Obrazovanje ili simulacija? Zašto je blokada nužan odgovor na haos

Dr Aleksandra Bulatović, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu

Ustav garantuje osnovna prava – pravo na život, zdravlje, obrazovanje, rad, ali i slobodu izražavanja. Međutim, kada se nastava pretvori u formalnu simulaciju, a uslovi stvarne sigurnosti i mentalnog zdravlja budu ugroženi, prioritet mora biti stavljen na pravo na život i mentalnu dobrobit.

Ako se obrazovni proces odvija u okruženju koje ne omogućava istinsko učenje i međusobnu solidarnost, onda insistiranje na nastavi postaje besmisleno. Nastavnici i učenici suočeni su s etičkom dilemom: da li je opravdano održavati nastavu ako time kompromitujemo profesionalni integritet i ugrožavamo mentalno zdravlje svih učesnika?

Mentalni pritisak i paradoks obrazovanja u blokadi

Iako se često ističe da su nastavnici i učenici ti koji „samo rade svoj posao“ u haotičnim uslovima, zapravo se na njih vrši pritisak da glume normalnost. Nastavnici pokušavaju održati iluziju kontinuiteta obrazovnog procesa, dok su učenici rastrzani između želje za učenjem i osećaja nesigurnosti i haosa.

Ovakav ambijent stvara dodatni mentalni stres i dugoročne posledice po emocionalni razvoj dece. Prava na rad i obrazovanje ne mogu se efikasno realizovati ako su ugroženi pravo na život, zdravlje i mentalna dobrobit. Insistiranje na nastavi u ovim okolnostima pokazuje koliko je postojeći sistem neadekvatan – više se brine o održavanju formalnosti nego o stvarnoj podršci i sigurnosti.

Solidarnost kao odgovor

Obrazovni proces ne čine samo zidovi škole – on zavisi od aktivnog učešća svih aktera. Škola nije samo prostor u kojem se drži nastava već je to zajednički proces učenja u kome je potrebno da svi akteri učestvuju. Ako učenici, kao primarni nosioci obrazovnog procesa, kolektivno odluče da blokiraju nastavu, tada obrazovni proces praktično ne postoji, čak i ako nastavnici žele da ga održe.

Sveopšta blokada nije čin destrukcije, već nužan korak ka vraćanju pravične i bezbedne obrazovne sredine. U ovim okolnostima, insistiranje na formalnoj nastavi znači pristajanje na iluziju obrazovanja. Umesto toga, treba se suočiti sa tim da škola sada ne funkcioniše kako treba, da pravo na obrazovanje nije samo pravo da se sedi u učionici, već pravo na kvalitetnu i smislenu nastavu i da blokada škole nije protiv obrazovanja, već za bolje obrazovanje. Ako sada dozvolimo simulaciju, priznajemo da je normalno da obrazovni sistem ne funkcioniše.

Blokada je poruka da obrazovni sistem mora da se vrati svojim temeljnim vrednostima – kvalitetu, sigurnosti i poštovanju mentalnog zdravlja svih učesnika. Jer obrazovanje u haosu nije obrazovanje.

___________________________________________________________________