Spektakl i putovanje kralja Aleksandra i kraljice Drage po Srbiji

Промоција књиге:
УСКЛИЦИ ИСКРЕНОГ ОДУШЕВЉЕЊА. ЕФЕМЕРНИ СПЕКТАКЛ И ПУТОВАЊЕ КРАЉА АЛЕКСАНДРА И КРАЉИЦЕ ДРАГЕ ОБРЕНОВИЋ ПО СРБИЈИ 1901. ГОДИНЕ
Галерија Народног музеја Чачак, Цара Душана 1
среда, 17. децембар 2025. године у 12 сати

Аутора: др Милоша Тимотијевића и Александра Марушића
Горњи Милановац : Музеј рудничко-таковског краја ; Чачак : Народни музеј, 2025

О књизи ће говорити: Делфина Рајић, директорка Народног музеја Чачак; Жељко Цветковић, директор Музеја рудничко-таковског краја; др Ана Столић рецензет и и аутори

Књига истражује симболичке и политичке димензије краљевских посета у контексту значајног политичког тренутка. Посета је организована након смрти краља Милана Обреновића, доношења октроисаног устава и објаве да краљица Драга није трудна, и одлагања посете руском цару, која је требало да обезбеди међународни легитимитет краљици. Путовање је обухватило Смедерево, Крагујевац, Краљево, манастире Жичу и Студеницу, Чачак, Пожегу, Ужице, Добрињу, Таково, Горњи Милановац, манастире Вујан, Враћевшницу и Дивостин, да би се преко Крагујевца и Младеновца завршило у Београду. Књига обрађује и организовање краљичиног рођендана у престоници, војне маневре у Убу и посету Нишу.

Краљевски пар је током својих путовања користио јавне церемоније и ритуале да би учврстио свој легитимитет и показао везу са народом. Посета је значајно утицала на свакодневни живот обичних људи, јер су многа места постала центри јавних свечаности, што се више никада није поновило у историји ових насеља, или бар не на начин из 1901. године. Посебан акценат стављен је на анализу верских и националних симбола, који су ојачали везу са историјским наслеђем Србије. Ови јавни наступи били су својеврсна „представа“, перформанс у коме је владарски пар добио улогу заштитника нације, док су уједно покушавали да отклоне политичке кризе и притисак опозиције.

Бројне илустрације и документи, укључујући спискове одликованих пре, током и послезавршетка ове посете, као и важне здравице, беседе и говори изговорени током ових свечаности, додатно обогаћују разумевање историјског контекста и дају читаоцима драгоцен увид у структуру и карактер ових посета.

Иако су ритуали били замишљени као средство учвршћивања државне стабилности, аутори анализирају и њихову ефемерност, указујући на то да су краљевски перформанси имали ограничен утицај на дугорочну подршку народа. На крају, књига указује на политички неуспех ових јавних наступа и убрзање одлуке војних завереника да убију краља и краљицу као својеврстан „антиперформанс“, који је требало да деконструише и симболичку моћ последњих Обреновића.

________________________________________________________________