Vidikovac na Kablaru: Slučaj sećanja Ane Brnabić na baku i šta se potom desilo

Pre neutvrđenog broja godina, možda oko 45, jedna baka dovela je svoju unuku na prirodni vidikovac na planini Kablar i unuka je do dan-danas ostala zadivljena lepotom prirode koju je videla tog dana.

Nije nam poznato bakino ime, ali ime unuke jeste – Ana Brnabić.

Pogled sa Kablara na meandre Zapadne Morave

Ana je porasla i postala premijerka Srbije. Taj doživljaj i taj pogled sa vidikovca na Kablaru duboko joj se urezao u pamćenje. Tako je počela priča o gradnji staklenog Vidikovca na planini Kablar u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, nedaleko od Čačka.

Zapravo, početak naše priče je u dalekoj prošlosti. Baš, baš dalekoj. Negde tamo između 542-251 miliona godina, ali ne možemo baš precizno da utvrdimo u kom od šest perioda paleozoika.

Sa pouzdanošću se može reći da je negde u tom periodu počelo formiranje Ovčarsko-kablarske klisure. Klisura je duboka, meandarska i antecedentna, što znači da se paralelno sa usecanjem klisure vršilo i izdizanje nekada jedinstvene planinske mase planina Ovčara i Kablara, u koju se ona usekla.

Priroda i Božja ruka napravili su planinu Kablar, jer verovali u Boga ili ne, ne može biti da je bez Božjeg blagoslova mogla nastati takva lepota.

Osnovu Kablara čine crvenkasti, crnkasti, a ponegde i zelenkasti škriljci sa primesom žica zelenkaste eruptivne stene, a preko njih dolaze debeli slojevi modrikastog krečnjaka i beličastog dolomita.

Hiljadama godina unazad, priroda je na Kablaru izvajala predivan vidikovac na vrhu sedimentne stene.

A onda, kada su prošli ti milioni i hiljade godina, umešao se čovek.

Početkom pedesetih godina prošlog veka izgrađene su ispod Kablara, dve brane na Zapadnoj Moravi. Najpre 1951. godine, brana u Ovčar Banji, a potom 1954. godine, brana u Međuvršju. Brane su usporile brzu i plahovitu Moravu, a između njih nastalo je jezero koje je potopilo veliki broj brzaka i stvorilii su se meandri.Time je pogled sa kablarskog vidikovca postao još lepši i magičniji.

Pre neutvrđenog broja godina, jedna baka dovela je svoju unuku na prirodni vidikovac na Kablaru. Ah da, to smo već rekli na početku. Unuka je postala premijerka, ah da i to smo već rekli.

Pre par godina kada je kao premijerka sa celom svojom svitom službeno boravila u Ovčar Banji, na predstavljanju investicija koje vlast u Srbiji i Čačku imaju nameru da realizuju u Ovčarsko-kablarskoj klisuri (Međuvršje, Ovčar Banja, Ovčar i Kablar), u svrhu komunalnog uređenja i razvoja turističke ponude, ispričala je priču o sebi, baki i vidikovcu na Kablaru.

Rečeno – učinjeno.

Kao i sve ostalo što su priroda i neki ljudi stvorili  pre dolaska na vlast naprednjaka, nije dovoljno dobro, pa tako i prirodni vidikovac na Kablaru. Iz državnog i čačanskog budžeta izdvojiće se koliko god novca treba da se na vrhu Kablara napravi novi stakleni vidikovac sa sve kafanom.

Ni Ana, ni njeni stranački saborci neće štedeti novac građana, jer uspomena na izlet sa bakom vredi više nego tričavi budžetski milioni, dinara/evra svejedno.

Kad pare nisu problem, još manji problem su razni ekolozi, ljubitelji prirode, ljubitelji i poznavaoci flore i faune na Kablaru, planinari, geografi, biolozi i sva ta bulumenta tzv. stručnjaka i svih ostalih koji su se pobunili protiv narušavanja prirodnog reda i mira na planini.

Kako je već u gradu Čačku uobičajeno, niko se od predstavnika vlasti nije pojavio, niti bio spreman da odgovori na brojna pitanja građana: Tribina o planiranju gradnje staklenog Vidikovca na Kablaru održana 19. januara 2023. godine

Džaba tribine, protestni skupovi na Kablaru i po Čačku, džaba što je godine upravo Vlada Srbije Uredbom o zaštiti predela izuzetnih odlika „Ovčarsko−Kablarska klisura” („Službani glasinik RS“, br. 16/2000) području klisure dodelila status zaštićenog područja – nazvavši ga predelom izuzetnih prirodnih odlika.

Područje klisure odlikuje izuzetno bogatstvo flore i klisura predstavlja jedan od centara raznovrsnih ekosistema i vegetacijskih serija.

Ministarka Irena Vujović govori o razvoju turizma u Ovčar Banji

– Ministarstvo zaštite životne sredine u ovoj godini (2021.) je izdvojilo više od 253 miliona dinara za sufinansiranje zaštićenih područja, od čega je 22,16 miliona opredeljeno za Predeo izuzetnih odlika „Ovčarsko – kablarska klisura – rekla je tadašnja ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, prilikom zajedničkog dolaska sa premijerkom Brnabić u Ovčar Banju 30. jula 2021. godine.

Brnabić je tom prilikom istakla da je Ovčarsko-kablarska klisura jedan od najvećih i najvrednijih bisera našeg turizma, ali i kulture, verskih zdanja u koji se nije ulagalo više od 60 godina.

– To je projekat od nacionalnog značaja i radi ga čitava Vlada. Hoćemo da vratimo Ovčarsku-kablarsko klisuru narodu, manastirima i prirodi Srbije – kazala je Brnabić

Klisura uživa prvu kategoriju zaštite – i čini zaštićeno područje međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja.

Ako zanemarimo ostali živi svet u klisuri, pod zaštitom su na Kablaru 18 strogo zaštićenih biljnih vrsta, 43 endemične vrste i 47 reliktnih vrsta, kao i prisustvo tercijarnih relikata (crni grab, grab, grabić, crni jasen, ruj i dr.) u hrastovom ili prelaznom hrastovo-bukovom pojasu. U okviru granica područja registrovano je ukupno 185 vrsta ptica, a od sisara: vuk, mrki medved i drugi, 11 vrsta gmizavaca …

Na sve te argumente, vlast koja je rešila da zbog premijerkine uspomene na izlet sa babom, na sedimentnu stenu koja je prirodni vidikovac na Kablaru, nasadi nekoliko tona betona, gvožđa i debelog stakla, odgovorila je preko svojih lokalnih režimskih glasila opaskom da tamo neki dokoličari koji sebe nazivaju ekolozima, zbog par žaba kreketuša i slabovidih ptica, hoće da spreče razvoj turizma i ekonomije na Kablaru.

Hoće da spreče razvoj zapostavljenog područja i da ono malo meštana što je ostalo na Kablaru izgubi svaku šansu za bolju i perspektiviju budućnost.

Jer kad vlast napravi tu staklenu skalameriju, na Kablar će doći na hiljade turista, a meštani ima da mlate milione dinara i deviza.

Za tu vrstu agitovanja i propagande našlo se par aktivista SNS-a sa Kablara da svako malo daju izjave, a gradonačelnik Čačka Milun Todorović u pratnji snimatelja i službenih fotografa zaređao je po domaćinstvima tih aktivista da obećava novi asfalt, bolju struju, stabilno snabdevanje pijaćom vodom …

Ministar Popović, premijerka Brnabić i gradonačelnik Čačka Todorović

– Ono što se očekuje u narednoj fazi, između ostalog je, Projekat čišćenja jezera Međuvršje, za šta je opredeljeno 40 miliona evra, izgradnja RH centra, što su kapitalne investicije. Izmuljavanje jezera Međuvršje trajaće sigurno dve, tri godine, ali je od izuzetnog ekološkog značaja. Izgradićemo jedan od najlepših vidikovca u Srbiji na Kablaru, zapravo to će biti jedini stakleni vidikovac u našoj zemlji, sa vizitor centrom – rekla je Ana Brnabić, u novembru 2021. godine, kada je po treći put za kratko vreme došla u Ovčar Banju.  ističući da je to pravi način kako se treba boriti za očuvanje životne sredine.

Treba li napomenuti da su prošle pune četiri godine, a da do danas, ništa od spomenutog nije ostvareno.

Uz pomoć policije i privatnog obezbeđenja i najuporniji ekološki aktivisti su sprečavani da pristupe području gradnje budućeg staklenog vidikovca.

Jevđenije Julijan Dimitrijević

– A šta ćemo da imamo kad se sve ovo uništi, i kad se sve ovo razori zbog urbanizacije, zbog raznih njihovih ujdurmi i nepoštovanja što prirodnih, što ljudskih, što Božjih zakona. Nećemo imati ništa. Ne sme da prođe bez otpora. Bolje je boriti se i izgubiti, nego ne boriti se nikako – rekao je Jevđenije Julijan Dimitrijević, čačanski pesnik i aktivista „Čuvara Kablara“.

U prisustvu tadašnje predsednice Vlade RS Ane Brnbić, tadašnjeg ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, tadašnjeg ministra turizma i omladine Huseina Memića i gradonačelnika Čačka Miluna Todorovića i predstavnika lokalne vlasti 4. oktobra 2023. godine, ozvaničen je početak izgradnje staklenog vidikovca na Kablaru. Na vrhu Kablara, predstavnike državne i lokalne vlasti dočekali su i meštani ovog kraja, kojima je premijerka Brnabić, kako je istakla, veoma zahvalna.

– Iako je ovaj projekat bio osporavan, pre svega nam je bilo važno šta kažu i misle Kablarci. Oni su pokazali veliku slogu i zajedništvo, i svi su čak i dali dozvole i besplatno ustupili svoje zemljište da uradimo put. Znam da je u javnosti bilo mnogo debata oko ovog vidikovca i sve vreme sam slušala šta kažu Kablarci, to mi je bilo najvažnije, i ni u jednom trenutku niko nije rekao da ovo ne radimo, već suprotno. Rekli su: „Da je država ovo uradila pre 20, 30 godina, možda bi nas više ovde bilo, možda bi neka deca ostala“. Sada kada ovo uradimo, možda će se neka naša deca vratiti – rekla je Brnabić, dodajući:

– Ako smo mi glupi kao država da ne možemo u ovo da uložimo nešto novca, da ovu lepotu pokažemo čitavom svetu i da od ovoga napravimo turistički raj, onda uopšte nismo ni zaslužili da imamo ovakvu lepotu. Više nismo toliko glupi. Došli smo do toga da sada kada smo završili auto-put do Čačka i kada završavamo auto-put do Požege i konačno izmeštamo čitav saobraćaj iz ovog bisera Ovčarsko-kablarske klisure, da budemo dovoljno pametni i odgovorni da čitavu klisuru, kao jedan od najlepših bisera Evrope, vratimo ovim ljudima i da je napravimo onim što ona jeste, a to je predeo izuzetne lepote u koji će svako želeti da dođe.

Kao što rekosmo sve ono što je priroda kreirala milionima godina unazad nije dovoljno lepo za Anin ukus, pa će sada ova vlast da izgradi novu „izuzetnu lepotu“.

Tako je građevinska mehanizacija u području izuzetnih prirodnih odlika, zaštićenom prvom kategorijom zaštite po kojoj ni jedna grančica ne sme da se slomi, krenula da seče na desetine šumskih stabala i da krči pristupni put za budući stakleni vidikovac.U podnožju građevinske lokacije postavljena je građevinska tabla na kojoj je pisalo da su radovi počeli 4.oktobra.2023. i da će biti završeni 2. aprila 2024.

Foto: Aktivisti na Kablaru

Protesti građana i ekoloških aktivista, kao i stručne javnosti nisu prestajali. Ekolozi i građanski aktivisti bili su na Kablaru nekoliko dana nakon što je Brnabićka zvanično otvorila građevinske radove, u nameri da sačuvaju omiljenu planinu od nasrtaja građevinskih mašina i onih koji zarad sticanja jeftinih političkih poena i masnih novčanih provizija, uništavanje planine predstavljaju kao investiciju za razvoj turizma.

Oglasila se, dve sedmice nakon početka radova na Kablaru i čačanska opozicija.

Nasrtaj republičke i lokalne SNS vlasti na Kablar je počeo i planina je već ranjena besomučnom sečom šume i bušenjem i lomljenjem stene koja je prirodni hiljadugodošnji vidikovac sa vrha Kablara.

Osim sveprisutnog nasilja u društvu u Srbiji je aktuelno i nasilje nad prirodom.

– Lokalna čačanska vlast i premijerka Srbije Ana Brnabić uporno omalovažavaju sva stručna mišljenja i zahteve ekoloških i građanskih aktivista kao i brojnih planinara, ljubitelja prirode i svih zaljubljenika u planinu Kablar i svoju odluku o gradnji staklenog vidikovca na vrhu Kablara predstavljaju kao konačnu i neoborivu, a proces gradnje kao nezaustavljiv – saopštila je Udružena čačanska opozicija.

Čini se da je ipak „mečka zaigrala“ i ispod premijerkinog prozora. Glas protiv gradnje stakleno-metalne skalamerije na Kablaru i glas za zaštitu planine bio je sve glasniji i sve brojniji.

– Da li u turizmu treba zarađivati od pogleda? Ili je taj pogled nešto što treba čoveka tu da privuče, da ga razgali, i da onda oseti toplinu ovih ljudi koji žive oko tog pogleda, i da sam nađe gde bi mogao da potroši neki novac, na svoje opšte zadovoljstvo – rekao je Velimir Mitrović, meštanin Kablara.

Miloš Kuvekalović

– Grupa koja se skupila da brani Kablar ima jedno jako jednostavno rešenje. Napravite vidikovac od prirodnih materijala, potrošite dvesta, i trista hiljada evra, a pošto već obećavate ljudima u Rošcima, Vrnčanima i Jančićima da ćete im napraviti put, vodu i struju, preusmerite milion evra iz turizma i uradite im to – rekao je Miloš Kuvekalović Kuki, aktivista „Čuvara Kablara“.

– Ovo je doslovce borba za prirodu i društvo, jer kada se sačuvaju priroda i zakoni jedne zemlje, to je gotov integritet jedne zemlje. I ako to nije, pored svih drugih pitanja, nacionalno pitanje, ali svih građana i nacija u Srbiji, ja ne znam šta jeste –  rekao je Jevđenije Julijan Dimitrijević, ekološki aktivista.

Udruženje građana „Tribina Čačak„, izdalo je saopštenje o zaključcima sa javnog skupa na temu „Zaštitimo Kablar“. U saopštenju je rečeno:

„Učesnici tribine su ukazali na probleme vezane za program revitalizacije područja Ovčarsko kablarske klisure. Sva dešavanja oko ovog programa su pokazala nespremnost kreatora i izršilaca programa: Vlade Republike Srbije, Grada Čačka i TO Čačka da saslušaju mišljenja i predloge zainteresovanih građana i da na njih iznesu svoje argumente„.

I struka je rekla svoje.

Zdenka Radovanović, doktorka tehničkih nauka navela je da bi struka trebalo da sledi sebe, a ne da podleže pristiscima politike.

Analizirajući projekat, dr Radovanović je istakla: „Da bi se takav vidikovac ovde izgradio potrebna je velika, nebezbedna i neizvesna investicija na nepristupačnom terenu. Odmah, na početku realizacije će se izvršiti nepovratna i nepredvidiva degradacija postojeće prirode i to na mnogo većoj površini nego što je površina planiranog objekta. Greben planine Kablar je dug 20 km i ima dovoljno prostora za gradnju vidikovaca bez ovolike devastacije prirode.’’

Arhitekta Minja Radovanović govoreći o projektu staklenog vidikovca istakao je da je to sramota za njegovu profesiju: „Daću sve od sebe da ne dođe do gradnje vidikovca, trebalo bi da se bori za ovu zemlju i da je zaštitimo od nesavesnih ljudi.“

– Neizmerno sam srećan što mogu da kažem da je Grad Čačak zvanično dobio građevinsku dozvolu za izgradnju vidikovca na Kablaru. Naša Ovčarsko-kablarska klisura, biser Zapadne Srbije, uskoro će zasijati još većim sjajem – izjavio je gradonačelnik Čačka Milun Todorović.

Oglasilo se i udruženje „Zeleni talas“ koje mahom okuplja mlade Čačane na fakultetima. Oni podsećaju da je više od 5.000 građana potpisalo peticiju kojom se protive izgradnji vidikovca i ne kriju razočaranje što lokalna samouprava ne oseća potrebu da građanima objasni i predstavi projekte koje je planirala da gradi u zaštićenom području Ovčarsko-kablarske klisure.

Snimak iz vazduha: Vrh Kablara pre gradnje vidikovca i sada posle gradnje vidikovca, jasno se vidi koliko šume je posečeno u zaštićenom području da bi se probio put i izgradio vidikovac

– Nedavno je gradonačelnik Čačka slavodobitno objavio da je dobijena građevinska dozvola od nadležnih državnih organa za gradnju vidikovca na vrhu Kablara. Podsećamo gradonačelnika da je preko 5.000 ljudi potpisalo peticiju kojom se protive ovoj nameri. Kao iskreni ljubitelji prirodnih posebnosti Kablara, iskreno smo zabrinuti zbog bezumnog istrajavanja u nameri da se one trajno devastiraju. Preduzećemo sve potrebne korake da sprečimo uništavanje prepoznatljive osobenosti našeg grada i njegovog ekosistema postavljanjem vidikovca. Vrh Kablara, sa svojim prirodnim vidikovcem, najsjajnija je postavka prirode u kojoj ćemo nastaviti da uživamo – poručili su mladi iz „Zelenog talasa“.

Ulje na vatru ponovo je dolio gradonačelnik Todorović kad je nelegalno prosecanje šume za pristupni put teških građevinskih mašina vrhu Kablara nazvao „proređivanjem šume i pravljenjem putića kojim će vlasnici parcela lakše dolaziti do svojih zabrana„.

Na kraju su planinari poslali poruku u stihovima:

“Sa Ovčara i Kablara planinarka progovara:

  Šta će nama vidikovci i prljavi vaši novci?

  Dalje prste od Kablara, poruka je planinara.”

Snimci iz vazduha pre i posle gradnje parkinga. Šuma u zaštićenom području na Kablaru nije sečena samo za gradnju puta do budućeg staklenog vidikovca, već i za gradnju dva parkinga, jednog za putničke automobile i drugog za autobuse

Uprkos poruci planinara i negativnom odijumu u javnosti, radovi na izgradnji staklenog vidikovca na Kablaru su započeli kao i što su se rodili – kilavo.

Ili što bi Engels rekao „Korak napred, dva koraka nazad„. Menjali su se izvođači radova jer je bilo sve manje onih koji su bili spremni da svoje radnike izlože životnoj opasnosti, naročito kada su se pojavile pukotine na nosećoj steni.

Predračunska vrednost radova bila je 126 miliona dinara bez PDV-a, ili oko 1,7 miliona evra. Elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje uradila je kompanija “Energoprojekt urbanizam i arhitektura“.

Idejni projekat: Vizuelni prikaz budućeg staklenog vidikovca na Kablaru

– Uložili smo velike pare u vidikovac u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Biće poput onih u Kini, od pleksiglasa. Ja ne smem da stanem na taj stakleni pod, samo oni najhrabriji. Biće na desetine hiljada posetilaca i biće to super za ceo Čačak –rekao je Aleksandar Vučić, ambasadorki Kine na beogradskom Sajmu turizma 2023. godine.

Ni Ana Brnabić nije sedela skrštenih ruku. Još jednom je plastično pokazala da je majstor demagogije.

– Najveća zahvalnost pripada upravo Kablarcima, jer su oni bili najveća podrška ovom projektu – i kada su se pojavljivale lažne informacije i dezinformacije, i kada su pokušavali da ga blokiraju lažni ekolozi. Oni su rekli da prvi put posle 60 godina neko misli na njih i na Kablar – rekla  je Brnabić.

Prema njenim rečima, izgradnja vidikovca podstakla je otvaranje novih ugostiteljskih objekata, seoskih domaćinstava i pratećih turističkih kapaciteta, kako na Kablaru tako i u Ovčar Banji.

Tom izjavom prevazišla je i samu sebe, jer činjenično stanje je da od početka gradnje vidikovca nije otvoren nijedan novi ugostiteljski objekat, nije se pojavilo ni jedno novo seosko domaćinstvo opredeljeno da se bavi seoskim turizmom, niti je otvoren bilo koji novi turistički kapacitet na Kablaru i u Ovčar Banji.

Sa završetkom radova i otvaranjem vidikovca kasnilo se već više od godinu dana.

– Nadam se da će otvaranje biti krajem avgusta ili početkom septembra, ali je najvažnije da sve bude bezbedno – poručila je Brnabić u maju ove godine i dodala da jedva čeka veliko slavlje sa Kablarcima.

Početkom jula ove godine na temu vidikovca oglasio se ponovo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

– Pratili su ga (vidikovac) negativnom kampanjom od početka, a onda kad smo zastali sa radovima govorili su: „Što ne radite dalje, požurite“. Biće to divno mesto, ne samo za celu Srbiju, već, kako to klinci danas kažu, jedno od dva najinstagramičnija mesta u zemlji. Jesam li dobro rekao? Uspeo sam da zapamtim tu glupu reč – rekao je Vučić.

Iako je istakao koliko će ovaj objekat biti atraktivan za ljubitelje prirode, predsednik je priznao da se on lično neće usuditi da kroči na stakleni pod.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Sajmu turizma objasnio ambasadorki Kine zašto njegova noga neće kročiti na stakleni vidikovac na Kablaru

– Meni ne pada na pamet da stanem tamo po onom staklenom čudu. Zamisli mene sa ovoliko kila da gledam dole. Znam da je to bezbedno, da je izdržalo provere od hiljadu kilograma, ali ja ću radije u kafanu pored. Ana Brnabić neka otvori vidikovac i neka se ona šeta po tome, ona je se time bavila – poručio je Vučić.

Kako je pisao Forbes Srbija nadležnim inspektorima je bilo onemogućeno da obave kompletan uvid u projektnu dokumentaciju za vidikovac, a takođe nisu mogli ni da vide geodetske podatke o samom vidikovcu koji su veoma bitni, jer ispod njega se nalazi pukotina u steni, zbog čega se dovodi u pitanje njegova bezbednost.

Ovih dana Grad Čačak raspisao je javnu nabavku za tehnički pregled vidikovca na Kablaru. Tehnički pregled vidikovca podrazumeva testiranje nosivosti – izradu Elaborata o proceni stanja konstrukcije vidikovca i izradu Elaborata za ispitivanje konstrukcije potrebnim opterećenjem i ispitivanje probnim opterećenjem, u svemu preka tehničkoj specifikaciji koja je sastavni deo konkursne dokumentacije.

Inženjer geologije Zoran Đajić, na pitanje ko će potpisati upotrebnu dozvolu za vidikovac, kaže da ne veruje da „iko ko je inženjer od integriteta bez određenih podataka koji su relevantni za ovaj objekat sme da potpiše bilo šta“.

– Vidikovac je sagrađen na vrhu Kablara, koji je izgrađen od krečnjaka, starih oko 200 miliona godina, a cela Ovčarsko-kablarska klisura je nastala zato što je ovde sistem ukrštenih raseda koji imaju pravac istok-zapad i sever-jug. U tim ukrštenim, otvorenim rasedima Morava se usekla i napravila meandre. Ispod ovog vidikovca imamo dve pukotine, odnosno jedan otvoreni rased koji je jasno vidljiv sa one druge strane i koji je otvoren, i svake godine po kazivanju ljudi iz kraja, otpadne po neki deo stene. Ja se samo pitam kada će ta stena koja je odvojena od ovog vrha da povuče ceo ovaj vidikovac – navodi Đajić.

Na kraju koliko nas je sve ovo do sada koštalo?

U projekat izgradnje Vidikovca na Kablaru država je uložila oko 150 miliona dinara, oko 80 miliona dinara uložilo je Ministarstvo turizma i omladine, a ostatak Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Nepoznati broj miliona uložio je i Grad Čačak iz svog budžeta.

__________________________________________________________________