Медијски конкурси Министарства – новац искључиво у рукама провладиних новинарских и медијских удружења

Док су на овогодишњим медијским конкурсима Министарства информисања и телекомуникација новац добила бројна провладина новинарска и медијска удружења, ниједан пројекат Удружења новинара Србије (УНС), Независног удружења новинара Србије (НУНС), Локал преса, Асоцијације медија и Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) није подржан.

Новац ове године није додељен ни Синдикату новинара Србије (СИНОС), као ни Савету за штампу.

С друге стране, највише новца добило је Друштво новинара Ниша (ДНН) – 5.950.000 динара, од чега му је 2.400.000 динара додељено за медијске пројекте намењене етичким и професионалним стандардима, 1.450.000 динара за медијски садржај који ће бити објављиван у онлајн медијима и 2.100.000 динара за медијски садржај на језицима националних мањина

Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) добило је 3.000.000 динара за пројекте намењеним етичким и професионалним стандардима.

Са 1.300.000 динара подржана је и новооснована Асоцијација новинара Србије (АНС). Ова Асоцијација добила је 800.000 динара на конкурсу за пројекте производње медијских садржаја на интернету и 500.000 динара за производњу медијских садржаја намењених особама са инвалидитетом.

Подсетимо, средином јуна прошле године група од 135 новинара махом провладиних медија потписала је иницијативу за оснивање овог новог новинарског удружења.

Ово удружење је већ по оснивању позвано да учествује у радним групама за израду нацрта два медијска закона и Стратегије развоја система јавног информисања од 2026. до 2030. године, а сада му је, на првом учешћу на медијским конкурсима Министарства додељено више од милион динара.

Претходно, АНС је новац добио и на конкурсу Града Београда и Новог Сада (за пројекте производње медијског садржаја).

На овогодишњим конкурсима Министарства подржани су и пројекти Удружења радио станица „РАБ Србија“ (са 2.400.000 динара), Удружења електронских медија Comnet (са 2.000.000 динара), Медијске заједнице Србије (са 1.800.000), Друштва новинара Војводине (1.560.000 динара), Удружења спортских новинара Београда (са 1.200.000 динара), Удружења спортских новинара Панчева (са 1.000.000 динара).

Удружење спортских новинара Панчева је новац добило за пројекат, који, судећи по називу „Светски а наши – Вук Стефановић Караџић, Никола Тесла и Бора Станковић“, није ни у каквој вези са спортом.

Иначе, ово је први пут да ниједан пројекат УНС-а није подржан на конкурсима Министарства. Један од пројеката са којим је УНС конкурисао је и пројекат „Ко су кинески новинари убијени у НАТО агресији и о чему су извештавали“.

Исту „судбину“ деле и организација Центар за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ) и медијска кућа Нова економија, којима такође први пут ниједан пројекат на конкурсима МИТ-а није подржан.

Када је реч о медијским кућама, појединачно највише новца на овогодишњих девет конкурса добила је фирма ВТВ из Суботице, којој је за реализацију медијских пројеката одобрено укупно 11.400.000 динара.

Рекордер по броју појединачних пројеката подржаних на једном конкурсу, је ZAPPLE медија група којој је на конкурсу МИТ-а за суфинансирање медијских пројеката за интернет медије подржано највише пројеката – њих седам, за које је опредељено по 700.000 динара. То значи да Zapple медија група за реализацију пројеката добила укупно 4.900.000 динара.

Појединачно, највише новца на једном конкурсу добио пројекат Дневник Војводина Преса, за који је опредељено пет милиона динара.

Решење о расподели на конкурсу за медијске пројекте намењене етичким и професионалним стандардима показује да више од половине пројеката пријављених на овом конкурсу (15 од 28) говори о технолошким иновацијама и медијима. Тема вештачке интелигенције посебно се истиче.

Тако је Друштво новинара Ниша, новинарско удружење које је ове године добило највише новца на конкурсима МИТ-а, подржано за пројекат у којем се преиспитује да ли је вештачка интелигенција револуција или претња.

Радио-телевизија Крушевац, која је новац за пројекат о ВИ добила и прошле године, овог пута је за пројекат „Чујемо ли се? (будућност радија – трансформација од „главног извора информације“ до борбе са алгоритмима)“ добила 2.200.000 динара.

Парадоксално, у години у којој су пројекти о ВИ доминирали конкурсима, Савет за штампу – саморегулаторно тело чије су одлуке један од критеријума вредновања пројеката – овог пута није добио средства за пројекат чији је циљ био развој смерница за етичку примену вештачке интелигенције.

_________________________________________________