Održana „Liga šampiona ” srpske šljivovice u Institutu za voćarstvo

Na nedavno održanoj 15. Smotri najboljih srpskih šljivovica, koja se tradicionalno organizuje u Institutu za voćarstvo u Čačku, u suorganizaciji sa Gradom Čačkom, za najbolju rakiju u 2025. godini proglašena je prepečenica Dragice Tošić iz Knjaževca.

U godini kada Institut za voćarstvo u Čačku slavi 80 godina uspešnog rada, u ovoj našoj vodećoj naučnoj ustanovi za voćarstvo i preradu voća održano je po 15. put ocenjivanje kvaliteta šljivovica, koje su u prethodnoj godini na regionalnim takmičenjima širom države okarakterisane kao pića visokog kvaliteta. Ovaj težak i visokostručan posao obavila je devetočlana komisija sastavljena od vrhunskih profesionalaca sa naših univerziteta, naučnih instituta i velikih destilerija.

Pored dubokog naučnog poznavanja tehnološkog postupka proizvodnje jakih alkoholnih pića, stečenog kroz univerzitetsko školovanje, svi članovi ocenjivačke komisije imaju dugogodišnje iskustvo u senzornom ocenjivanju jakih alkoholnih pića, koje su sticali više od 25 godina.

Da bi se šljivovica plasirala na ovu završnu manifestaciju, koju proizvođači doživljavaju i kao „Ligu šampiona” za šljivovice u Srbiji, neophodno je da takva rakija bude visoko ocenjena u prethodnoj godini na nekom od regionalnih ocenjivanja u Srbiji, na kojima je kao ocenjivač učestvovao bar jedan od članova navedene devetočlane komisije.

U celoj Srbiji su u prethodnoj godini organizovana ovakva ocenjivanja. Bilo ih je 17 – od Apatina i Vojvode Stepe na severu do Sočanice na jugu, i od Osečine i Čajetine na zapadu do Bosilegrada na istoku, ali ipak najviše u Šumadiji (čak sedam), našoj najvažnijoj šljivarskoj regiji.

Među najboljima su se i ove godine nalazile kako destilerije većih kapaciteta, tako i mali proizvođači, koji godišnje proizvedu tek nekoliko stotina litara šljivovice.

– Ova smotra je osnovana pre petnaest godina sa ciljem da se odgovori na pitanje šta je to visokokvalitetna srpska šljivovica, iz kojih krajeva Srbije dolazi i ko su njeni proizvođači – naglašava jedan od osnivača Smotre i član ove Komisije dr Branko Popović, naučni savetnik Instituta za voćarstvo u Čačku.

Prema njegovim rečima, bogatstvo i raznolikost boja, mirisa i ukusa šljivovica iz različitih regiona Srbije, od kojih su sve veoma kvalitetne, ukazuje da se naše nacionalno jako alkoholno piće može sa uspehom proizvoditi i u malim i u velikim destilerijama širom naše zemlje, pri čemu se svaki kraj i proizvođač razlikuju po sortimentu, agroekološkim uslovima i finim modifikacijama u tehnološkom postupku proizvodnje.

– To našu zemlju čini ne samo jednim od najvećih proizvođača šljivovice u svetu već omogućava da se i domaćem i stranom tržištu ponudi nekoliko tipova šljivovice – od zanatskih, proizvedenih u malim destilerijama do onih koje su proizvedene u izuzetno dobro opremljenim velikim destilerijama. Pritom na potrošačima ostaje da se opredele za neku od njih, prema sopstvenim preferencijama – ističe naš sagovornik.

Institut za voćarstvo je i odabran pre 15 godina da bude domaćin ove Smotre iz nekoliko razloga. Prvi naučni rad u Srbiji posvećen šljivovici objavili su istraživači iz ove kuće pre gotovo 70 godina, a prvu knjigu o proizvodnji šljivovice pre skoro 60 godina. Od osnivanja Institut za voćarstvo u Čačku stvorio je 18 sorata šljive, od kojih su neke, kao što su Čačanska rodna, Čačanska lepotica i Valjevka, utkane i u mnoge od vrhunskih rakija ocenjivanih na ovoj smotri.

Institut za voćarstvo intenzivno radi i na očuvanju autohtonih sorti šljive na kojima je i izgrađen renome naše šljivovice. Početkom 21. veka, zahvaljujući ovom Institutu, šljivovica je prvi put proglašena proizvodom od nacionalnog značaja, što je i kulminiralo upisom naše šljivovice na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva organizacije Unesko 2022. godine.

– Ovakva manifestacija je jedinstvena u regionu, a možemo reći i u čitavoj Evropi, što i grad Čačak stavlja na mesto koje zauzimaju gradovi Konjak u Francuskoj ili Edinburg u Škotskoj, kolevke svetski najpoznatijih jakih alkoholnih pića – naglašava Popović i ističe da su se članovi Komisije za ocenjivanje kvaliteta na Smotri u Čačku, inače naši najbolji poznavaoci ovog pića, složili oko toga da autentičnost srpske šljivovice mora da bude očuvana i u narednom periodu, pri čemu, upravo zahvaljujući bogatstvu aroma i tehnološkim inovacijama u ovoj oblasti, tržište može danas da upozna i neke nove tipove šljivovice koje je nekada bilo nemoguće proizvesti i za koje danas postoji i povećano interesovanje tržišta.

– Treba biti veoma oprezan da piće u boci odgovara određenom tipu šljivovice i bude deklarisano na odgovarajući način – objašnjava on i dodaje da naši vrhunski poznavaoci ove problematike skreću pažnju da se u Srbiji javljaju i nesavesni „proizvođači” koji uz učešće samozvanih „tehnologa” pokušavaju da na tržište iznesu proizvode koji nisu autentični ili ne odgovaraju deklarisanim podacima kada je u pitanju poreklo voća, način proizvodnje, a naročito starost rakije. Svesni činjenice da na svetskom tržištu gotovo i da ne postoji prehrambeni proizvod ili piće koje se danas ne falsifikuje, o čemu svedoče problemi sa npr. medom, maslinovim uljem, vinom i drugim proizvodima, treba u narednom periodu što preciznije definisati šta je to srpska šljivovica, koji su njeni tipovi i ko ih sve proizvodi. U suprotnom, kaže, mogli bismo doći u situaciju da se obezvredi mukotrpan posao koji, već više od četvrt veka, obavljaju naše vodeće naučne kuće sa ciljem da se šljivovici, ali i drugim voćnim rakijama iz Srbije, podigne, obezbedi i očuva kvalitet koje one, zahvaljujući vrhunskom kvalitetu srpskog voća, mogu da postignu. Ukazujući na značaj koji društvene mreže imaju u promociji brojnih proizvoda, članovi Komisije upozoravaju da bez obzira na to što o ukusima nekog pića može i treba da raspravlja široka javnost, odgovornost za formiranje ukusa potrošača i strategije razvoja destilerija i kvaliteta naših voćnih rakija mora da postoji, kako ne bi došlo do toga da mišljenje javnosti formiraju ljudi koji sa svojim poluznanjima, a često i sebičnim interesima mogu da kompromituju celu ovu granu proizvodnje – zaključuje dr Branko Popović.

Najbolje među najboljim rakijama

Ove godine je za najbolju među najboljim proglašena šljivovica Dragice Tošić iz Knjaževca, proizvedena 2016. godine, sa ocenom 19,02. Drugo mesto dele proizvođači koji su prethodnih godina već pobeđivali na ovoj Smotri – destilerija „Pure fruit” iz Beograda i Jovana Bojović iz Čačka, sa ocenom 18,97.

Na trećem mestu se nalaze rakije Slavomira Tošića iz Knjaževca, čija je supruga osvojila prvo mesto, i Jugoslava Terzića iz Raške sa ocenom 18,93. Među prvih 10 se nalaze i rakije Gordane Minić iz Donje Trepče (ocena 18,92), Cvete Milojević iz Sočanice (18,90), destilerije „Brandy Heritage” iz Beograda (18,89), Svetomira Milojevića iz Sočanice (18,85), Stefana Ševića iz Blaznave (18,83), Nikole Majstorovića iz Borče (18,82), i destilerije „Emperus” iz Beograda (18,81).

Koliko je i ove godine bila jaka konkurencija za izbor najbolje srpske šljivovice, potvrđuje i činjenica da je još 11 šljivovica dobilo ocenu veću od 18,70, što ih svrstava u pića izuzetnog kvaliteta, među kojima su se našla i tri pobednika iz prethodnih godina – Voćne rakije Plazinić, Stojan Tasić i Nikola Rudić.

________________________________________________________________