Prethodni članak
Procvetala kajsija, svi se nadaju da neće biti snega za vikend
Iako su u Zapadnoj Srbiji i dalje hladna jutra, zbog visokih dnevnih temperatura voćke su se probudile iz zimskog sna. Prve su krenule kajsije koje su i najosetljivije na niske temperature. U Miokovcima, gde se ubere i do trećine srpskog roda kajsije, sa zebnjom očekuju najavljeno zahlađenje, niske temperature ali i mogući sneg.
Vojkan Tomić kaže da se kajsija već sada nalazi pod stresom zbog velikih temperaturnih oscilacija, ali da bi eventualni sneg opet obrao celokupan rod.
– Kao što možete videti vidite celi Miokovci su pod cvetom i koliko ima voća. Ovde kod nas u selu ima preko 300 hektara pod voćem. Nadamo se da će ove godine ovo ostati, prošle godine je smrzlo, očekivali smo da će nam država nešto pomoći. Bila su i dve elementarne nepogode prošle godine, nismo dobili ni od države ništa. Nadamo se da će ove godine ostti cvet i plod, ali su nam već sad velike temperaturne oscilacije. Ako bi ostalo i 10 procenata, biće pun rod. Na ovoj fazi kajsija može da izdrži do minus 2, a kad već počinje da izlazi iz košuljice, ona vrlo je rizična – upozorava Vojkan Tomić.
Voćari su u novu sezonu ušli bez novca jer su kasni mraz i sneg obrali prošlogodišnji rod, a ako se isto ponovi ove godine pitanje je kako će opstati.
– Hemija je poskupela, đubrivo, gorivo je poskupelo. Sve je poskupelo, a mi dobijamo nekih 18.000 dinara po hektaru subvencija. Ja i sin imamo negde blizu 3 hektara kajsija. Mi smo uložili već u ovo 2.000 evra, a dobićemo na 3 hektara 50 i nešto hiljada. Znači mi smo pet puta uložili više do sada u ovo nego što treba da pravdamo državi koliko smo potrošili para za hemiju, đubrivo i naftu. Još ove godine ako mraz skine rod onda smo u totalnoj dubiozi – upozorava Tomić.
Iako su prošle godine ostali bez prihoda, nisu dobili nikakvu pomoć od grada I države, niti ih je ko obišao i pitao kako da im se pomogne.
– Kad me neko pita kako živite, ja kažem živim kako moramo, ne kako treba da živimo, jer živim u fabrici pod otvorenim nebom. Prepušteni smo sami sebi, nikakav otpis poreza nismo imali. U milanovačkoj opštini, već nekoliko godina ne plaćaju porez na poljoprivredu. Ovdje u Čačku se plaća. Deca su nam otišla iz sela. Sin mi je počeo da radi u fabric i diže ruke od ovoga. Znači vidi dečko da od ovoga nema ništa i počeo je da radi. Ja sam još malo tu, pomagaću još dve godine i to je to – kaže Tomić.
Iako je naša kajsija specifična, ima bolji ukus od inostrane zbog sadržaja šećera, čelnici grada godinama sabotiraju inicijativu meštana Miokovaca da se ona brendira, odnosno da dobije zaštićeno geografsko poreklo.
– U punoj zrelosti naša kajsija ima suve materije 22 odsto. Dva puta sam konkurisao kod opštine da uradimo geografsko poreklo miljokovačke kajsije i ostalih sela, Gorevnice, Prijevora, Milićevaca… Konkurisao sam jednom na 420.000 tu sam bio odbijen. Posle mesec dana sam konkurisao, umanjili smo na 190.000 opet smo odbijeni. I to je još jedan dokaz da selo ne treba nikome. Znači, ne treba nikome, samo trebamo ovoj državi samo kada treba da glasamo i kad treba u rat. Kad neko treba da pomogne pomoći nema. Nikakvu pomoć, a mi nemamo. Šta imamo? Ništa. Prva kajsija u Miokovce je došla 1900. godine. Nadamo se da će se promeniti vlast jer ove sada to ne zanima. Ako nismo zaštitili 125 godina, sačekaćemo još neku godinu da se promeni sve ovo, pa ćemo lepo zaštititi da naša deca imaju nešto dobro. Da se zna odakle je poreklom kajsija – zaključuje Vojkan Tomić.
______________________________________________________________
„očekivali smo da će nam država nešto pomoći. Bila su i dve elementarne nepogode prošle godine, nismo dobili ni od države ništa“