Sud presudio: Biće jahanja, katrana i perja (VIDEO)

Ljiljana Bralović je imala pravo da pominje i jahanje i katran i perje, to je odlučio sud, uz objašnjenje: izgovoreno potpada pod slobodu govora i izražavanja. U obrazloženju presude podsećaju usput na srpsku gramatiku, hiperbolu i metaforu.

— I nije tačno da je dovoljno da budu na robiji. Ma ima bre da ih jašemo i da ih šutiramo, u katran da ih valjamo i u perje. Sve su zaslužili. Nisu oni zaslužili da ko ljudi robijaju, jer i robija je za ljude. Nisu oni ljudi, mnogo veća kazna njih čeka.

Zbog ovih izgovorenih reči na protestu u Čačku 18. januara, a nakon koncerta Ane Bekute, Ljiljana Bralović danima je razvlačena po režimskim medijima, koji su je optuživali da preti nasiljem. Oglasili su se i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, ali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i to čak iz Davosa.

— A ja sa tim da se pomirim neću. Ne želim da budem niko u zemlji u kojoj je jahanje onih koji drugačije misle šutiranje, onih koji drugačije misle ubijanje, onih koji drugačije misle nečija politika ili politika budućnosti — rekao je predsednik Srbije.

Ispostavilo se da je to bio nalog Policijskoj upravi da podnese krivičnu prijavu protiv Ljiljane Bralović i da počne sudski proces. Pola godine kasnije, Prekršajni sud u Čačku doneo je oslobađajuću presudu: nije bilo narušavanja javnog reda i mira, a izgovoreno potpada pod slobodu govora i izražavanja.

—Prijavu je, na moje veliko iznenađenje, predao MUP, iako ja nisam ni primetila da su bili tu. Očigledno da su bili pod pritiskom, to je moja procena, zato što meni ta tužba deluje kao da je pisao lično Gvozden Nikolić. Toliko je to smešno za mene, optužiti nekoga da se neprimereno, nepristojno ponašao na javnom skupu. Ja sam ozbiljna žena, ozbiljna pesnikinja. Od 2003. godine, član sam Udruženja književnika Srbije, i uvek vodim računa o tome da se primereno ponašam bilo gde, a kamoli na jednom javnom skupu. Sudija je bila profesionalna i korektna. Tražila je da ispričam sve kako je bilo, šta sam ja mislila tim rečima. Složila se sa mnom da je to metafora, da je po Ustavu govoriti ono što misliš, a pritom nikoga ne vređati. E sad, što su se neki prepoznali, što su posle danima me medijski razvlačili, to je njihov problem, zaista — kaže Ljiljana Bralović.

Sud je podsetio Policijsku upravu i režimske medije da je valjanje u katranu i perju istorijski idiom za javnu osudu i sramotu, dok figurativni izrazi „da ih šutiramo“ i „da ih jašemo“ predstavljaju hiperbolu i metaforu, i da u srpskom jeziku predstavljaju znak revolta.

— Nimalo se nisam osećala krivom. Shodno tome sam i otišla bez advokata, ispričala sve od reči do reči. Oni kojima bi zaista sledila ta metafora, koja podrazumeva oduzimanje ljudske časti i dostojanstva, i koja je kroz vekove ta maksima bila primenjivana na razne kriminalce, na secikese, na probisvete. Ja sam je samo primenila na veleizdajnike, jer mislim da je veleizdaja zločin nad zločinima. A mi upravo prisustvujemo tome. Valjalo bi malo da porade na edukaciji, da shvate šta je metafora, šta je hiperbola, ali i da shvate šta je Ustav i šta je zakon, i šta je ono na šta čovek ima pravo pre nego što ga optuže — savetuje Bralović.

Ovo je samo jedna u nizu tužbi protiv naše sagovornice, za koje ona smatra da su vid zastrašivanja. Iako ih je čačanski sud do sada sve odbacivao, ne očekuje da će vlast odstupiti od te politike.

— Oni nemaju malog neprijatelja, znate. Ko god ne misli kao oni, njima je on neprijatelj. A ta priča im je dobro došla da pokriju neke svoje šupljine, neke svoje poraze, neke svoje događaje koji im ne idu u prilog. Da citiram Njegoša: „Ne bojte se dobra, biti neće“. Od lošeg čoveka ne možete da očekujete apsolutno ništa dobro. Taj se popraviti neće. U dobro se od njih ne možemo nadati, samo se nadamo da su svakim danom sve slabiji i da im pucaju prijateljstva, rejting i sve ostalo — zaključuje Ljiljana Bralović.

View this post on Instagram

___________________________________________