Crnogorsko primorje u jeku sezone: Cene više i do 20 odsto, hoteli puni, privatni smeštaji se bore za svakog gosta

Leto je u punom jeku, a najveći turistički “špic“ samo što nije, pa je Crnogorsko primorje ponovo među najtraženijim destinacijama turista iz regiona. Ipak, ovogodišnju sezonu obeležavaju više cene, a prema tvrdnjama lokalnog stanovništva i kraći boravci gostiju i sve izraženija razlika između velikih hotelskih sistema i privatnog smeštaja, što postaje jedna od glavnih tema među lokalcima.

U odnosu na prošlu godinu, cene smeštaja porasle su u proseku od 10 do 20 odsto. Apartmani koji su se prošlog leta izdavali za 45 do 50 evra sada se najčešće nude za 55 do 70 evra po noći, dok se na atraktivnim lokacijama u Budvi, Tivtu i Kotoru cene tokom jula i avgusta penju i preko 100 evra. Hotelski smeštaj srednje kategorije kreće se uglavnom od 60 do 120 evra po noćenju, dok luksuzni hoteli dostižu višestruko veće iznose.

Posebna priča je Boka Kotorska, gde su razlike između pojedinih delova turističkog tržišta možda i najizraženije. Kotor, Tivat i Herceg Novi beleže veliki broj turista, a luksuzni hoteli i objekti visoke kategorije uglavnom su dobro popunjeni. Tivat, zahvaljujući marini Porto Montenegro i gostima veće platežne moći, i dalje privlači veliki broj stranih turista, dok Kotor ostaje jedna od najposećenijih tačaka gostiju sa Istoka zbog istorijskog jezgra, kulturne ponude i kruzng turizma.

U Boki ove sezone primećuje se veliki broj gostiju iz  Izraela. Posebnu ulogu ima i avio-povezanost, pa direktna linija Tel Aviv–Tivat dodatno olakšava dolazak izraelskih turista. Pored njih, sve je više poljskih gostiju koji biraju crnogorsku obalu zbog kombinacije mora, prirode i mogućnosti da u istom putovanju obiđu i planinske krajeve, ali i dalje znatno nižih cena u odnosu na hrvatsku rivijeru.

Međutim, iza slike pune obale i hotelskih kapaciteta krije se drugačija situacija za mnoge lokalne izdavaoce smeštaja. Vlasnici apartmana u Boki, posebno u manjim mestima poput Zelenike, Bijele, Baošića i Kamenara i Morinja, navode da je popunjenost privatnog smeštaja slabija nego prethodnih godina. Kažu da imaju više praznih termina, rezervacija u poslednji čas, da su rezervacije kraće i da se sve češće bore za svakog gosta.

U privatnom smeštaju i dalje najviše borave turisti iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Katanci na vratima privatnih objektata za izdavanje zabrinjavaju lokalno stanovništvo, koje smatra da se turistička ponuda sve više deli na dva sveta – velike hotele koji ostvaruju odličnu popunjenost i privatne izdavaoce koji osećaju pad potražnje.

 Meštani ističu da od luksuznih hotela i velikih turističkih sistema obični građani često nemaju direktnu korist, jer veliki deo prihoda ostaje u zatvorenim hotelskim strukturama, dok lokalni mali preduzetnici i izdavaoci apartma na zavise od individualnih gostiju.

S obzirom da je porast cena  u direkrnoj vezi sa tom pojavom, činjenjca je i da je u odnosu na prošlu sezonu poskupela je i svakodnevna ponuda. Primera radi, kafa u primorskim kafićima košta od 2 do 3,5 evra, kugla sladoleda od 2 do 3 evra, pica od 3 do 5 evra, dok ručak za dve osobe u prosečnom restoranu teško može da prođe ispod 40 do 60 evra. Cene ležaljki na uređenim plažama kreću se uglavnom od 15 do 30 evra, dok su na atraktivnijim lokacijama i skuplje.

Ako je sudeći po zvaničnim podacima, najveću popunjenost na primorju tradicionalno beleže Budva, Bečići, Tivat i Kotor, gde hoteli tokom glavne sezone rade gotovo punim kapacitetom. Herceg Novi i okolina imaju veliki broj gostiju, ali privatni izdavaoci ukazuju na slabije rezervacije u odnosu na ranije godine i manju potrošnju u prehrambenim prodavnicama. Ulcinj sezonu uglavnom oslanja na goste iz regiona, dok Bar beleži povećanje broja putnika u tranzitu.

Među lokalnim stanovništvom sve češće se može čuti ocena da Crna Gora postaje tranzitna turistička zemlja – destinacija koja gostima omogućava da na malom prostoru spoje more i planinu. Turisti nekoliko dana provedu na obali, obiđu Boku Kotorsku, Lušticu ili druge primorske gradove, a zatim nastavljaju put ka Durmitoru, Žabljaku, nacionalnim parkovima ili drugim državama.

I za kraj, složićemo se da Crna Gora i dalje ostaje jedna od najatraktivnijih destinacija Jadrana, ali pitanje koje se sve češće postavlja jeste kakav turizam zemlja želi u budućnosti – onaj koji donosi veliki broj gostiju ili onaj koji donosi održivu zaradu lokalnim zajednicama. Dok su veliki hoteli uglavnom puni, mnogi privatni izdavaoci upozoravaju da se prava slika sezone vidi tek kada se pogleda koliko je ostalo noćenja, potrošnje i koristi za obične građane.

_______________________________________________