Prethodni članak
Hoće li biti Radničke partije i zašto neće
Donedavno se na velika zvona najavljivalo da će Srbija dobiti još jednu političku stranku – Radničku partiju. Pominjala su se razna imena osnivača buduće stranke, najavljeno je prikupljanje potpisa građana koji podržavaju njeno osnivanje …
Osnivanje stranke najavili su predsednik Udruženja sindikata Srbije Sloga Željko Veselinović i Đorđo Đorđić, koji su napustilii poslanički klub SSP.
A onda odjedanput – muk.
Da li su aktuelni događaji u međuvremenu okrenuli pažnju javcnosti na drugu stranu, ili su ti događaji doveli u pitanje smisao daljeg opstanka već postojećih političkih stranaka ko će ga znati. A možda su se i osnivači nove stranke oko nečeg sporečkali pa je stvar propala i pre nego što je odmakla od početne inicijative.
Kako god bilo pre izvesnog vremena oglasio se Novica Antić, jedan od deklarisanih osnivača buduće Radničke partije, u javnosti poznat kao predsednik Vojnog sindikata koji je nakon nekoliko godina borbe sa moćnicima iz Vojske Srbije i Ministarstva odbrane praktično ugašen i sveden na par bezličnih tipova koji ga sada po volji pomenutih moćnika vode.
Antić i neki od njegovih saradnika su lažno optuženi i proveli izvesno vreme u pritvoru tek da se pred javnošću opravda to „treniranje strogoće“ nad Vojnim sindikatom kome je palo na pamet da govori istinu o realnom stanju u Vojsci Srbije, o nedostatku aktivnog kadra, o lošim platama i lošem socijalnom položaju zaposlenih u Vojsci, o bednim terenskim dnevnicama i još bednijoj ishrani vojnika i starešina dok su u kasarnama i na terenu ….
Novica Antić izašao je u javnost nakon vraćanja na slobodu i javno obznanio da odustaje od učešća u osnivanju Radničke partije jer je shvatio da je imao pogrešno mišljenje o namerama ostalih osnivača.
Vladimir Todorić
Sada se oglasio i poznati srpski advokat Vladimir Todorić, koji osim advokatske ima i zavidnu političku karijeru. I on je bio jedan od onih koji su predstavljeni kao osnivači buduće Radničke partije.
– Nisam član nijedne stranke niti ću biti (više). Znam da sam najavio da ću ući u Radničku partiju ali eto neću i to je to. Zašto, zato – objavio je Vladimir Todorić na svom X (Tviter) nalogu.
________________________________________________________________
„Lista za budućnost“: Kakav bi predizborno-izborni model „veštačka inteligencija“ ponudila studentima?
Nakon što je studentski pokret (SP) izložio vlastima i građanima Republike Srbije (RS) svoj zahtev za hitno raspisivanje parlamentarnih izbora, zainteresovalo me je kakav bi predizborno-izborni model „veštačka inteligencija“ (AI) ponudila studentima kao najproduktivniji za formiranje izborne liste SP, kojoj je AI dala ime „Lista za budućnost“.
U toku moje komunikacije sa ChatGPT-om dobio sam interesantan tekst koji sam rešio da ponudim vama, jer smatram da je AI nepristrasno analizirala ovu problematiku i može biti od koristi i građanima i SP, i opozicionim strankama, ali i vlastima da uz najmanje gubitke građanske energije započnu pretvaranje sadašnje zagađene, blatnjave i koruptivno-kriminalizovane društvene i političke scene RS.
Najproduktivniji model bi, prema AI, mogao da bude asimetrična koalicija (lista) sa studentskim primatom, (AKL) čiji bi nosilac i prvi kandidati trebalo da budu studentski lideri ili javnosti poznate ličnosti iz građanskog sektora koje nisu članovi stranaka, što bi omogućilo da se očuva SP i osigura poverenje birača koji su razočarani u partije.
Na toj listi strankama bi se dalo kvotno učešće (AI predlaže do 30%), uz uslov da kandiduju najnekompromitovanije, stručne ili mlade kadrove, a ne stranačke funkcionere iz partijskih vrhova koji nose negativan rejting, te da se uloga stranačkih funkcionera svede na pružanje logistike, davanje saveta i pomoć u rešavanju organizacionih pitanja, i da im se ne dozvoli nikakvo političko liderstvo.
Ta AKL mora da ima jasan, kratak i vrednosno nedvosmislen program, koji bi obuhvatio borbu protiv nasilja i korupcije, slobodne izbore, nezavisne institucije, evropske integracije i zaštitu javnog interesa, i bio oslonjen na maksimalno pet uporišta.
I to na: zaustavljanje nasilja i kriminala u institucijama; medijske slobode i slobodne izbore; reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije; profesionalizaciju uprave i depolitizaciju škola, bolnica, javnih preduzeća; i na pripremu prelazne vlade i novih, fer izbora.
U tom programu bi morala da se izbegnu opšta mesta i ideološke podele koje mogu da izazovu razdore unutar saveza koji je opredmećen na AKL, jer se on formira isključivo za izbore.
Program i statut AKL treba da imaju ugrađeni mehanizam samorazgradnje nakon završetka misije (npr. redovni lokalni i parlamentarni izbori), čime bi se onemogućilo zauzimanje studentskog brenda od strane partija i dala šansa za rekonstrukciju aktuelnog političkog pejzaža.
AI, takođe, ističe i da je potrebno da se formira nezavisno telo – savet poverenika, sastavljeno od pet do sedam uglednih ličnosti (profesori, javne ličnosti, advokati, umetnici, bivši sudije…) koje će nadzirati sprovođenje dogovora, verifikovati kandidate i obezbeđivati transparentnost rada.
To telo treba da ima i pravo veta na kandidate koji se predlažu za AKL, ali i na kampanju i komunikacije ako proceni da se narušava integritet dogovora.
Odluke saveta poverenika treba da budu obavezujuće i javno obrazložene, sa ciljem da AKL ima privremeni karakter i da joj je osnovna funkcija da omogući političku tranziciju.
Svi kandidati sa AKL bi morali da potpišu saglasnost da lista ima nestranački karakter i da prihvataju princip „studenti prvi“, te da je u funkciji: održavanja moralnog i političkog kapitala SP; davanja šanse novim ljudima, a ne recikliranim stranačkim kadrovima; omogućavanja da političke stranke imaju uloge političkih činioca bez dominacije i, na kraju, da se što masovnije mobilišu apstinenti i neodlučni građani kako bi se stvarila verodostojna alternativa postojećoj vlasti.
Izbornu kampanju AKL bi trebalo da vodi nezavisni izborni štab sa većinom članova iz SP i civilnog sektora, pri čemu bi političke stranke davale logističku podršku (ljudske resurse, prostor, opremu), ali ne bi imale pravo na samostalne kampanje pod stranačkim simbolima.
Medijske poruke i nastupi bi morali da budu ujednačeni i usaglašeni sa centralnim štabom.
Prema predlogu AI, mandat nosioca AKL i poslanika je ograničen na jedan izborni ciklus, i nema automatskog nastavka vlasti bez novih izbora.
A posle izbora, ako AKL pobedi, ona se obavezuje da će formirati prelaznu tehničku vladu, sa ciljem organizovanja fer izbora u roku od 12 meseci, uz napomenu da će se u slučaju pokušaja preuzimanja kontrole nad AKL od strane bilo kog aktera, lista automatski raspasti, a studenti zadržati pravo da javno obelodane razloge.
AI upozorava i na potencijalne prepreke koje mogu pratiti formoranje AKL, a koje se odnose na: očekivani otpor stranaka koje žele veći uticaj i kontrolu nad AKL; rizik od razjedinjenosti ako ne postoji čvrsta disciplina i zajednička vizija i razni logistički izazovi u izgradnji kapaciteta za učešće na izborima (nadzor, kontrolori, infrastruktura).
ВИ – Вештачка интелигенција. Све присутнија у нашим животима. Ево, ВИ је изнела своје мишљење о нашој трагедији. Ако смо ми глупи и немамо решења, ту је свезнајућа ВИ. Даје нам решење како да изађемо из националне несреће.
Шта каже ВИ? Врло интересантно. ВИ је предложила Студентску листу под називом „ ЛИСТА ЗА БУДУЋНОСТ“.„ Najproduktivniji model bi, prema AI, mogao da bude asimetrična koalicija (lista) sa studentskim primatom……….Na toj listi strankama bi se dalo kvotno učešće (AI predlaže do 30%).“ВИ је обезбедила банкротирану опозицију. Добили су оно што немају у бирачком телу.
„ Najproduktivniji model bi, prema AI, mogao da bude asimetrična koalicija (lista) sa studentskim primatom, (AKL) čiji bi nosilac i prvi kandidati trebalo da budu studentski lideri ili javnosti poznate ličnosti iz građanskog sektora koje nisu članovi stranaka, što bi omogućilo da se očuva SP i osigura poverenje birača koji su razočarani u partije.“ kratak i vrednosno nedvosmislen program, koji bi obuhvatio borbu protiv nasilja i korupcije, slobodne izbore, nezavisne institucije, evropske integracije i zaštitu javnog interesa, i bio oslonjen na maksimalno pet uporišta.“zaustavljanje nasilja i kriminala u institucijama; medijske slobode i slobodne izbore; reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije; profesionalizaciju uprave i depolitizaciju škola, bolnica, javnih preduzeća; i na pripremu prelazne vlade i novih, fer izbora.“
BI ja nadmašila i vizije Čerčila
Шта ви мислите – o ovome?