Prethodni članak
Deda izneo pred studente šta je imao (FOTO, VIDEO)
Objavljeno 12/03/2025
Naši studenti i maturanti nastavili su danas pešačenje ka Beogradu.
Oko 10 časova krneuli su iz Ljiga, a danas će ići do Lazarevca gde će prenoćiti.
Juče su se prilično namučili, kretrali su se preko Rudnika, kada ih je zadesilo veliko nevreme, olujni vetar i kiša. Svi su bili mokri do gole kože, a zbog vlažne obuće bilo je dosta problema sa tabanima. Ipak, niko nije odustao. Kada smo ih pitali šta ih je držalo, rekli su nam da je to bio jedan deda iz Kalimanića koji ih je čekao više od sat vremena. Izneo je ispred svoje kuće šta je imao da dočeka i okrepi, a teško je pokretan.
„Skupio je od svoje skromne penzije posluženje za nas, iako je teško pokretan. To je bilo nešto najslađe što sam pojeo. Pa kako i šta meni može da bude teško posle takvog dočeka. Idemo do pobede“, poručio je student iz Čačka.
Gvozdeni puk studenata iz Niša krenuo iz Požarevac… Na čelu kolone Tamo daleko. Vidimo se 15tog u Beogradu
Bravo za deku i ove divne studenti. Vreme je da ovom zulumu dodje kraj! Svi u Beograd!!
Predivno, deda! Da zivis zdrav sto godina!
Vučić na aparatima kada vidi da oni koje broji kao svoje glasačko telo ovo rade.
ne lupetaj nisu svi glasali za AV
У време офанзивне фазе у Колубарској бици, док се чекало наређење за покрет, на Маљену су се сусрели сељак и ђак каплар. Каплар је јео шипурке, омиљене још из детињства, чији је накисео укус веома пријао. Сељак у одрпаном оделу пришао му је и, згранут, казао:
Ама, зар српски војник, поднаредник, па да усред своје земље једе ову којештарију!… Шипурке?… – улеће ми у лице, као да прети. – То неће бити док нас буде, док траје последњег залогаја у нашим кућама. Ако се буде морало, ми ћемо то јести… ми… а ви – јок! Никад, брате!. Нити ћемо ми то дозволити… – говори он брзо, митрaљески, осећајно. Не прави паузе. Затим ме зграби испод руке и повлачи низбрдо. Не помаже ни моје отимање, наваљује он из све снаге“. Ђак је истог дана био угошћен код сељака сиром, кајмаком, пршутом и ракијом.
Сељаков гост био је учитељ Миодраг Верговић из Ужица, који је својим ратним друговима посветио књигу „И ђаци ратују“.
Radujem se što se vratio duh zajedništva i dobrote .Ova priča …hvala vam što ste je podelili.To je ono po čemu smo narod sa velikim N.
Pumpamo 15tog u BG!!!
Radujem se što se vratio duh zajedništva i dobrote .Ova priča …hvala vam što ste je podelili.To je ono po čemu smo narod sa velikim N.