Priča o Jupiteru

Čovek je radoznalo biće, željnio da uvek sazna nešto novo i zanimljivo.Ili nas je barem većina takvih na kugli zemaljskoj. A kad  poželimo da sa naše planete Zemlje odemo na neku drugu, nama relativno ne tako daleku planetu, neku od onih u Sunčevom sistemu, šta bi smo tamo zatekli i kakvu priču bi mogli da ispričamo kada se vratimo.

Evo recimo priča sa Jupitera, koji izgleda kao lepa, velika, šarena planeta.

Da li ste znali da bi pad na Jupiter bio jedno od najstrašnijih putovanja u celom univerzumu? Izdaleka, Jupiter izgleda prelepo, džinovska vrtložna lopta boja i oblaka, ali izbliza je pravi haos.

U trenutku kada započnete spuštanje, Jupiterova gravitacija, 24 puta jača od Zemljine, vuče vas nadole nezamislivim brzinama: više od 180.000 km/h.

U početku biste padali kroz meke, valovite oblake, ali ubrzo biste udarili u olujne slojeve sa vetrovima preko 600 km/h i munjama toliko masivnim da bi se mogle protezati preko kontinenata.I što dublje idete, pritisak brzo raste, hiljadama puta veći od svega što ste ikada osetili na Zemlji. Vaše telo bi bilo trenutno zgnječeno, kosti razbijene, atomi stisnuti do neprepoznatljivosti.

Jer na Jupiteru nema čvrstog tla, nema površine za sletanje, samo beskrajni slojevi gasa i tečnog vodonika koji se vrtje poput kosmičkog okeana.

Na kraju biste stigli do najčudnijeg dela: ogromnog mora metalnog vodonika, toliko komprimovanog i burnog da postaje toplije od površine Sunca.

Jupiter je lep iz daljine, ali ako ikada padnete unutra, nećete se vratiti da ispričate priču.

____________________________________________________