Prethodni članak
In memoriam: Dragoljub Mićunović
Poslednji pozdrav našem osnivaču, predsedniku i prijatelju
prof. dr Dragoljub Mićunović (1930-2026)
Fondacija Centar za demokratiju sa neizmernom tugom i bolom oprašta se od svog osnivača, dugogodišnjeg predsednika Upravnog odbora, mentora i pre svega dragog prijatelja i saborca, prof. dr Dragoljuba Mićunovića. Njegovim odlaskom društvo je izgubilo jednu od najznačajnijih figura u borbi za demokratiju, modernu Srbiju i evropske vrednosti.
Za nas u Centru za demokratiju, profesor Mićunović nije bio samo intelektualni autoritet; bio je čovek neiscrpne energije, tople reči i nepokolebljive vere u bolju budućnost. U vremenima kriza i društvenih lomova, učio nas je da su dijalog i tolerancija jedini ispravan put, a da odbrana ljudskog dostojanstva i slobode nema alternativu.
Njegova posebna strast i posvećenost bili su usmereni ka mladima. Verovao je u njihovu snagu, obrazovao ih, podsticao kritičko mišljenje i otvarao im vrata, duboko uveren da modernu i demokratsku Srbiju mogu izgraditi samo slobodnomisleći ljudi.
Životni san profesora Mićunovića bio je da vidi Srbiju kao ravnopravan deo evropske porodice naroda. Ta vizija ostaje kao zadatak svima nama u Fondaciji – da nastavimo borbu za vrednosti kojima je posvetio čitav svoj život.
Mesto i vreme komemoracije i sahrane prof. dr Dragoljuba Mićunovića biće naknadno objavljeni.
____________________________________________________
BIOGRAFIJA
Prof. dr Dragoljub Mićunović (1930-2026)
Prof. dr Dragoljub Mićunović (1930-2026)
Dragoljub Mićunović rođen je 14. jula 1930. godine u Toplici na jugu Srbije. Detinjstvo je proveo u Skoplju, gde je započeo školovanje. Nakon okupacije Jugoslavije 1941. sa porodicom se seli u Merdare u blizini Kuršumlije, gde provodi rat. Posle rata pohađa gimnazije u Kuršumliji i Prokuplju. U vreme sukoba Jugoslavije i Sovjetskog Saveza 1948. proveo je dvadeset meseci na Golom otoku, zatvoru i radnom logoru za političke zatvorenike u Jugoslaviji.
Po povratku upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je 1954. diplomirao filozofiju. Dobija mesto predavača filozofije i psihologije u Učiteljskoj školi i gimnaziji u Kruševcu.
Godine 1960. izabran je za asistenta na Filozofskom fakultetu Beogradskog Univerziteta. 1969. doktorirao sa tezom „Logički problemi u sociološkim istraživanjima“ i izabran za docenta. Predaje Istoriju socijalnih i političkih teorija na Odeljenju za sociologiju i filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Sa grupom filozofa okupljenih oko časopisa “Praxis” bio je među inspiratorima i organizatorima antivladinih demonstracija juna 1968. Sa sedmoro kolega 1975. udaljen je sa Filozofskog fakulteta na zahtev Josipa Broza Tita, zbog političkih aktivnosti i kritike režima. Po povratku je radio u Centru za filozofiju i društvenu teoriju, da bi se 1990. vratio na Filozofski fakultet.
Prof. dr Dragoljub Mićunović zadužio je naučnu i akademsku zajednicu uvođenjem izučavanja savremenih socioloških teorija, naročito savremenih metodoloških koncepcija.
Objavio je 150 rasprava iz oblasti filozofije i sociologije. Najznačajnija dela: Nauka i filozofija (1963), Logika i sociologija (1969), Sociologija, udžbenik za više škole (1972), Socijalna filozofija (1986), Filozofija minima (2001), Moja politika (2005), Reči u vremenu (2007), Reforma i restauracija (2008). Držao je predavanja u Nemačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Rusiji, Meksiku, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj.
Sa grupom kritičkih intelektualaca 1990. osnovao je Demokratsku stranku, jednu od prvih opozicionih partija u Srbiji, i postao prvi predsednik obnovljene DS. 1999. organizuje „Okrugli sto opozicije“ i učestvuje u formiranju široke koalicije Demokratske opozicije Srbije (DOS) koja je 2000. svrgla režim Slobodana Miloševića.
Bio je republički i savezni poslanik u više mandata, predsednik Veća građana Savezne skupštine, predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, predsednik Spoljno-političkog odbora Skupštine Srbije i šef delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i OEBS.
Istaknuti pobornik razvoja civilnog društva u Srbiji i regionu. Osnivač Centra za demokratiju 1994. godine, sa grupom saradnika koje je okupila zajednička potreba udruživanja demokratskih potencijala i njihovo angažovanje na razvijanju demokratskih ideja, demokratske političke kulture, negovanju dijaloga i duha tolerancije, unapređivanju argumentovanog političkog mišljenja i obrazovanju građana za učešće u procesima stvaranja demokratskog društva.
Dobitnik je Nagrade za toleranciju, francuskog Ordena legije časti, Nagrade „Najevropljanin“, Ordena italijanske zvezde solidarnosti i drugih nagrada za demokratiju i toleranciju.
_____________________________________________________
Borio se jeste,ali za neke svoje ideale.Pa i kad je mogao nista nije iradio,cak ni za svoje Merare ni Kosanicu.Tipican primer srpskog intelektualca,kad se najede pogace,zaboravi i proju i opanke.Bog ga je nagradio dugim i lagodnim zivotom.Laka mi zemlja.
.
Како можете тако нешто рећи за такво човека?
Ako je tebi lagodan život Goli otok,želim ti to od sveg srca