi gotovo sve odluke.
To je deo stavova prikupljenih tokom istraživanja „Vlast, bezbednost, demokratija: Šta građani misle?“, koje je sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), u saradnji sa organizacijama – Sloboda nema cenu (Novi Sad), Građanska čitaonica Libergraf (Užice), Odbor za ljudska prava Niš i Pokret Tvrđava (Smederevo).
Foto: Nenad Kovačević
Istraživanjem, od 12. do 26. maja ove godine, bilo obuhvaćeno 1.000 građana, različite životne dobi, obrazovanja i socijalnog statusa, uz dodatnih šest fokus grupa u pet gradova (Beograd, Niš, Novi Sad, Smederevo i Užice).
Rezultate istraživanja predstavili su u Užicu Miloš Jovanović, istraživač u BCBP, Vladan Sinđić, ekološki aktivista i odbornik u užičkoj skupštini, i Danijela Dedović, saradnica Libergrafa.
Protiv Vučića 47 odsto ispitanika
Polovina građana Srbije (50,4 odsto) izjasnila se da Srbija ide u pogrešnom smeru, dok je 44,1 odsto ocenilo da se kreće u dobrom pravcu.
Manje od 10 odsto građana smatra da je Srbija demokratija u punom kapacitetu, a više od 60 odsto ispitanika ocenjuje da demokratija u Srbiji ne funkcioniše ili uopšte ne postoji.
Aktuelnu vlast Aleksandra Vučića u potpunosti ili delimilno podržava 35,8 odsto, donekle se ili se u potpunosti protivi 47 odsto, dok je prema njoj ravnodušno 15,7 odsto ispitanika.
Skoro 90 odsto građana smatra da Vučić utiče na sve važne odluke u zemlji, a više od polovine da na te odluke utiču organizovane kriminalne grupe i strani akteri.
Zastrašivanje i izbori
Svaki treći ispitanik naveo je da je njemu ili nekome iz okoline nuđena naknada za glas, a svaki četvrti je svedočio o zastrašivanju za učešće na predizbornim skupovima i glasanje za određenog kandidata.
Da političari na vlasti rade u interesu građana, a ne u svom ličnom interesu, smatra 30 odsto, dok njih 63 odsto ocenjuje da političari organizovani u interesne grupe zloupotrebljavaju vlast zarad ličnih interesa.
Ispitanici su naveli i to da se najbezbednije osećaju u svom domu, neposrednom okruženju i na poslu, ali ne i na javnim skupovima i u saobraćaju.
Kao ključne uzroke nasilja navode urušeni sistem vrednosti, lošu ekonomsku situaciju, neefikasan rad tužilaštva i policije.
Korupcija u policiji
Od 2020. godine oko 30 odsto građana imalo je kontakt sa policijom, pri čemu je trećina njih ocenila to iskustvo kao negativno.
Značajan deo ispitanika smatra da policija štiti kriminalce koji su u sprezi sa državom i političarima i političare koji zloupotrebljavaju državne resurse. Manji deo veruje da polcija štiti građane, a čak 85 odsto ispitanika ocenjuje da političari utiču na rad policije.
Miloš Jovanović – Foto: Nenad Kovačević
– Građani smatraju da je policija korumpirana, odnosno politizovana i da su potrebne reforme u policiji, ali ne postoji politička volja da se to uradi – ocenio je Miloš Jovanović.
Tri četvrtine građana (75,3 odsto) podržava lustraciju, a sličan procenat ispitanika je za osnivanje specijalnog tužilaštva za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Dva scenarija
Izbori su, kazao je Miloš Jovanović, jedan scenario za rešenje krize u Srbiji, a drugi je da se „sadašnje stanje prolongira još nekoliko meseci, sa krajem koji ne može da se predvidi“.
Ulične demonstracije, građanski aktivizam i smenu vlasti, kao mehanizme za promene, podržava 42,4 odsto, dok je procenat više protiv toga da EU vrši pritisak na domaće političare.
Istraživanje pokazuje da skoro 73 odsto građana smatra da bi se izlaskom na izbore stanje u Srbiji moglo poboljašati.
Selektivna primena zakona
Vladan Sinđić, koji je sa još osmoricom Užičana bio uhapšen i zadržan u pritvoru nakon učešća u blokadi magistrale 6. jula prošle godine, zbog sumnje na napad na policiju, kazao je da građani nisu bili nasilni, ali je policija brutalno reagovala i razbila blokadu.
Vladan Sinđić – Foto: Nenad Kovačević
– Predistražni postak i dalje traje, a samo jedan od nas je oslobođen sumnje da ja napao policiju. Postupci se, kao i u celoj Srbiji, odugovlače, kako bi se izvršio psihološki prtisak na ostale građane da ne učestvuju u protestima, ali u tome nisu uspeli jer su u Užicu, posle našeg hapšenja, usledili najmasovnijih protesti i blokade u istoriji grada – ocenio je Sinđić.
On je svedočio i o selektivnoj primeni zakona. Na dan lokalnih izbora u Bajinoj Bašti, 29. marta ove godine, naveo je, aktivista SNS ga je tražio u kafiću koji posećuje i pretio mu ubistvom, ali da policija nije reagovala.
– Konobarici je ostavio poruku da će me ubiti, a onda je zvao mog kolegu odbornika i rekao mu da će mi iščupati srce – kazao je.
Jačanje represije
Vladan Sinđić prognozira da će se „pritisci režima, preko policije, pojačavati i da će to voditi nečemu što niko od građana Srbije ne želi da vidi“.
To je, iste večeri, prijavio policiji koja, kazao je, „ništa nije preduzela“, pa je bio prinuđen da zahteva od policije da postupi po zakonu.
– Nisu priveli aktivistu SNS koji mi je pretio ubistvom, ali jesu nas koji smo učestvovali u blokadi – kazao je Sinđić, ocenivši da su građani Srbije nezadovoljni selektivnom primenom zakona, a potom dodao da su „pritscima i političkoj torturi, osim građana, izloženi i policajci koji postupaju po zakonu“.
Stavovi Užičana
Među učesnicima fokus grupe u Užicu, istakla je Danijela Dedović, postojao je visok stepen saglasnosti o tome da je opšti nivo bezbednosti u Srbiji nizak i ocenili ga sa 2,9 na skali od 1 do 5.
Danijela Dedović – Foto: Nenad Kovačević
– Dominirao je stav da se građani mogu osećati bezbedno samo u ograničenim situacijama, pre svega u sopstvenom domu – navela je Dedović.
Nizak nivo poverenja, učesnici su, istakla je, pokazali prema policiji, tužilaštvu, sudovima i posebno BIA, a rešenje problema vide u profesionalizaciji i depolitizaciji sistema.
Detaljniji rezultati istraživanja mogu se pogedati na linku:
________________________________________________
