Prethodni članak
Rukovodstvo deponije Duboko bilo svesno njenog štetnog uticaja na životnu sredinu
Sudsko veštačenje, urađeno za potrebe postupka koji Udruženje građana „Da (Ne) Dišemo Duboko“ vodi protiv JKP RCUO „Duboko“, utvrdilo je da je rukovodstvo deponije bilo svesno njenog štetnog uticaja na životnu sredinu, ali je uprkos tome nastavilo sa radom i nakon dostizanja projektovanog kapaciteta, kao i nakon isteka integrisane dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje neopasnog otpada.
Foto: Nenad Kovačević
To se ističe u saopšenju udruženja „Da (Ne) dišemo Duboko“ u kome se dalje navodi:
– Istovremeno, nalaz stalnog sudskog veštaka za oblast uzroka požara, eksplozija i havarija Nikolete Kukučke Stojanović potvrđuje da je deponija predstavljala, a i dalje predstavlja, izvor opasnosti od štete po neodređeni broj ljudi, kao i da je njen rad imao negativan uticaj na životnu sredinu zbog nesprovođenja mera zaštite na način koji bi omogućio bezbednu i normalnu egzistenciju građana koji žive u neposrednoj blizini deponije.
Deponija Duboko – Foto: Nenad Kovačević
„JKP RCUO „Duboko“ bilo je svesno štetnog uticaja na životnu sredinu, što se vidi iz izveštaja o poslovanju, ali je nastavilo sa radom nakon dostizanja projektovanog kapaciteta, kao i nakon isteka integrisane dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje neopasnog otpada. Dostizanje maksimalnog deponijskog kapaciteta na izgrađenim etažama i pojava požara, koji je narušio stabilnost deponije, posledično su imali negativan uticaj na životnu sredinu.
Na osnovu svega veštak konstatuje da tuženi u većini nije sprovodio mere zaštite na način kojim je omogućavao normalnu egsistenciju tužilaca i drugih lica koja žive u neposrenoj blizini deponije”, navodi se u nalazu.
Veštak preporučuje da se hitno izvrši kompletan pregled sistema za sakupljanje procednih voda, sistema za prikupljanje deponijskog gasa i zaštitnih folija, kao i da se bez odlaganja saniraju sva uočena oštećenja.
Zbog višegodišnjeg odlaganja otpada, prekoračenja projektovanog kapaciteta i mogućih oštećenja zaštitnih sistema, predlaže se angažovanje eksperta iz oblasti upravljanja deponijskim sistemima, koji bi nakon sprovedene sanacije procenio mogućnost i dinamiku zatvaranja deponije.
Objavljen tender za sanaciju i zatvaranje deponije Duboko, analize potvrdile ozbilje rizike
Prema nalazu sudskog veštaka, maksimalni dozvoljeni kapacitet deponije od 592.671 kubnog metra premašen je još 2021. godine, dok ukupno prekoračenje danas iznosi oko 40 odsto. Zbog toga se preporučuje uklanjanje viška deponovanog otpada i inertnog materijala, kako bi se očuvala stabilnost tela deponije.
Ovo sudsko veštačenje predstavlja još jednu nezavisnu potvrdu onoga na šta je naše udruženje godinama upozoravalo – problem na deponiji „Duboko“ nije nastao iznenada, niti je posledica jednog događaja, već dugogodišnjeg ignorisanja upozorenja, prekoračenja dozvoljenih kapaciteta, rada bez važećih dozvola i izostanka adekvatne kontrole sistema koji su morali da štite zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Tužilaštvo umanjuje odgovornost za ekološku katastrofu na deponiji Duboko
Istovremeno, nalaz potvrđuje i da činjenice nisu bile u dovoljnoj meri ispitane u postupcima koji je Osnovno javno tužilaštvo u Užicu okončalo odbacivanjem krivičnih prijava koje je Udruženje građana „Da (Ne) Dišemo Duboko“ podnelo zbog sumnje na teško zagađenje životne sredine protiv tadašnjih odgovornih lica u JKP RCUO „Duboko“.
____________________________________________________________
Zašto se svaki dan ne postavlja pitanje o reciklaži?
Kad bi se odnošenje otpada naplaćivalo po kilogramu za sve što se ne može reciklirati, građani bi odvajali preko 90% otpada za reciklažu, pa kapacitet deponije ne bi bio problem. U Čačku je jedan od prethodnih direktora odlično organizovao odvajanje reciklažnog otpada, građani su pravilno odvajali reciklažni otpad u kontejnere namenjene za različite vrste reciklažnog otpada, a onda je doašo novi direktor po kome je to izgleda bilo bacanje para. Sad će takav pristup da nas košta višestruko, a niko neće odgovarati za taj javašluk.