Prethodni članak
Rakija iz Čačka pobedila na Festivalu rakije u Bogatiću
Hajdučki sastanak ove godine održan je pre Đurđevdana i to u Bogatiću. Na festival najpozantijeg pića domaće radinosti koje se vinulo do premijum kvaliteta pristigao je rekordan 1001 uzorak, koji nije zabeležen ni na jednoj rakijadi u Srbiji u poslednjih pet godina. Mačvanski harambaša, pobednik festivala za 2026 za najbolju šljivu tamnu iz 2010 je Milan Plazinić iz Čačka. Drugo mesto pripalo je Čedinoj rakiji iz Valjeva za šljivu tamnu iz 2014, a treći je Dragić Gajović iz Guberevaca za šljivu tamnu iz 2009.
„Osnova ove rakije je Požegača ili Madžarka. Nažalost, ona je u izumiranju s obzirom na virus šarke koji je uništava i sad se može naći samo u tragovima. Srećom, ja sam na vreme krenuo da stvaram zalihe, tako da u dogledno vreme neću imati problem sa sirovinom. A jedan mali deo, nekih 15%, to je Dragačica i Crvena ranka koje su malo nadopunile ono što je falilo čistoj Požegači. Tako da smo napravili jedno izuzetno lepo piće koje je u ovim današnjim rezultatima i pokazalo svoj kvalitet. Rađena je dvostruka destilacija, tu je tradicionalni kazan od 110 l, bakarna destilacija u sada u plastičnim, odnosno poliesterskim sudovima. Ranije je to bilo u drvetu, ali je drvo malo nezgodno za održavanje i odležavanje u hrastovim buradima. Znači, malo ljubavi, malo pažnje, naravno, malo i znanja i dosta strpljenja da bi se došlo do ovakvog pića“, kaže profesor Milan Plazinić, koji je 1992. godine nastavio porodičnu tradiciju proizvodnje ovog srpskog brenda.
„Proizvodnju rakije započeo je moj deda. On je krenuo još negde 20-ih godina prošlog veka i to je bila onako porodična destilerija za sopstvene potrebe i nešto malo za prodaju. Moj otac je posle toga nastavio, a ’92. godine smo krenuli u ovu priču i onda smo, da kažem, malo uozbiljili sve to. Počeli smo malo više da vodimo računa o svim fazama proizvodnje i polako iskustvo, probe, uspesi i neuspesi. Sve nas je to učilo da danas dođemo na mesto gde jesmo i da smo, da kažem, i poznati i da se ne stidimo kad nekome ponudimo rakiju“, kaže Milan Plazinić, čija se rakija služi u ekskluzivnim restoranima ali i u hotelu Kraun Plaza.
Čestitam ovom radnom i pametnom sugradjaninu. Zaista mu je rakija IZUZETNA!
Dr. Prof Milan Plazinic je ozbiljan covek,u svakom smislu, ponos familije, i ponos naseg grada, kamo srece da je samo malo vise takvih ljudi.
Svaka cast g-dine Milane
Čestitam. Očekivano od mojih Čačanaca.
A gde je Zorica?! Ona je mnogo više zaslužna za tu rakiju.
Najvise uzoraka na jednoj rakijadi je bilo u Senti prosle godine i to preko 1250 uzoraka.
Čudno mi je da im rakija odležava u plastičnim burićima. Moja odležava isključivo u hrastovom do 3 godine.
Plastika je za dzibru. Destilat je u burićima. Malo duže od 3 godine…
Malo tu ima dobrih čistih rakija da nije dodavana zaprska secera karamela. To je kao kuvana a ne pecena i odležala u buretu. To su fore koje prolaze na tržištu a konzumenti sta oni znaju alkosi. Samo daj rezultat svetske sertif.laboratorije.
Rakija odlezava u plasticnim burićima…hm. Šta bi na to rekle sertifikovane evropske laboratorije?
Neko iznad napisa da se misli na džibru, ali to nije jasno rečeno. Moguće je da rakiju stvarno ostavljaju da odleži u plastičnim sudovima, pri čemu dodaju komade odgovarajućeg drveta da rakija dobije boju. Burad od kvalitetnog hrastovog drveta su skupa, nema više ni dovoljno majstora, tj. pintera, a onda tu burad treba održavati, da ne pričamo koliko ta burad „popiju“ rakije, koja mora redovno da se dosipa kako bi bure bilo puno čime se sprečava dodatan gubitak isparavanjem alkohola.
jel“ovo neka zajebancija.dr.elektrotehnike pece rakiju.narod ocekuje da on kao mask napravi neko svetsko tehnicko perpetumobile,a on se igra sa dzibrom i kazanom.da je agronom ,hemicar, razumeo bi.skroz smo pukli.onaj sto pece najbolju rakiju,zalutao je na elektrotehniku.siguran sam da on nikad nece postati tesla.na zravlje !!
Dobro bate, čovek voli radžu. Vidi se da je doktor. Zašto ti nisi postao Tesla? Šta je tebe sprečavalo?