Uskoro počinje berba malina, cena se još uvek ne zna

Za desetak dana u Srbiji počinje berba maline od koje direktno ili indirektno živi oko pola miliona ljudi.  Otkupna cena još uvek nije objavljena, ali ono što se sigurno zna to je da Srbija više nije lider u proizvodnji maline. Sa nekadašnjih oko 24.000 hektara, proizvodnja je pala na približno 8.000 hektaraPretekle su nas Poljska i Ukrajina. Srpska malina, koja je godinama bila prisutna u najvećim trgovinskim lancima širom Evrope i sveta, postepeno počinje da gubi pozicije.

Domaći proizvođači očekuju ove godine rod od oko 15.000 tona a nekada smo proizvodili oko 100.000 tona.

“ Pripremamo se polagano, udaraju se podveze, obezbeđuju se razne stvari što treba za dolazak radnika i tako dalje, i tako dalje. Još uvek živimo u nečem nepoznatom, ne znamo ni pošto će biti maline, ni koliko će da budu dnevnice, ni pošto je… Još uvek je znak pitanja, ali biće pristojne dnevnice. Malinjci su desetkovani jer se prethodnih godina nije znala ni otkupna cena, ni druge stvari u toj proizvodnji, i ljudi su jednostavno napustili sve, pokosili malinjake i otišli u Evropu, otišli negde da rade nešto, Boga pitaj šta pored ovog bogatsva koje nam je dato“, priča Vlade Stanković iz sela Mirosaljci koji gaji malinu na nekoliko hektara.

Uvoznički lobi poslednjih godina uvozi velike količine maline iz Poljske, Ukrajine, i mešaju je sa našom. Nedavno su u Nemačkoj i Francuskoj otkrivene i zaražene maline što je dodatno narušilo naš status.

“ Od 1970.godine se u ovim krajevima, ovde u Arilju, oko Kosjerića, Ivanjice, Valjeva i tako dalje, gaji malina. Mi smo protestovali i 1987. godine, i 1993., i 2002., i 2015., 2018. Mi smo non-stop u protestu zbog nekog nezadovoljstva, nekih nedorečenih stvari. Ali kao što vidite nema efekta. Naša proizvodnja se urušava. A što se tiče tih bolesti koje su nađene, tih hemikalija, odgovorno tvrdim da to nije nađeno u srpskoj malini, ona koja je direktno proizvedena na srpskim prostorima. Taj uvoznički lobi o kome vi pričate, malina se uvozi iz Belorusije, Ukrajine, Moldavije, Tadžikistana, Uzbekistana, Kine, otkud mi sad znamo. Naše inspekcijske službe nisu spremne da pregledaju sav taj lom koji dolazi u naše hladnjače ovde, kod naših trgovaca, hladnjačara….Druga stvar, nedostatak srpske robe primorava hladnjačare da ispoštuju ugovore koje su potpisali u nekim prethodnim periodima da bi nadomestili svoj deo kapaciteta tih izvoznika, da ne bi plaćali penale. Ovde treba da se napravi jedan oštar rez, da se napravi jedna varijanta, da svi odgovaraju za ono što urade. Pa ako je Pera Perić, kao primer, uvezao neku malinu iz Kine, taj Pera Perić će doživotno mu biti zabranjeno da se bavi tom i tom delatnošću“, kaže Stanković.

Gde god da se okrenete u Arilju vide se malinjaci i hladnjače. Medjutim, sve je više napuštenih kuća, a sela polako nestaju.

“ Nisam ono što kaže čovek koji je u negativi. Hoću da razmišljam u pozitivnom pravcu. Ovde vrlo malo, vrlo malo da neko upumpa neka sredstva direktnom primarnom poljoprivrednom proizvođaču mi ovde imamo da cvetamo. Pa mi ovde u Arilskoj opštini, Kosjerićima, Ivanjici, Požegi i tako dalje, mi nekoliko hiljada i hiljada radnika zapošljavamo u berbi. A ti radnici koji odlaze na jug, od Subotice do Bujanovca, obezbeđuju sebi egzistenciju, da plate i struju i vodu i da spreme decu u školu i da, da urade mnoge, mnoge druge stvari. Jednostavno, mi proizvođači maline smo sve ljude, ono što kaže, te lošije socijalne kategorije, skrenuli i kazali: „Izvolite, dođite kod nas ovde da radite, da zaradite novac“. Vidim da ovde u tom pravcu može da se napravi priča.

Trenutno stanje u malinjacima u Srbiji je stabilnije nego prethodne godine. Kondiciono stanje za sada je bolje, pa se u odnosu na prošlu sezonu može očekivati i 30 do 40 odsto veći rod.

Srbija je sa dugogodišnje pozicije svetskog lidera pala na treće mesto po izvozu maline.

Vrhunac je dostignut 2021. godine nakon čega počinje pad.

View this post on Instagram