Politička kriza u Srbiji: Šta se materijalizovalo, šta nije i šta sledi

Beogradski centar za bezbednosnu politiku predstavio je svoj najnoviji politički izveštaj „Politička kriza u Srbiji: Šta se materijalizovalo, šta nije i šta sledi“.U novembru 2025. godine, Beogradski centar za bezbednosnu politiku objavio je politički izveštaj „Politička i institucionalna kriza u Srbiji: Mogući scenariji“. U izveštaju su izložena četiri scenarija i njihovi odgovarajući ishodi.

Oni su se kretali od (1) produženog zastoja obeleženog kontrolisanom represijom i opadanjem protesta; (2) pregovaračke tranzicije između vlade, studenata i opozicije, uz posredovanje EU, što dovodi do formiranja tehničke vlade i prevremenih izbora; (3) eskalacije represije koja izaziva širu nestabilnost ili konsolidaciju režima; do (4) prevremenih izbora koji otvaraju prozor za promene, iako uz visok rizik od manipulacije, sabotaže ili nasilja.

U okviru ovih putanja, u izveštaju su identifikovana četiri moguća ishoda: politički vakuum, pregovaračka tranzicija, kolaps režima ili dalja autoritarna konsolidacija. Scenariji su razvijeni u odnosu na period od oktobra 2025. do juna 2026. godine, obuhvatajući ključne dinamike i neizvesnosti koje se očekuju u tom vremenskom okviru.

Početna vežba scenarija nije imala za cilj da predvidi jedan ishod, već da obezbedi strukturirani okvir za procenu mogućih putanja zasnovanih na ključnim pokretačima: ulozi Evropske unije; dinamiki društveno-političke mobilizacije; odgovoru režima, posebno ulozi bezbednosnog aparata; i uticaju stranih sila, posebno Sjedinjenih Država, Rusije i Kine. Od njih, prve tri su ostale najznačajnije tokom posmatranog perioda, i ovaj politički izveštaj se prvenstveno fokusira na njih.

Razvoj događaja koji se posmatra između oktobra 2025. i juna 2026. godine ukazuje na hibridnu putanju: produženi politički zastoj koji se održava kontrolisanom represijom, institucionalnim zarobljavanjem, kalibrisanim nasiljem i namernim iscrpljivanjem demokratskih snaga. Ovo nije političko skretanje; to je upravljana nestabilnost kao metod vladavine.

Ovaj politički izveštaj procenjuje u kojoj meri su se elementi originalnih scenarija materijalizovali, identifikuje dinamiku koja je ostala latentna i ispituje kako je njihova interakcija oblikovala putanju krize. Umesto da favorizuje jedan scenario, analiza ukazuje na hibridni ishod, definisan preklapanjem i interakcijom višestrukih komponenti scenarija.

Cilj nije retrospektivna validacija, već procena usmerena ka budućnosti. Smeštanjem nedavnih dešavanja u okvir originalnog scenarija, ovaj sažetak identifikuje najverovatnije putanje nakon juna 2026. i navodi njihove implikacije na međunarodno političko angažovanje.

__________________________________________________________