Lista čekanja u Domu zdravlja je posledica sistemske korupcije

Izjava ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara o povezanosti lista čekanja u domovima zdravlja sa koruptivnim interesima direktora ovih državnih ustanova samo delimično konstatuje uzroke neprihvatljivog stanja. (OVDE)

Na tu izjavu ministra reagovalo je Udruženje „Doktori protiv korupcije“ saopštenjem u kome se kaže:Ponovo podsećamo ministra da Zakon o zdravstvenoj zaštiti (čl 60) dozvoljava državnom lekaru da kroz radnopravni institut dopunskog rada bude istovremeno i privatnik. Dopunski rad, odnosno legalizovani konflikt interesa državnog lekara uveden 2005.god. stvara teške posledice po zdravlje građana.

Pogrešno postavljen zdravstveni sistem, između ostalog, dovodi do nedopustive diskriminacije velikog broja siromašnih građana koji ne mogu da ostvare pravo na lečenje u državnom zdravstvu uprkos plaćanju zdravstvenog doprinosa od 10,3% na bruto platu. Ovi građani su osuđeni na bitisanje na dugačkim listama čekanja na zdravstvenu uslugu sa dramatičnim, često fatalnim ishodima. Poražavajući epidemiološka slika dokazuje svu pogubnost zdravstvenog modela koji se bazira na konfliktu interesa: stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji je dva puta veća od stope smrtnosti u Evropskoj uniji. Slično je i sa drugim najvećim uzrokom mortaliteta, malignim oboljenjima! I to upkos visoke ukupne potrošnje za zdravstvo d 10% BDP ili blizu 10 milijardi evra.

Ministar ispravno konstatuje postojanje lekara „skretničara“ koji pacijenta iz državne ustanove „skreću“, u svoju privatnu praksu! Takvo ponašanje lekara „skretničara“ ministar kvalifikuje kao krivično delo!

Međutim, da li se legalizovan konflikt javnog i privatnog interesa državnog lekara, normiran u sistemskom zdravstvenom zakonu i usvojen u Skupštini Srbije, može kvalifikovati kao krivično delo korupcije?

Jer, poznato je da od 22000 državnih lekara većina radi privatno iako istovremeno u njihovim zdravstvenim ustanovama postoje liste čekanja. Da li ministar zdravlja smatra da hiljade lekare treba goniti zbog krivičnog dela zbog korupcije?

I da li represivne mere mogu eliminisati sistemsku korupciju? Ili se sistemska korupcija ukida izmenom koruptivnih zakona?

To su pitanja od najvećeg društvenog značaja i na njih se ne može odgovoriti parcijalno. Ili odgovor zameniti patetičnim lamentom zbog stanja u zdravstvu!

Na žalost, umesto konkretnog institucionalnog reagovanja na sistemsku korupciju, pasivnost Ministarstva zdravlja, Lekarske komore Srbije i Srpskog lekarskog društva šalje građanima poruku o ukorenjenosti anomije, suspenziji i deficitu društvenih normi i zakona u zdravstvu.

A takva poruka nije ono što građani Srbije očekuju od svoje države.

NVO Doktori protiv korupcije

Dr Draško Karađinović, koordinator           

____________________________________________________