Oglasio se direktor firme u čijim proizvodima je otkriven hepatitis A

Alarm za bezbednost hrane u Srbiji ponovo se oglasio – ovog puta iz Nemačke. Tamošnja kontrola kvaliteta prehrambenih proizvoda otkrila je prisustvo virusa hepatitisa A u zamrznutoj mešavini bobičastog voća uvezenoj iz Srbije, saopštio je evropski sistem za brzo uzbunjivanje o hrani. Zdravstveni rizik ocenjen je kao ozbiljan, a sporni proizvod odmah je povučen sa tržišta. Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da je reč o proizvodu firme „Frigo-Paun“ iz Požege i da su odmah po prijemu obaveštenJa pokrenute poljoprivredne i fitosanitarne inspekcijske kontrole. Iz kompanije kažu da voće u miksu nije u celosti srpskog porekla.

“Ovde je u pitanju voćni miks koji se sastoji iz šest komponenata, od čega su, tri komponente domaćeg porekla, a od toga su samo malina i kupina dve komponente iz naše, kako vi kažete, kooperantske mreže. Ostale vrste voća, crna ribizla, crvena ribizla i jagoda, su poljskog porekla i one čine 70% ukupne težine tog proizvoda, tog pojedinačnog pakovanja. 70% mase je poljskog porekla. Ono što mi već znamo je da, ono što mi već znamo je da su nemački, organi nisu radili analize pojedinačnog voća svakog kako bi mogli da utvrde odakle je poreklo, hepatitisa A, već su radili zbirni uzorak”, ističe direktor kompanije Frigo-Paun Paun Petrović.

Dodaju i da su kontrolu sproveli pre pakovanja robe i da tom prilikom nije utvrđeno prisustvo hepatitisa A. Takođe ističu da u delu Srbije iz kog kompanija potiče nije zabeležen nijedan slučaj te bolesti još od 2013. godine, zbog čega smatraju da je malo verovatno da je kontaminacija potekla iz njihove firme. Iz Ministarstva poljoprivrede nisu odgovorili na dodatna pitanja Insajdera, uključujući i ona o daljoj sudbini sporne robe.

“Što se tiče robe koja je upakovana i koja je isporučena još u, oktobru mesecu 2025. godine, ona je, ona će biti uništena i to su neke veoma male količine koje su preostale, negde oko 2 t, oko 2.000 kg je preostalo da nije upotrebljeno. I, čujte da kažem, simptomatično je to što je se ta roba se sva pojela, da je to bilo tako zaraženo, neko bi se javio da se žali na stomačne probleme i prijavio bi da, da nešto toj robi fali”, kaže Petrović.

A ovo nije prvi put da se u smrznutom voću uvezenom iz Srbije otkriva virus hepatitisa A. Sličan slučaj zabeležen je 10. jula prošle godine u Nemačkoj, kao i u avgustu 2022, kada je virus pronađen u smrznutom voću iz Belgije, pri čemu je Srbija bila navedena kao jedna od četiri zemlje porekla.Pored toga, poslednjih godina zabeleženo je više slučajeva vraćanja i povlačenja prehrambenih proizvoda iz Srbije sa tržišta Evrope zbog pesticida, aflatoksina i mikrobiološke kontaminacije, uključujući i pojedine proizvode poput voća, brašna i gric kalica.

“Mi imamo ozbiljan problem i u proizvodnji hrane, ovo potvrđuje, u stvari, da budem precizniji, sa higijenom u procesu proizvodnje hrane, jer je ovo očigledno problem higijene i nedovoljne obazrivosti u procesu kontrole. Jer je kontrola njihova prvo, onda naša, koja se bavi pripremom za izvoz, morala je da utvrdi nedostatak i da blagovremeno preduzme mere. Dakle, imamo slabosti i u samom sinhronizovanom sistemu kontrole hrane u Srbiji”, smatra predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević.

Iz Udruženja potrošača upozoravaju da ovakvi propusti narušavaju poverenje građana u domaću prehrambenu proizvodnju, ali i otvaraju pitanje transparentnosti državnih institucija kada je reč o kontroli i objavljivanju rezultata inspekcija.

“Imamo pogoršanje sistema informisanja potrošača o bezbednosti i kvalitetu hrane na tržištu od 2011. godine, od momenta kada je pod pritiskom iz dela Ministarstva poljoprivrede Komora praktično obustavila program uporednog ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta hrane u Srbiji. Tada smo imali negde oko 14% neispravnih proizvoda u ukupnom ispitivanju, što je bilo blizu evropskom proseku. Sada imamo preko 30%. Dakle, problem je izuzetno ozbiljan, jer te informacije ne dolaze do potrošača”, navodi Bogosavljević.

Stručnjaci zaključuju da kaznena politika i mere inspekcijskog nadzora prema proizvođačima još nisu dovoljno efikasne i adekvatne, iako su propisi u velikoj meri usklađeni sa evropskim standardima, te da se nastavkom ovakve prakse indirektno štite oni koji profit ostvaruju na račun lošijeg kvaliteta proizvoda.

Izvor: Insajder