Prethodni članak
Kad’ se dignu Čačak i Užice, kad’ se pobuni zapadna Srbija
Objavljeno 07/07/2025
Jake policijske snage prethodna dva dana su u Čačku i Užicu čistile ulice od građana koji su hteli da ih blokiraju. Digla se zapadna Srbija, a koji su sve istorijski događaji kuvali u tom delu zemlje
Policija već više od nedelju dana rasteruje sa ulica demonstrante koji građanskom neposlušnošću izražavaju revolt prema aktuelnoj društveno-političkoj situaciji, a pre svega, brutalnosti koju je policija pokazala na protestu u Beogradu 28. juna.
Policija nastavlja da hapsi, a građani da blokiraju i tako iz dana u dan.
Vikend za nama obeležio je niz skupova širom zemlje, a najuzavrelija atmosfera bila je u Čačku i Užicu.
U gradu na Đetinji, u nedelju su viđene jake policijske snage, a prema navodima sa društvenih mreža, tamo je otišla i policija iz drugih gradova.
Da li je zapadna Srbija ustala i odlučila da pokaže odlučnost? Ako je tako, mogao bi to da bude jedan u nizu događaja u kome su velike istorijske promene kretale iz tog kraja zemlje.
Prvi srpski ustanak
Prvi ustanak Srba protiv Osmanskog carstva krenuo je iz centralno-zapadne Srbije, tačnije iz Orašca, kod Aranđelovca.
Ustanici su se okupili 15. februara 1804. godine, kako bi podigli oružani ustanak protiv osmanske vlasti, a vođa ustanka izabran je Karađorđe Petrović. Povod za ustanak bila je Seča knezova, koju su sproveli janjičari u beogradskom pašaluku.
Ustanak je trajao devet godina, na kraju je ugušen, ali je imao je veliki značaj za istoriju Srbije. Iako nije odmah doveo do pune nezavisnosti, doneo je važne političke, društvene i kulturne promene.
Ustanak je označio kraj pasivnog prihvatanja osmanske vlasti i početak organizovanog otpora, sa ciljem stvaranja slobodne i samostalne srpske države.
Tokom ustanka je uspostavljena narodna vlast: savet (Skupština), administracija, sudovi i vojska. Karađorđe Petrović je bio vođa i vojni komandant, ali su sve ključne odluke donosili i predstavnici naroda.
U oslobođenim krajevima ukinuti su feudalni nameti, turski spahije su proterane, a seljaci su prvi put počeli da rade zemlju bez obaveze davanja nameta Turcima.
Ustanak je probudio nacionalnu svest i potrebu za kulturnim i obrazovnim napretkom. U tom periodu počinje razvoj moderne srpske književnosti, školstva i štampe.
Iako je ustanak ugušen 1813. godine, postavio je temelje za Drugi srpski ustanak (1815) i kasnije autonomiju, a potom i nezavisnost Srbije. Ustanak se smatra početkom moderne srpske državnosti.
Dan kada je ustanak podignut danas se proslavlja kao Dan državnosti Srbije.
Opsada Užica 1807.
Važan događaj u periodu Prvog srpskog ustanka desio se 1807. godine.
Opsada Užica 1807. bila je jedna od najznačajnijih pobeda srpskih ustanika protiv Turaka u Prvom srpskom ustanku.
Bitka je značila potpuno srpsko zauzimanje drugog najznačajnijeg utvrđenja u Beogradskom pašaluku. Vođa srpskih snaga u opsadi Užica bio je Miloš Obrenović, a cilj je bio oslobađanje Užica, jednog od poslednjih turskih uporišta u zapadnoj Srbiji.
U proleće 1807. Karađorđe je odlučio da se zauzme užička tvrđava, pa je aprila te godine sa oko 8.000 boraca došao u pomoć užičkim ustanicima. U tromesečnim borbama stradalo je više od 500 ustanika, ranjen je Miloš Obrenović, ali je pobeda ipak ostvarena. Od topova i neprestanih ispada poginulo je više od 300 Turaka, a 500 kuća je izgorelo. Iscrpljeni glađu, Turci iz tvrđave predali su se 20. jula da bi ih Srbi potom otpratili preko Drine u Bosnu.
Tako je Užice, tada posle Beograda najznačajnija varoš u Beogradskom pašaluku, postalo glavna ustanička baza za dalja ofanzivna dejstva srpske vojske ka Starom Vlahu i Bosni i centar za obuku srpskih vojnika. Godinama su ustanici držali u svojim rukama užičku tvrđavu da bi 1813, kad je propao Prvi srpski ustanak, Turci u nju ušli bez borbe.
Drugi srpski ustanak
Čačak i okolina odigrali su ključnu ulogu u drugom ustanku Srba protiv Turaka.
Drugi srpski ustanak je podignut u Takovu, 23. aprila 1815, a Čačak i okolina (Rudnički, Dragačevski, Užički kraj) su među prvima odgovorili na poziv Miloša Obrenovića za ustanak. Mnogi ustanici iz okoline Čačka, posebno iz sela u dolini Zapadne Morave, pridružili su se Miloševim četama.
Najvažnija bitka Drugog srpskog ustanka odigrala se na brdu Ljubić, iznad Čačka, u maju 1815. godine. Posle teške borbe, srpske snage predvođene Milošem Obrenovićem, Jovanom Dobrnjcem Milićem Drničićem, odnele su pobedu, nanele velike gubitke Turcima, i oslobodile Čačak.
Posle bitke na Ljubiću, Čačak je oslobođen i postao jedno od prvih oslobođenih mesta u Drugom ustanku, što je imalo ogroman moralni i strateški značaj, a Čačak je postao važna tačka u formiranju autonomne Kneževine Srbije.
1941. Užička republika
Užice je odigarlo važnu ulogu u Drugom svetskom ratu, kada je 1941. godine postalo prva slobodna teritorija, koju su oslobodile i organizovale partizanske jedinice pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije.
Užička republika trajala je od oslobođenja Užica 24. septembra 1941, a njen kraj je obeležila herojska bitka Radničkog bataljona 29. novembra 1941. godine.
Tokom postojanja, njene granice usled neprestanih borbi stalno su se pomerale. U periodu najvećeg zamaha, ona je približno zauzimala površinu od oko 19.000 kvadratnih kilometara, što na ukupnu površinu uže Srbije predstavlja oko trećinu. Ona se na jugu graničila rekom Uvac, na zapadu Drinom, na istoku linijom Beograd-Lajkovac-Aranđelovac-Knić-Kraljevo-Raška, dok se na severu granica stalno menjala.
Na oslobođenoj teritoriji Užičke republike stvara se organizovana narodna vlast i razvija veoma intenzivan i raznovrstan politički i kulturni život. Zgrada u kojoj se pre rata nalazila Narodna banka (sada zgrada Narodnog muzeja Užice) postala je sedište najvišeg vojnog i političkog rukovodstva – vrhovnog štaba NOPOJ-a, Politbiroa CK KPJ i CK SKOJ-a.
Bageri iz Čačka
Petooktobarske promene važan su politički događaj u novijoj srpskoj istoriji.
Jednu od vodećih uloga u ovim demonstracijama preuzeli su upravo Čačani. Na hiljada građana krenulo je sa raskrsnice puteva u Preljini a u dugoj koloni bili su autobusi, automobili, ali i bageri koji su stigli pred Skupštinu u Beogradu.
Bager koji je stigao pred Skupštonu dovezao je Ljubisav Đokić – Džo Bagerista i time postao jedan od simbola ovih demonstracija. Do sredine 90-ih imao je svoju šljunkaru, koju su mu, tvrdio je, uzeli „korumpirani političari da bi na Makišu zidali vikendice“.
O čemu vi pišete, 5. oktobra je bilo 600 000 ljudi na ulicama, nije radila Kolubara, sve je bilo blokirano, opozicija je imala jasan plan da sruši diktatora. Na ove blokade izlazi u proseku 300 do 500 ljudi, opozicija je katastrofa, jedino studenti drze energiju ali će pod represijom ove sekte polako splasnuti. Jedino neka nesreća kao u Novom Sadu bi možda opet trgla građane iz letargije. Beograđani gledaju gde će na letovanje i u šoping a drugi treba da se biju sa policijom za njih.
@aki
Druze, nista ne splasnjava, naprotiv.
Mozda bude malo tise krajem jula i avgusta, sto zbog najavljenih vrucinaz sto iz nekih drugih razloga, ali ovo nece stati dok se ne ispune zahtevi
Svako ko misli drugacije je u velikoj zabludi
Odgovor na komentar AKI. Prizivas nesrecu . Da li si ti normalan. I nesreca u Novom Sadu je cin terorista. Ti pod hitno treba na lecenje.
Bliži se slobodica,mada sekta želi krv sa svojom policijom!
Ljudi,
sve ste vi u pravu.Navedene generacije su isle na noz i metak jer je bilo ne izdrzivi i borili su se za slobodu od okupatora.Sada se suvise lepo i opusteno zivi da bi neko rizikovao cak i suzavac a kamo li sta drugo.
Oslonili smo se na decu koja ovo rade iz zabave i ljubavi…nemaju deca mrznju koja je potrebna da se rusi.
Neka ide svojim tokom i neka ga pobedimo na izborima.
Usporedba ima logike jer smo ponovo okupirani.Ovaj put nije bilo potrebe da strane trupe ulaze u zemlju,sto ne znaci da nece.Vlast je namesnicka i spremna je da izvrsi svako naredjenje koje dolazi spolja.
Ni jedan jedini kriminalac u drzavi nije protiv SNS a i to najbolje govori de smo.Slobodni izbori su ukinuti jos 2013 a ni oni pre nisu bili slobodni.
Studenti su jedini svesni deo drustva,koji ce morati da napusti zemlju y slucaju da Vucic ostane na vlasti.
Ovde ce doci vrlo brzo razne druge nacije da rade i zive.Svetskim kapitalistima ovde najmanje treba patriotska omladina koja zeli da izgradjuje sopsvenu drzavu.Ovo je odsudna bika a poraz od SNS zlikovaca znaci da odustajemo od drzave i mirimo se sa statusom poslisnog roba bez prava na svoj stav.
TEK SMO POČELI, daj Bože da si u pravu i da je tek počelo ali ne mogu da shvatim Beograd. U Beogradu živi 1,6 miliona ljudi, možda i više, i jedino tamo može da se napravi kritična masa da se ovo govno skine sa vlasti. Na zadnjem protestu bilo je 140 000 to je 8% stanovnika Beograda, pola od tih ljudi su došlo sa strane znači nije bilo ni osam posto Beograđana, šta čekaju da Čačani, Užičani i Nišlije poturaju leđa umesto njih. Neka hvala, dosta je bilo, mi smo skinuli Slobodana a oni uživaju u Beogradu na vodi, Galeriji, EXPu, nacionalnom stadionu, delfinarijumu, duplo većim platana od ostatka Srbije. Ko ih više jeb… dosta mi radimo a sve se pravi u Beogradu i za Beograđane.
Nije uporedivo sa 5. oktobrom 2000. godine, tada je opozicija držala lokalnu vlast u gotovo svim opštinama, a koju je dobila nakon tromesečnih protesta u zimu 1996/1997. godine.
Oni su imali motiv da sruše diktatora, jer je sav novac išao u republičku kasu, odakle su ga Miloševićevi namesnici delili lokalnim samoupravama na kašičicu.
Tadašnja opozicija je imala dobru stranačku organizaciju na lokalu i dosta članova, koje su sve aktivirali, plus masa nezadovoljnog naroda.
I opet je bilo tesno na predsedničkim izborima, uprkos onolikim godinama sankcija i na kraju bombardovanja.
Ovaj zbog bahatog ponašanja nije ni blizu Miloševiću po popularnosti, ali takođe nema mogućnost da nakrade milion glasova na Kosovu i Metohiji kao što je radio Milošević, zato mu odgovara što niža izlaznost, najbolje ispod 60% što mu garantuje da će imati oko 50% glasova uz sve ucenje i krađe.
Ako izađe 80% kao što se desilo u Kosjeriću, on je ugasio, posebno u većim gradovima, u Kosjeriću je uspeo da namakne tesnu pobedu samo zahvaljujući tome što je celu mašineriju upregao u tu malu opštinu. Kad bi izbori bili u svim gradovima i opštinama, on jednostavno ne bi imao resurse da sva glasačka mesta pokrije svojim huliganima i krimosima, plus nema toliko para da kupi milion glasova.
Sto se tice Cacka,od tog posla nema nista.
Od 2000 je se naselila u
Cacku,kurta I murta sa tim je izgibljena I cuvena energija gradjana koju je samo
Cacka imao.Kakvo Uzice.
Danas Uzice preuzima barjak,zahvaljujuci sto
su cisti,bez doseljenika.
Sta se bunimo protiv,porodice Stevanic,kada smo imali
vladavinu brace Ilic,koji
narod zbog lopovluka nemoze da smisli.
Jer je Velimir prvi“magristriro“,kod Zivanica,na tehnickom fakultetu u Cacku,za uzvrat ga je postavijio za presednika
upravnog odbora EPSa.
Od tada,Velimirovog lopovluka jos 100 godina
Cacak nece biti opozicjoni
grad kakv je bio.