Prethodni članak
Svakodnevnim kampanjama zastrašivanja i ućutkavanja, stvara se atmosfera u kojoj je neizdrživo biti novinar
Slavko Ćuruvija fondacija je zgrožena eskalacijom napada na nezavisne novinare i medije, u kojima se koriste sva sredstva da se oni zastraše i ućutkaju. Odavno se više ne radi o izolovanim incidentima, već o organizovanim, svakodnevnim, sistematskim kampanjama zastrašivanja čiji je cilj da se novinari slome, a javnost ostavi bez informacija.
Samo u poslednja tri dana novinara Marka Dragoslavića nepoznato lice je pratilo uz uvrede i pretnje smrću, novinaru Vuku Cvijiću i redakciji Radara upućene su pretnje fizičkim nasiljem, dok su nalozi portala Nova.rs, Autonomija i VOICE na Instagramu suspendovani, a nalog nedeljnika Radar trajno ugašen. Meta gašenja naloga su nevladine organizacije Crta i OsnaŽene, fotografi Gavrilo Andrić i Irena Mrvica i brojni aktivisti.
Najviši državni funkcioneri svakodnevno u javnim nastupima normalizuju pretnje nasiljem. Samo za poslednjih pet meseci 2025. godine, Slavko Ćuruvija fondacija je zabeležila najmanje 674 verbalna napada državnih zvaničnika na kritičke novinare i medije. Dok insistiramo na tome da je dužnost države da obezbedi slobodu medija i uslove za bezbedan rad novinara, vlast sve agresivnije sužava prostor javnog informisanja.
Najnovije pretnje i gašenje naloga medija direktna su posledica stalnih kampanja vlasti koje sve nezavisne i kritičke glasove u društvu obeležavaju kao neprijateljske i izdajničke. Cilj je ućutkivanje, stvaranje atmosfere u kojoj je neizdrživo biti novinar. Istovremeno, prorežimska glasila koriste se kao oružje za obračun sa neistomišljenicima i kreiranje lažne slike o društvu koju oblikuje javno mnjenje prema potrebama vlasti.
Prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, prethodne godine u javnim tužilaštvima formirana su 134 predmeta u vezi sa slučajevima napada na novinare i medijske radnike, od čega su samo za tri donete osuđujuće presude. Nekažnjivost u sinergiji sa kampanjama koje vode najviši državni zvaničnici podstiče dodatne pretnje i osnažuje pojedince da bez straha od procesuiranja napadaju novinare.
Alarmantno stanje prethodnih dana potvrđuje da se nalazimo usred eskalacije nasilja koja može biti sprečena jedino hitnom reakcijom nadležnih organa i procesuiranjem počinilaca, kao i momentalnim prestankom organizovanih hajki na novinare. Porazno je to što unapred znamo da se to neće dogoditi.
________________________________________________________________________
Има ли спасења од бахатих узурпатора, који су нам ускратили слободу достојанство, право на живот и рад без насиља. По ситуацији у којој се налазимо, ТЕШКО!
Нису само новинарима одузета права на слободу говора на ихову професионалну обавезу тачног извештавања, наравно! они су најугроженији.
Плаћамо сви који су у државном сектору, просвети и да не набрајам која институција ако кажемо да су не само наша права угрожена него гледамо а затворили су нам уста да кажемо шта се ради. Ако кажемо е тада смо награбусили. Да кажем да и онако лоши наши закони су игнорисани од стране владајућих банди па сви раде по својим Правилницима и сопственим законима.Потпуно су нам узурпирали државу. Држава као да је месна заједница без утицаја на општине и институције. Министарства као члан неке комиије која нема право одлучивања, они само дају препоруку док руководећи кадрови одлучују самовољно, како ће поступати према запосленима, новцу, јавним набавкама и свему осталом. Биланс таквог пословања је лоповлук, криминал, бахатост, јавашлук и ропство запослених, и сиромаштво народа. Зато што на пример држава Факултетима шаље новца колико им траже. А инспекција ће доћи ако неко пријави, и тада какве законе имамо они се најаве да се лопови неби изненадили. У којој ово држави има.
Када кажем запослени они немају никаква права, на појединима се врши насиље а они други сада већ већина, дошли су на радна места по родбинској линији они су привилеговани. Скоро да су свели на породични кутак.
Кад им истекне мандат отворе своје фирме, дођу други исто раде.
Новинари су им проблем, боре се као са сектом.
И уместо да наш председник види истину доведе писмене људе донесу законе који ће да штити и државу и народ, он све то игнорише па су му криви новинари. Што да мене кривите кад сам доживела страшне ствари на послу, у државној установи, и у мојој држави испаштам. И кад закључимо већина не труди се да победи мањину, друштво се не труди да победи политику.
Neće se još dugo iživljavati nad nezavisnim novinarima .