Prethodni članak
Poziv na očuvanje kanonskog mira, sabornosti i mira u Crkvi
Našoj redakciji stigla je kopija pisma upućenog Sinodu Srpske pravoslavne crkve od strane verujućeg naroda koji se protivi smeni mitropolita Eparhije Žičke, gospodina Justina, u cilju, kako se navodi, očuvanja kanonskog poretka, sabornosti i mira u Crkvi.
Pismo prenosimo u celosti:
1. Načelo kanonske zakonitosti i domet privremene mere
Iako Ustav SPC omogućava Sinodu pokretanje postupka i suđenje u prvoj instanci, obim izrečenih mera po svom karakteru ne sme da prevazilazi administrativno privremeno rešenje niti da poprima obeležja kazne pre presude.
Mere koje su izrečene Mitropolitu Justinu – razrešenje upravljanja, ograničenje mesta bogosluženja, umanjenje prinadležnosti i faktička izolacija od sveštenstva i naroda – po svom dometu prevazilaze čisto administrativni karakter.
Arhijerejska služba nije administrativna funkcija već blagodatna služba u Telu Crkve. Svako ograničavanje njenog vršenja mora biti zasnovano na jasnim kanonskim razlozima i sprovedeno u okviru propisanog sabornog postupka.
Episkop je, po učenju Crkve, nosilac punoće apostolskog prejemstva u svojoj eparhiji. Kanonska tradicija strogo razlikuje upravnu meru od zabrane sveštenodejstva. Ukoliko nije doneta kanonska presuda o zabrani služenja, postavlja se pitanje opravdanosti ograničenja bogosluženja administrativnom odlukom.
U svetlu navedenih kanonskih načela, izrečene mere dovode se u pitanje u odnosu na 74. Apostolsko pravilo, koje jasno propisuje postupak sabornog suđenja pre konačne osude. Stoga se postavlja suštinsko pitanje: gde je granica između privremene mere i faktičkog prejudiciranja kazne?
Istovremeno, pravilo Drugog vaseljenskog sabora naglašava da su klevete i neutemeljene optužbe protiv episkopa strogo kažnjive, što dodatno naglašava potrebu krajnje opreznosti, temeljnosti i nepristrasnosti u čitavom postupku.
2. Pitanje finansijskih optužbi
Ukoliko se optužbe odnose na finansijsko poslovanje, neophodno je, pre bilo kakve konačne ocene, imati jasan i proverljiv revizorski izveštaj, utvrđenu konkretnu štetu i dokazanu ličnu odgovornost.
Bez takvih činjenica, optužbe ne mogu imati ni punu kanonsku težinu, niti pravnu utemeljenost pred nadležnim državnim organima, već ostaju u domenu unutrašnjeg administrativnog spora.
Ukoliko navedene procedure nisu u potpunosti ispoštovane, otvara se prostor za ozbiljnu sumnju u pravičnost čitavog postupka.
3. Sabornost kao temelj Crkve
Kanonska tradicija Crkve počiva na sabornosti i pravičnosti. Sabor mora biti prvi, a ne poslednji čin utvrđivanja kanonske odgovornosti arhijereja.
Odluka Sabora treba da bude plod slobodnog duhovnog rasuđivanja, a ne potvrda već formirane percepcije. Ukoliko administrativni postupak, praćen javnim interpretacijama, stvara atmosferu u kojoj se ishod podrazumeva, tada se dovodi u pitanje puna sloboda saborskog odlučivanja.
Sabornost podrazumeva zajedničko rasuđivanje svih arhijereja, a ne formalnu potvrdu prethodno oblikovanog stava.
4. O pravu naroda da izrazi zabrinutost
Episkop nije upravni administrator već duhovni otac poverenog naroda.
Stoga verni narod ima pravo da izrazi zabrinutost povodom postupka protiv svog arhijereja, naročito ukoliko se stiče utisak da privremene mere određuju konačni ishod.
Ova zabrinutost nije usmerena protiv institucije Crkve kao Tela Hristovog, već upravo u njenu odbranu i radi očuvanja mira, poverenja i jedinstva.
5. Prednost Svetih kanona i 74. Apostolsko pravilo
Sveti kanoni Crkve, kao izraz Svetog Predanja i sabornog ustrojstva, predstavljaju temelj crkvenog poretka i imaju normativnu prednost u odnosu na svaki pomesni ustavni ili administrativni akt, pa i Ustav Srpske Pravoslavne Crkve.
Ustav postoji da bi se kanonski poredak sprovodio, a ne da bi ga preinačavao ili proširivao izvan njegovih granica.
Stoga svaka mera koja zadire u arhijerejsku službu mora biti sagledana pre svega u svetlu Svetih kanona.
Apostolsko pravilo propisuje postupak pozivanja i sabornog razmatranja slučaja episkopa pre izricanja konačne osude, čime se štiti dostojanstvo arhijerejskog čina i obezbeđuje pravičnost postupka.
6. Obraćanje Saboru
Po rečima Prepodobnog Justin Ćelijski, potrebno je „čuvati jedinstvo Crkve u veri, miru i ljubavi radi spasenja poverenih nam ljudi i naroda“.
Polazeći od tog načela, smatramo neophodnim:
– da ceo postupak bude nedvosmisleno vraćen u puni okvir Svetih kanona, Ustava SPC i duha jevanđeljske pravde;
– da se jasno razgraniči administrativna mera od kanonske sankcije;
– da se spreči svaki oblik prejudiciranja ishoda, kako bi se obezbedila puna sloboda saborskog odlučivanja;
– da se obezbedi očuvanje pune kanonske zaštite arhijerejske službe i samog dostojanstva episkopskog čina.
Samo postupak koji je u potpunosti utemeljen u Svetim kanonima, oslobođen svake pretpostavke krivice i vođen duhom sabornosti, može doprineti očuvanju mira, jedinstva i poverenja unutar Crkve.
Sa nadom da će Sveti Arhijerejski Sabor, u duhu svoje vekovne odgovornosti, doneti odluke koje će biti na korist Crkve i spasenja vernog naroda, ostajemo u molitvenoj podršci i iskrenoj brizi za očuvanje kanonskog poretka.
____________________________________________________
kako ste sejali … tako ćete da …
Pa se čude kad se narod okrene na komunizam! Dojadio im i kralj i popovi!
Boze pametnog li i crkveno-pravnog obrazovanja vernog naroda. Nema sta da se brinemo za nasu SPC sa ovako pametnim i obrazovanim narodom.
Што се нисте позивали на каноне кад смо плаћали његов долазак да служи? Како написасте, духовни отац а не управни администратор… Па требало је да му то објасните док је управљао Епархијом… И кад већ помињете каноне и устав, јел’ има негде то о плаћању служења Литургије за духовног оца и локалног намесника, као и ћутање свештенства због страха и саблазни? Сад кад је пукло да нема огромног новца онда се крије иза прогона политичара, а ко ће саблазан да објасни народу? Озон је као и ГСЗ, исти формат друго паковање… И наравно, пробајте да не објавите овај коментар… Показаћете колико поштујете етику новинарског позива. Ај у здравље
Bla bla bla, a crkva sprovodi ekumenizam.