Поводом догађаја који су се одвијали овог викенда у прањанском крају

Српска напредна странка организовала је 11. октобра у Прањанима скуп својих присталица, доводећи пет аутобуса људи за које не знамо ни ко су ни одакле су. Иза шеталице са натписом „Прањани“ нашло се тек неколико стварних мештана Прањана и околних села. Овакав скуп није могао имати други циљ осим да провоцира грађане који не подржавају погубну политику накарадног режима.

На провокацију је реаговало неколико револтираних мештана, што су режимски пиjуни, по устаљеном обичају, искористили за сплеткарење и освету, ниским ударцима који су им својствени. Наиме, органи реда и закона поступили су више по основу лажних оптужби и пренемагања Гвоздена Николића, самозваног новинара и власника Гласа Западне Србије него на основу чињеница.

Николић је, у свом маниру, покушао да обмане јавност – тврдњом да су особе које је таргетирао вређале мештане Прањана, прећуткујући да је на том скупу заправо било најмање Прањанаца; инсинуирањем да је ранија посета професорке Весне Луковић, родом из Теочина, Хрватској разлог за реакцију на њихов дефиле; и прећуткивањем да је Радовин Веселиновић Греба, „председник МЗ по потреби“, ударио песницом пред сведоцима Радослава Луковића из Теочина непосредно пре него што су настале фотографије које је Николић објавио.

Подсећамо да Прањани немају ни председника месне заједнице ни в.д. те функције, јер је свима познато да Веселиновић ту улогу радо прихвата када режимски медији хвале његове наводне заслуге, а одбацује је када је потребно нешто конкретно предузети и када се поставља питање одговорности.

Николић је даље тврдио да је Констатин Станојевић Којо, рођени брат председнице нашег удружења Љиљане Браловић „физички пресрео новинаре испред кафане Липов лад, гурајући их и вичући на њих“. Фотографију која је притом настала нису усликали новинари већ лично Гвозден Николић (без новинарске идентификације, камере, микрофона и било ког обележја), који је на том месту био присутан у својству мештанина Прањана, како се сам представља, и у својству присталице СНС-а, односно провокатора, имајући у виду једини разлог њиховог скупа и његово бахато понашање локалног шерифа.

На снимку који је направила друга страна, Николић је питао мештане Прањана и Теочина ко су и зашто су дошли „пред његову кућу” да га „нападну“, иако се заправо он појављује испред платоа приватизованог Дома култура и вичући се креће улицом према њима. Будући да се то дешава на јавном простору у центру прањанске Варошице, питамо се да ли је Гвозден Николић присвојио целе Прањане истим нелегалним путевима којима је присвојио зграду ЕПС-а?!

Николићево тенденциозно извештавање резултирало је полицијском одмаздом према таргетираним мештанима: привођењем, претресањем кућа и одузимањем ловачког оружја које је држано легално, по свим прописима. Николић, наравно, није одговарао за увреде, за лажне оптужбе да су таргетирани људи гађали СНС дефиле (или је прецизније рећи поворку?) камењем, прећуткивање да је Радосав Луковић ударен песницом и да је тај новинар који је наводно нападнут лично он, Гвозден, који је уз неартикулиане повике и махање рукама кренуо према револтираним мештанима.

Наравно, другачије се од дотичног није могло ни очекивати, с обзиром на то да је познат по необјективном и неетичком извештавању, увек и искључиво у своју корист и корист функционера Српске напредне странке. На примеру Прањана, писао је о захвалности мештана Дејану Ковачевићу и Александру Вучићу за изградњу канализације која никада није завршена (!) , а своју приватну манифестацију и њен овогодишњи прилив из буџета од 4.000.000 (и словима: четири милиона) динара представио као оживљавање нашег села и догађај од непроцењивог значаја.

Подсећамо и да је Гвозден Николић већ више пута био опоменут од стране Савета за штампу због грубог кршења Кодекса новинара Србије и непрофесионалног извештавања. Због најновијег случаја и низа изнетих неистина, наше удружење ће поднети нову пријаву Савету за штампу, очекујући да се овај вид медијског линча коначно санкционише у складу са етичким и законским нормама.

За крај још једном подсећамо да је циљ овог скупа био да провоцира мештане Прањана и околних села, а не да пружи било какву подршку или поруку јединства. Под паролом „против блокада“, режим је заправо организовао шетњу против студената Србије – против младости која тражи промене и будућности која им не припада.

Накнадни изговор да се тиме „истиче и подршка Србима на Косову и Метохији“ само додатно показује лицемерје власти, јер управо под овом влашћу српски народ на Космету остао је без регистарских таблица, здравствене и социјалне заштите, судства, полиције, локалне самоуправе и српских докумената. Такве шетње нису израз солидарности, већ огледало бахатости и цинизма режима који се под маском патриотизма изругује сопственом народу и његовој будућности.

Сувоборска греда