Saopštenje za javnost advokata Miloša Jankovića o napadu na Vladimira Arsenijevića

Kao punomoćnik pisca Vladimira Arsenijevića smatram svojom profesionalnom i moralnom obavezom da upoznam javnost sa informacijama dobijenim od postupajućih policijskih službenika, prema kojima su identifikovana dva učesnika fizičkog napada na mog klijenta, koji su priznali izvršenje dela, ali da, po stavu dežurnog javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, u ovom događaju nema elemenata krivičnog dela, zbog čega neće biti pokrenut krivični postupak.

Vladimir Arsenijević

Ukoliko je takva odluka zaista doneta, ona predstavlja zabrinjavajuću poruku javnosti. Posebno imajući u vidu sve okolnosti pod kojima je izvršen napad – da je Vladimira Arsenijevića uoči najavljenog komemorativnog skupa povodom trideset prve godišnjice genocida u Srebrenici fizički napala organizovana grupa od oko dvadeset lica, da mu je tom prilikom oduzet mobilni telefon, a naročito da se sve dogodilo u kontekstu višegodišnje kampanje targetiranja i ugrožavanja sigurnosti kojima su bili izloženi on lično i Udruženje KROKODIL, a što je državnim organima dobro poznato.

Prema informacijama koje su mi saopštene, policija će podneti prekršajne prijave zbog prekršaja iz stava 1 člana 9 Zakona o javnom redu i miru protiv samo dvojice učesnika. Time se, međutim, potpuno zanemaruje činjenica da je napad izvršen u okviru organizovane grupe od oko dvadeset lica. Takav pristup ne samo da isključuje primenu strožeg stava 3. člana 9 Zakona o javnom redu i miru, kojim je za izvršenje prekršaja u grupi, umesto kazne od simboličnih 20.000 dinara, propisana kazna zatvora, već se ignoriše i institut saizvršilaštva iz člana 23 Zakona o prekršajima, prema kojem odgovornost snose sva lica koja zajedničkim delovanjem učestvuju u izvršenju prekršaja

.
Još više zabrinjava činjenica da se odustajanjem od krivičnog postupka odustaje i od mogućnosti da se utvrdi da li iza napada postoje podstrekači, organizatori ili širi obrazac koordinisanog nasilja. Time država ne samo da propušta da zaštiti konkretnu žrtvu, već i da odgovori na pitanje koje je od interesa za celo društvo – ko organizuje i podstiče grupe koje poslednjih meseci vrše nasilje nad građanima zbog njihovih političkih stavova ili javnog delovanja.

Ne radi se ovde samo o Vladimiru Arsenijeviću. U proteklom periodu svedočimo o mnogobrojnim napadima na građanske aktiviste, pripadnike civilnog društva, advokate, novinare, a sada, evo, i na književnike. Zajednički imenitelj tih događaja jeste da žrtve predstavljaju osobe koje javno ukazuju na nedemokratske pojave, zloupotrebe institucija, korupciju i govor mržnje, dok izvršioci često nastupaju kao neformalne, često maskirane grupe, čiji se identitet i eventualna organizovanost retko kad do kraja rasvetle.

Upravo zbog toga posebno zabrinjava utisak da državni organi ovakve slučajeve nastoje da svedu na izolovane incidente ili prekršaje pojedinaca, umesto da ispitaju njihovu stvarnu prirodu i sve okolnosti pod kojima su izvršeni. Takav pristup neminovno ostavlja utisak institucionalne tolerancije prema politički motivisanom nasilju.

Fizička i psihička bol koju je pretrpeo Vladimir Arsenijević nesumnjivo predstavlja ozbiljnu povredu njegovog dostojanstva i lične sigurnosti. Međutim, društvena opasnost koja proizlazi iz izostanka blagovremene, delotvorne i nepristrasne reakcije državnih organa daleko prevazilazi posledice koje je pretrpela jedna žrtva. Kada institucije ne utvrde punu odgovornost svih učesnika, kao ni eventualnih podstrekača i organizatora, one javnosti šalju poruku da se politički motivisano nasilje može tolerisati, relativizovati ili svesti na prekršaj sa simboličnim posledicama.

Država koja ne štiti slobodu mišljenja i fizički integritet svojih građana otvara prostor da nasilje postane prihvatljiv način obračuna sa neistomišljenicima. To nije problem samo jednog književnika. To je problem vladavine prava i sigurnosti svih građana.

Od nadležnih organa očekujemo da preispitaju odluku o izostanku krivičnog gonjenja, da utvrde odgovornost svih učesnika napada, da ispitaju postojanje podstrekača i organizatora.

Nedopustivo je da se u sprovedenom postupku ne utvrdi odgovornost svih lica koja su učestvovala u grupnom nasilju, uz izostanak svih zakonom predviđenih mera zaštite oštećenog, uključujući zaštitnu meru zabrane pristupa.

Srbija ne sme postati društvo u kojem privilegovane grupe određuju granice slobode govora, a institucije njihovo postupanje tolerišu uz potpunu nekažnjivost. Vladavina prava postoji samo onda kada zakon jednako važi za sve – bez obzira na političke stavove žrtve ili identitet učinilaca.

______________________________________________________________