Kraljevska porodica na otvaranju izložbe o Kraljici Mariji

Изложба посвећена Њ.В. Краљици Марији, припремљена поводом 125. годишњице рођења Њеног Величанства, отворена је данас у Југословенској кинотеци. Свечаном отварању присуствовали су Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар, Принцеза Катарина, Принц Наследник Филип и Принцеза Даница.

Домаћин догађаја био је г. Александар Ердељановић, директор Југословенске кинотеке, који је поздравио Њихова Краљевска Височанства, са којима су били и г-ђа Бети Румелиотис, сестре Принцезе Катарине, и г. Душан Бабац, председавајући Саветодавних тела Круне.

– Веома сам срећан што, након Краљевског двора, још једна важна институција организује изложбу о Краљици Мајци и веома сам захвалан Југословенској кинотеци на овом доприносу чувању сећања на моју драгу баку. Краљица Марија је била изузетна жена чије је срце било испуњено чистом и искреном љубављу према свом народу. Била је мајка нације, народна краљица, која је и данас узор свима нама. Важно је да је њено наслеђе доброте, саосећања, истинског доброчинства и љубави према ближњима још увек живо, и да нас подсећају на праве вредности које сви треба да негујемо и ка којима треба да тежимо – поручио је ЊКВ Престолонаследник Александар.

Г. Ердељановић је у свом говору истакао историјску улогу Краљице Марије као једне од највећих добротворки нашег народа, чије наслеђе и данас живи. Захвалио се Краљевској породици Србије на помоћи у организовању изложбе и уступљеном фото материјалу, а осврнуо се и на сачуване видео записе који се чувају у Југословенској кинотеци, а који су драгоцено сведочанство и успомена на покојну Краљицу Мајку.

– Овом изложбом, Југословенска кинотека одаје филмску и историјску почаст супрузи, мајци добротворки која је својим делима веома задужила српски и друге југословенске народе, али је игром судбине и тешких политичких околности заборављена после Другог светског рата.

Г. Бабац је у свом обраћању истакао добре и искрене односе између Краљевске породице Србије и Југословенске кинотеке, која је „дуги низ деценија показивала истинско поштовање према историјском наслеђу породице Карађорђевић“.

Подсетио је да је филм „Крунисање Краља Петра I“ рестауриран деведесетих година прошлог века, када то није било ни једноставно, нити популарно. Такође, када се Престолонаследник Александар вратио у Србију 2001. године, Кинотека је пронашла и сачувала документарни филм снимљен 27. марта 1941. године.

– На том снимку видимо нешто што је деценијама било прикривано — народ који на улицама Београда носи слике Краља Петра Другог, а не обележја комунистичке партије, како је дуго тврдило званично тумачење. Тај филм није био само сведочанство, већ и чин историјске правде. Као последица тог открића, улици 27. марта враћено је њено старо и достојно име — Краљице Марије. Јер истина, као и светлост, увек пронађе свој пут. И баш зато, данас, у овој сали пуној историје, враћамо се краљици Марији — жени која је својим животом ту светлост носила у себи. Њена доброта, њено доброчинство и њена скромност остали су уписани у колективно сећање нашег народа. Она је, више од титуле, била симбол људскости и топлине.

Господин Бабац је такође најавио да се сарадња Краљевског двора и Југословенске кинотеке наставља, пошто ће недавно рестаурирани филм снимљен приликом обнове Његошеве капеле, као и пут краља Александра и краљице Марије по Црној Гори и Јадрану, ускоро бити представљени у Краљевском двору, на следећој изложби.

– И тај филм ће, као и многи пре њега, разбити бројне пропагандне митове који су се годинама ткајући удаљавали од истине.

Ирина Кондић, кустос Југословенске кинотеке, говорила је о изложби, која се састоји од осам паноа са биографским подацима и мноштвом фотографија из Архива краљевског двора, предмета из Етнографског музеја, пружајући целовит приказ живота, дела и личности у народу омиљене краљице Марије.

Кроз изложбу сазнајемо како је у раној младости, као румунска принцеза, добила љупки надимак Мињон, али и како је доласком на југословенски двор, подижући своје синове престолонаследника Петра II и принчеве Томислава и Андреја, прозвана из милоште краљица Мајка.

Посебан део везан је за њен хуманитарни рад кроз отварање школа и болница, помоћ незбринутој и сиромашној деци и сарадњи са организацијама, као што су Коло српских сестара, Друштво „Свети Јован” и Комитет Југословенског Црвеног крста.

__________________________________________________________________________