Prethodni članak
Izostanak adekvatnih mera Vlade Srbije za oporavak privrede
– Kada govorimo o merama vlade Srbije koje su sprovedene u prethodnom periodu u domenu kreditne podrške domaćim privrednicima kod poslovnih banaka, možemo slobodno reći da iste nisu dale očekivane rezultate i da nisu bile od velike pomoći domaćim privrednicima za prevazilaženje nagomilanih problema u kojima se oni nalaze već dugi niz godina – kaže Dušan Đapić, član Ekonomskog saveta Narodne stranke.
Naime, poslovne banke su nastavile da vrlo selektivno odobravaju kredite privrednim subjektima u skladu sa svojom kreditnom politikom sagledavajući finansijski kapacitet, ukupnu kreditnu izloženost klijenta kao i bilansna racia, kao preduslov za razmatranje njihovih zahteva za povlačenje novih kredita. Treba imati u vidu i projektovanu kamatu koja je značajno viša od one koja je predviđena na kredite koji se povlače iz Fonda za razvoj.
Takođe, i način na koji je država uredbom predvidela izdavanje garancija za povučene kredite privrednih subjekata poslovnim bankama, maksimalnu visinu garancije i drugo, nije snizila kriterijume poslovnih banaka za odobravanje kredita istim.
Pitanje je koliko privrednih subjekata uopšte ispunjava uslove banaka jer su oni uglavnom prezaduženi, povukli su maksimalno koliko su mogli kredita iz postojećih kreditnih linija. Kod akcionarskih društava je za zaduživanje iznad visine jedne trećine ukupne aktive potrebna i odluka skupštine akcionara, tako da i to u određenim slučajevima može da bude problem zbog nesaglasnih akcionara koje treba isplatiti.
Poslovne banke, bez obzira sto su likvidne, vrlo su oprezne zbog problema koje su u prošlosti imale sa NPL-ovima (nenaplativim zajmovima), primer za to je Komercijalna banka koja je 2015. godine i 2016. godine zbog otpisa NPL poslovala sa gubitkom.
– Što se tiče kredita iz Fonda za razvoj, oni su bili dostupni samo malom broju privilegovanih privrednih subjekata, jer povučena kreditna sredstva iz Fonda se doživljavaju kao bespovratno dodeljena sredstva, tako je bar do sada bilo. Interesantno je prokomentarisati izvore iz kojih je Vlada Srbije obezbeđivala sredstva za finansiranje mera podrške privredi, tako da između ostalog deo sredstava se obezbeđivao od Agencije za osiguranje depozita, koja je donela uredbu kojom se uklanja limit za ulaganje deviznih sredstava u devizne hartije od vrednosti RS. Na ovaj način je dovedena u pitanje pokrivenost depozita građana koje imaju u bankama. Radi se o iznosu od oko 300 miliona eura – kaže Đapić.
Ono sto je propušteno da se uradi je da se kao jedna od mera za oporavak privrede najavi izdavanje državnih garancija za kapitalne investicione projekte u inostranstvu, kako bi građevinska industrija mogla da konkuriše na međunarodnim tenderima za dobijanje tih poslova. Izdavanje garancija je uvek bila brana domaćoj građevinskoj industriji da konkuriše jer domaće banke nikad nisu mogle, zbog visine svog kapitala, da se toliko izlože i izdaju sve potrebne garancije.
Sa stranim bankama nije bila moguća saradnja po ovom pitanju. Naravno, radi se o kapitalnim projektima od vise stotina miliona evra.
Ono čega se nismo dotakli jeste činjenica da ono što mere vlade Srbije sigurno nece da poprave su sustinski duboki sistemski problemi naše privrede osrednjeg intenziteta.
Osnovni problemi se ogledaju u neadekvatnoj konkurentskoj sposobnosti naših privrednika na međunarodnom tržištu, nedovoljnim državnim podsticajima privrednim granama koje bi mogle da ostvare komparativnu prednost na međunarodnom tržištu, ukidanje carina na robu i usluge iz EU, destimulisanje izvoza kroz održavanje veštački nerealnog kursa dinara prema evru. Neke države su, primera radi, namerno devalvirale domaću valutu dok nisu osvojile inostrana tržišta.
– Imamo problem plitkog domaćeg tržišta, stihijskih stranih investicija bez ikakve strategije privrednog razvoja, favorizovanja inostranih investitora u odnosu na domaće davanjem obilatih subvencija istim, neefikasnog javnog sektora, sistemske korupcije (meke i teske), monopola i tako dalje. Ovo je samo deo problema koji su uzrok privredne situacije u kojoj se nalazimo, ali isto tako treba da nam bude i podsticaj da poradimo na rešenjima za izlazak iz takvog privrednog miljea. – navodi Đapić.
______________________________________________________________________________
Hoće li oporaviti SLOBODA APARATE??
Hoce, kada opet otkupe deo Slobode Aparati u Mrcajevica koje su prodali za mizeran novac, umesto da je tu napravljeno nesto, ili neko Javno preduzece ili drustveno ili da je dovedena neka firma da zaposli bar 300 ljudi, ovako sve sto krenu upropaste
Sada tu direktor Moravca daje zaposlinima da izdaju parking za Kupusijadu, kao da je to njiva dedovina, a nema 3 iz Mrcajevaca coveka koja tu rade. Sramota