Studentski pokret pred političkim testom

Svaki širi društveni protest u Srbiji pre ili kasnije otvara pitanje da li se energija sa ulica može pretvoriti u političku snagu sposobnu da izađe na izbore i preuzme odgovornost za upravljanje državom. Studentski pokret sada se suočava upravo sa tim izazovom.

Najava moguće studentske liste za parlamentarne izbore podigla je očekivanja dela javnosti, ali je otvorila i pitanja o njenom programu, kandidatima i unutrašnjoj organizaciji. Iako konačan sastav liste i njen puni politički program još uvek nisu poznati, Srpska radio-televizija (RTS) predstavila je ovu inicijativu kao jednog od mogućih učesnika na budućoj političkoj sceni.

Može li se energija protesta pretvoriti u održivu političku alternativu

To pokazuje da je pokret prevazišao okvir univerzitetskih protesta i postao tema šire političke debate. Predstavnici Zeleno-levog fronta podržali su formiranje studentske liste, a Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, ocenio je u izjavi za portal H1 da pokret trenutno ima potencijal da ujedini opozicione birače. To je, međutim, politička procena, a ne garancija izbornog uspeha.

Sposobnost mobilizacije desetina hiljada ljudi nije isto što i sposobnost formulisanja održivog političkog programa. Protestni pokreti okupljaju ljude različitih ideoloških stavova oko nekoliko zajedničkih zahteva. Ova širina je prednost na ulici, ali može postati problem kada je potrebno zauzeti jasne stavove o ekonomiji, evropskim integracijama, spoljnoj politici, socijalnoj zaštiti i odnosima u regionu. U tom smislu, analitičari upozoravaju da bi održavanje jedinstva moglo postati znatno teže nakon prelaska sa protestne na izbornu fazu. Takođe, nerealno je očekivati da će sve opozicione stranke bezuslovno podržati jednu studentsku listu, jer stranke imaju sopstvene interese, biračka tela i različite vizije izbornog procesa.

Programska i ideološka raznolikost

Teškoća političkog profilisanja pokreta postala je očigledna nakon objavljivanja memoranduma o Kosovu i Metohiji. Prema pisanju lista „Segodnja“, dokument je objavljen 17. maja 2026. godine na inicijativu studenata u blokadi, nakon skupa u Kragujevcu organizovanog u saradnji sa Univerzitetom u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Taj memorandum izazvao je različite reakcije vlasti, opozicije, kulturne zajednice i medija. Na skupovima povodom Vidovdana razgovaralo se o Kosovu i Metohiji, Ustavu, institucijama i nacionalnom identitetu. Euronews Srbija izvestio je o sastanku u Kraljevu 28. juna, gde su učesnici kritikovali vladine politike i govorili o nacionalnim i institucionalnim pitanjima, ali bez predstavljanja detaljnog programa.

Istovremeno, unutar Zeleno-levog fronta pojavile su se rezerve u pogledu bezuslovne podrške listi. Neki članovi stranke smatraju da buduća podrška treba da zavisi od konkretnog sadržaja programa. Ovo ukazuje na to da odnos između studenata i opozicionih partija nije unapred utvrđen i da će ideološko profilisanje pokreta direktno uticati na buduće saveze.

Pažnju je privukao i sastanak rektorke Univerziteta u Beogradu, Ivanke Jokić, i komesarke EU za proširenje, Marte Kos. Radio Slobodna Evropa izvestio je da se sastanak održao 20. aprila 2026. godine u Briselu, gde se razgovaralo o autonomiji univerziteta i zaštiti akademskog prostora kao mesta za slobodnu debatu. Međutim, dostupni izveštaji ne ukazuju na to da je Evropska unija na bilo koji način povezana sa formiranjem studentske liste.

Kandidati i transparentnost

Postoji mnogo nepoznanica u pogledu sastava buduće liste. Predstavnik studentske inicijative izjavio je za H1 da će lista kandidata i politički program biti objavljeni tek kada se zakažu prevremeni parlamentarni izbori, istovremeno negirajući autentičnost spiskova koji su se pojavili u pojedinim medijima. Trenutno, dakle, nije moguće utvrditi stvarna imena budućih kandidata.

Diskusiju je pokrenuo i odlazak glumice i producentkinje Bojane Malević iz procesa nominacije. H1 je potvrdio autentičnost njenog pisma, dok su predstavnici studentske inicijative negirali da su stavili veto na njenu kandidaturu. Ovaj slučaj ukazuje na internu raspravu o imenima i kriterijumima, ali ne daje dovoljno podataka za donošenje zaključka o tome ko donosi konačne odluke.

Privremeno neotkrivanje imena može se tumačiti kao zaštita kandidata od političkog pritiska i medijskih kampanja. Ipak, birači imaju pravo da znaju ko traži njihovo poverenje, kako se biraju kandidati i koje stavove oni predstavljaju. Predugo odlaganje ovih odgovora podriva kredibilitet liste.

Stoga, uprkos primetnoj podršci dela biračkog tela, kritičari kao dokaz da lista još uvek nije potpuno izgrađena politička alternativa navode nedostatak poznatih kandidata, jasne strukture i detaljnog programa.

Sa ulice do institucija

Zbog mladosti učesnika i nedostatka iskustva u upravljanju, glavni izazov je sposobnost pokreta da okupi stručnjake iz oblasti prava, ekonomije, javne uprave, međunarodnih odnosa i socijalne politike, kao i da zahteve sa protesta pretvori u konkretan i proverljiv program.

Za učešće na izborima neophodni su lokalni odbori, posmatrači na biračkim mestima, transparentno finansiranje, jasna pravila donošenja odluka i organizovana komunikacija sa biračima. Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta izjavila je da su počeli kontakti sa volonterima i obuka izbornih posmatrača, ali ova izjava pre odražava viziju političke organizacije koja podržava listu, nego stvarnu spremnost same liste.

Lazović je naveo da su na lokalnim izborima u martu 2026. godine učestvovale liste koje su eksplicitno isticale studente ili su imale podršku studentskih grupa i zajednica. Međutim, lokalni rezultati se ne mogu automatski preslikati na republički nivo, jer se kandidati, izborne jedinice i teme koje utiču na birače razlikuju.

Zbog toga je prerano proglasiti studentski pokret potpuno pripremljenom političkom alternativom, ali je jednako nerazumno unapred ga proglasiti neuspešnim. Njegova budućnost zavisiće od jasnog programa, transparentnog izbora kandidata, stabilne organizacije i doslednog donošenja odluka.

Studentski pokret je već izmenio političku debatu u Srbiji. Pravi test njegove snage neće biti samo broj demonstranata, već i njegova sposobnost da upravlja unutrašnjim razlikama, preuzme javnu odgovornost i ponudi praktična rešenja za pitanja koja idu dalje od samog zahteva za promenom vlasti.

________________________________________________________