EU se priprema za najgore

Evropa mora da se pripremi za dugotrajni energetski šok uzrokovan ratom na Bliskom istoku. Poverenik EU za energetiku Dan Jørgensen rekao je da se EU priprema za najgore scenarije, bez obzira na to što do nje još nije stigla puna kriza. Na nivou EU razmatraju se sve mogućnosti, pa i oslobađanje dodatne nafte iz strateških rezervi da bi se ublažio pritisak na cene. Jedna od opcija su i mere racionalne potrošnje goriva, prenosi Financial Times.

Na Evropu je odlazilo samo 10 posto goriva koje dolazi Ormuskim prolazom, ali porast cena nafte zbog blokade prolaza nakon američko-izraelskog napada na Iran 28. februara zahvatio je ceo svet.

Retorika i reči koje koristimo sada su ozbiljnije nego što su bile u ranijoj fazi krize, analize pokazuju da će ovo biti dugotrajna situacija i da zemlje moraju biti sigurne da imaju sve što im je potrebno, rekao je Jørgensen. Iako u EU sigurnost snabdevanja još nije dovedeno u pitanje.

Brisel izrađuje planove za rešavanje „strukturnih, dugotrajnih učinaka“ rata. EU se sada priprema za najgore scenarije: bolje biti spreman nego se kasnije žaliti, ističe poverenik Jørgensen.

Vazduhoplovne kompanije su zabrinute da bi moglo da dođe do nestašice goriva za avione. Na pitanje o mogućnosti slabljenja propisa o mlaznom gorivu da bi se omogućio veći uvoz iz SAD-a ili dopuštanje većeg udela etanola u automobilskom gorivu, Jørgensen je rekao da postojeći propisi nisu promenjeni, ali i da razmatraju sve opcije.

EU i SAD imaju različite standarde za mlazno gorivo, koje u EU ima tačku smrzavanja od -47°C, dok je u SAD-u -40°C, piše Financial Times.

Zemlje EU su se u martu odlučile na najveće puštanje strateških rezervi nafte u istoriji. Jedna od opcija je da se ide na nove količine nafte iz strateških rezervi. „Moramo da držimo sve mogućnosti otvorenim, a ako ovo, kako predviđam, bude dugotrajna kriza, onda nam ti alati trebaju i u kasnijoj fazi. Moramo ih iskoristiti u pravom trenutku, i to mora biti proporcionalno“, poručio je poverenik EU za energetiku.