Otvaranje Muzeja košarke – možda jednog dana, ko zna kad

U vreme kada je Čačak bio nacionalna prestonice kulture, država Srbija je izdvojila novac da se u Čačku otvori jedinstveni muzej u Evropi – Muzej košarke. Međutim, od toga još nije bilo ništa.

Zašto?

Od obećanog otvaranja Muzeja prošlo je dve godine, a evo i treća godina nam je na pragu, a nema ni nagoveštaja da će grad košarke dobiti i Muzej košarke. Očekivalo se, obećavali su to gradski funkcioneri, da to bude za dan grada 18. decembra, ali se nije dogodilo.

Za Muzej košarke je prvobitno bila planirana stara gradska kuća tzv. Hadžića kuća, koja je nekada pripadala trgovcu Vladimiru Hadžiću, a ptom su u njoj bile direkcija gradske Biblioteke i javna čitaonica. Ispostavilo se da taj objekat ne odgovara za potrebe muzeja košarke, pa je novi izbor pao na zgradu nekadašnje Sokolane.

Reč je o objektu Stare Sokolane i to je bio spor da li treba u jednom takvom objektu iz 1912. godine promeniti namenu i otvoriti muzej košarke. Čini se sada kada su završeni obimni građevinski radovi da je spremno za otvaranje, ali nije. Zašto je ispao spor?

U muzeju košarke predviđene su i tri prostorije za postavke sportskih trofeja Željka Obradovića, Dragana Kićanovića i Radmila Mišovića, velikana čačanske i srpske košarke.

Međutim, funkcioneri grada na čelu sa gradonačelnikom vređali su Željka Obradovića na društvenim mrežama, pa su i Željko i Dragan Kićanović odlučili da ne ustupe svoje medalje i sve ono što su oni do sada osvajali, a toga je zaista, zaista mnogo.

Naš sagovornik na ovu temu je Dragan Savković, dugogodišnji sportski radnik, a sada i odbornik GG „ProBudimo Čačak“ u Skupštini grada Čačka.

• Hoćemo li dočekati da se uskoro otvori Muzej košarke koji, treba li to reći, prilično košta, kao i sve investicije ovde koje mnogo koštaju.

– Kao što ste rekli, za mene je jedan od najstarijih sportskih objekata u Srbiji, zgrada Sokolskog doma čija gradnja je počela 1912. godine. Finansirali su i izgradili Sokolski dom tada poznati čačanski trgovci, poklonili čačanskoj omladini. To je bilo vreme kada je sport bio u povoju, kada je bilo sokolsko društvo „Tanasko Rajić“ i taj objekat je preživeo sve turbulencije Prvog i Drugog rata, okupacije i partizanskih i sledećih vremena i ostao. I sada je doživeo da se pretvori u muzej košarke. Kada pričamo o muzeju košarke, moram da uzmem u obzir čačansku košarkašku tradiciju koja je neverovatna. To je grad u odnosu na broj stanovnika sa sigurno najvećom košarkaškom tradicijom u Evropi. Imali smo mnogo košarkaških velikana, najbolje trenere, imamo najboljeg trenera u Evropi, najbolje košarkaše u Evropi, niz evroligaških trenera, NBA igrača, osvajača medalja na svetskim, olimpijskim i evropskim takmičenjima i to bi moglo da ide na nabrajanje u nedogled. S tim u vezi i otvaranje muzeja košarke za Čačane, pa i pretvaranje Sokolane u jedan takav objekat, je naišlo na jedan dobar odziv i mislim da su Čačani to odlično prihvatili. Međutim, uložen je iz gradskog budžeta i iz republičkog budžeta veliki novac, gradilo se veoma dugo akako je napravljeno videćemo u nekom tehničkom smislu, ali hajde da se fokusiramo na glavnu temu.

Svečano otvaranje muzeja najavljivano je još pre par godina kada je Čačak bio nacionalna prestonica kulture. Onda je  pomoćnik gradonačelnika najavio otvaranje za 18. oktobr ove godine, pa su pomerili za Dan grada 18. decembar. I kao što vidite, muzej ni danas nije otvoren. Suština problema je što su gradski čelnici vređali one najvrednije, da kažem, naše sugrađane koji su najvredniji u ovom sportu, koji su proneli slavu ovoga grada širom sveta. Kako će biti, videćemo, ali šta smo propustili mi nismo ni svesni. Zamislite otvaranje jednog takvog muzeja gde bi Željko Obradović bio promoter i Dragan Kićanović i gde bi vam jedan dan došlo niz NBA igrača, Evroligaških igrača, velikana košarkaškog sporta koji bi zbog njih došli da uveličaju to otvaranje. To bi bio jedinstven, da kažem, događaj u Čačku u istoriji.

Čačak je grad koji broji preko 800 godina, to bi  sigurno bio najveći sportski događaj, a ujedno i cela Evropa bi videla i čula za Čačak. Takođe, ovaj objekat je jedinstven, zamišljen kao jedinstven u Evropi. Nigde nemamo u Evropi muzej košarke, tako pa je u tom smislu jedinstven. Međutim, nebrigom, neznanjem, bahatošću, kratkovidošću, političkog čačanskog rukovodstva, koje je oličeno sad u Srpskoj naprednoj stranci, mi smo sve to upropastili, jednu takvu ideju, jednu toliku investiciju uloženu ovde i polako, ali sigurno, čačanski sport ide u jednu veliku dubiozu, tone sve dublje, I ako se nešto ne preduzme hitno, neće uopšte biti dobro. Videli smo šta je bilo sa fudbalskim klubom Borac, to se isto smeši košarkaškom klubu, vidimo šta se u Beogradu dešava sa košarkaškim klubom Partizan i to je, iza toga svega stoji jedan isti rukopis, vidi se i tamo naši Čačani vode glavnu reč u smislu, u svemu tome lošem što se dešava ljudi koji vode košarkaški klub Partizan, oterali su Željka Obradovića, naterali ga da ode. Sad ja poručujem Čačanima koji su ostali da rukovode Partizanom da se odluče između svojih aviona, kamiona, svojih zgrada i ostalih objekata i svog predsednika i vlasnika Srbije, jer su sa druge strane Čačak i građani Čačka. Oni im to neće oprostiti, sigurno su Čačani vrlo osetljivi na košarku i Čačak je grad košarke i oni to moraju da shvate.

Nova.rs / Ozon Press

________________________________________________________________________